Народно благостање

Страна 776

У

избегавала. С друге стране, пошто државни апарат није ништа могао да предузме против скока цена, присилна штедња_ погодила би прејако куповну снагу. Или се морају зауставити цене или се мора повећавати и номинална надница. Једнострана мера није никаква мера и могло би се догодити да у сред рата влада својом финансиском политиком изазове незадовољство код радника, а она ће се тога јако чувати. У рату потрошња мора да буде ограничена, питање је само начина. Инфлација је најгори, али засада влада се помирила са скоком цена и надница, пре него да уводи Једну меру ограничења потрошње која, тим самим што је присилна, може да буде непопуларна.

Влада је одабрала други пут, добровољне место присилне штедње. Зато је предвиђено да цертификати и облигације гласе на мале износе, тако да буду приступачне и онбј публици која се иначе не појављује код уписа државних- зајмова. „Економист" сматра да је влада отишла предалеко када је обећала камату на облигације одбране већу од оне коју носе остале државне хартије од вредности. Сматра да који шилинг камата више неће изазвати много већу штедњу. Држава ће морати да закључи велике, дугорочне зајмове, па је тим већ направила преседан за повећање камате и код ових зајмова.

Avijacija poslednjih godina naReakcija javnog mnjenia u činila je ogroman korak naEngleskoj i Finskoj protiv pred u svom razvoju. Još pre

+ "evakuacije gradova početka ratova u Ађезтиј, S : Španiji, Kini i sada Evropi stručna litzratura je unela

рашки пе samo u vojne krugove nego i u javnost o opasnosti koja preti i borcima na frontu i neboračkom stanovnistva u pozadini od napada iz vazduha. Namztnulo se pitanje zaštite i jednih i drugih i rešenja su tražena uporedo sa razVojem avijacije uzimajući pri tom u obzir iskustva iz Svetskog rata. Najteži problem je zaštita velikih gradova koji služe kao odlična meta neprijatelijskim avionima.

Pored čisto vojnih mera, o kojima nećemo govoriti, u svim zemljama stalo se na stanovište da velike gradove treba evakuisati u manje u pozadini i sela, a za oštatak stanovniŠtva izgraditi rovove. Pri tome se računalo da će se postići dvoje: smanjiti broj žrtava u slučaju napada iz vazduha i "olakšati ishranu, jer je lakše snabdevati hranom manja naselja nego velika. U tom pogledu je najdalje otišla Engleska koja je još prošle godine izradila planove o iseliavanju žena 1 dece iz Londona i za vrem septembarske krize 1938 ti su planovi već bili isprobani. Ove godine, odmah prvih dana rata izvršena je evakuacija u ogromnim razmerama ne samo u Engleskoj nego i u Francuskoj. Ali za paniku nisu таћуоrena vrata ni drugih zemalja. Ona je zahvatila i Finsku, čim је Rusija· postavila zahteve o ustupanju delova finske teritoМје i prestonica je u najvećoj žurbi evakuisana.

Pestavlja se pitanje da li su evakuacija i gradnja zaštitnih rovova zaista efikasne mere i da li nije veća šteta оф toga nego korist? U tom pogledu engleska štampa ie donela vrlo interesantne podatke.

Iz Londona evakuisana su državna nadleštva i privredne ustanove. Za njihovo smeštanje rekvirirane su mnoge privatne zgrade. Metode koje je birokratija tom prilikom primenila potsećaju na one 17 Srednjega veka. Za evakuaciju centralne londonske pijace riba »The Timas« kaže da je pričinila više Štete nego najveći napad iz vazduha. Na mesto izučenog регsonala došli su nevešti ljudi. Rezultat je bio da je veliki

deo robe bio upropašten i potrošači ostali nenamireni. "ба smeštanje evakuisanih državnih nadleštava rekvirira-

ni su hoteli i škole. Pri tom se postupalo bezobzirno. Prostorile su

se morale predati vlastima u roku od 24 sata sa

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__ Бр. 49 nameštajem. Bilo je slučajeva da su bolesnici u hoteHma morali da se dižu iz postelja. Mataerijalna šteta koju su zbog toga pretpeli sopstvenici ogromna je. Uzbuna u javnosti bila је tako velika da se vlada morala izvinjavati u parlamentu i obećati punu naknadu štete,

Evakuacija žena i dece je potpuno Кгаћтаја, „he ТЕ mes” je nedavno objavio govor kanterberiskog nadbiskupa o opasnostima kojž ona krije krije u sebi. „Bvakuacija је" kaže on — „potrebna za slučaj kraćeg perioda opasnosti i tako se može izdržati, ali ako se to vreme produži za ijednu ih dve godine, preti opasnost da se moralni okvir porodice razbije. Međutim, porodica je: osnova za uspeh zajednice od srećnog života njenog zavisi napredak i sreća cele zemlja”.

Jedna grupa sveštenika uputila ie pismo uredniku „Тће Times”-a u kom iznose teškoće oko smeštanja žena i dece. Opasnost iz da deca ostanu bez škole i roditeliskog vaspitanja, pošto nema dovolino zgrada za škole, niti spremnih učjtelja. Još uvek je nerešeno pitanje čime da se zanimaju deca van Škole.

Sve te teškoće povezane sa drugim oko stanovanja i ishrane, ograničavanjem ·navika i udobnosti na koje se svako navikao kod svoje kuće itd., učinile su život evakuisanog stanovništva nesnošljivim na selu i malim gradovima i ono se vraća. U Engleskoj, po računu biskupa od Vinčestera, Vratilo se svojim kućama oko 75% žena i dece. Isti slučaj je bio sa stanovništvom Helsinkia u Finskoj.

Kako vidimo birokratija nije računala sa tim psihološkim momentom, kada je naređivala evakuaciju. Ona je precenila opasnost vazdušnih napada. Iskustvo dosadašnjih rato: Va je pokazalo da snažna avijacija i antiavionske baterije mogu uspešno da suzbiju napad neprijateliskih aviona. Prema tome evakuacija je suvišna a isto tako i kopanje rovova koji na pretstavljaju nikakvu bolju zaštitu od podruma.

| _ ____ "___K___| ___ ~

Географски положај Немачке такав је да енглеска ратна морнарица нема великих тешкоћа око онемогућења саобраћаја немачких лука са земљама преко Атлантика. Било је унапред јасно да рат доводи у питање немачку спољну трговину, па је зато од 1983 рађено на томе да се појачају везе са земљама 34 које. се претпостављало да ће остати неутралне, Тај карактер преоријентације немачке спољне трговине истиче сада и лондонски „Економист“", иако је раније сматрано да је она последица привредних прилика које су настале са светском депресијом.

Трговина Немачке с неутралним суседима

Проценат Проценат

немач. увоза нем. извоза Земље 1933 1938 1933 1938 Читава Европе 54,3 54,5 15,0. 208 Шест јужноевропских 4,7 11,9 32. 13,2 Три балтичке — 1,1 1,6 0,9 16 Четири скандинавске 75 112 9,5 12,8 Холанд. Белг., Швајцарска – 10,8 91 15,5 16,8 Италија 40 4,5 4,7 5,7 Русија 4,6 0,9 5,8 0,6 Укупно европ, неутрал. 32,7 39,2 39,6 50,7

Проценат немачког увоза и извоза у читаву Европу остао је непромењен, док се у неутралне земље увоз. повећао са 32,7 на 39,2 а извоз са 39,6 на 50,7. И немачка штампа објавила је готово исте податке истичући још један моменат. По споразуму са Совјетском Унијом, размена треба да се врати на високи ниво из 1930 год. кад је увоз износио 436 мил. а извоз 762 милиона марака. Ако. се