Народно благостање

16. децембар 1939.

Iz uredništva

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 787

Gde јеж: фале5 рођортукедт ркорћенк

"1 РЕОТУОРМЈА | ;

Ministarstvo poljoprivrede uputilo je raspis banskim upravama, u kome ih upozorava da se poljoprivredni proizvodi, naročito žitarice i industrijske biljke, više traže i bolje plaćaju. te da treba uticati na poljoprivrednike »да što više zaseju žitarice i industrijske biljke«, specijalno uljarice i stočnu krmu. Ministarstvo traži da se preporuči opštinskim upravama staranje O blagotvornoj obradi i najmanjih površina i O priticanju u pomoć slabo stojećim poljoprivrednicima pozaimicama u ljudskoj i stočnoj hrani da bi se sve površine, naтепјепе mproletnjoj setvi, pripremile oranjem još ove zime.

Pre više od mesec dana ovakav cirkular izdalo ie rumunsko ministarstvo poljoprivrede. Sličnih cirkulara bilo je i u ostalim zemljama, naročito zaraćenim. Dok ovi cirkulari u drugim zemljama pretstavljaju

agrarno-političku meru, koja će uistini i biti sprove- .

dena, kod nas će to ostati mrtvo slovo na hartiji kao što je bio slučaj sa mnogim sličnim cirkularima i uputstvima. Jugoslovenskom seljaku, koji najvećim delom 2vi na malim, a vrlo često i sićušnim parcelama, ne može se reći da je leni, nemaran i neradan, pa da ga

treba naročito opominiati da se što više napregne, da

poveća proizvodnju. Opšte je poznat ogroman nap0Or seljaka koji ulažu, da održe porodicu i imanje. Seljak marljivo i uz puni napon svega što ima iskorišćuje do maksimuma svoje gazdinstvo, dovija se na sve moguće načine da mu ovo donese štlo više. Njemu nisu nepoznate ni današnje prilike, on zna da se sve može prodafi i po cenama koje skaču, da njegovi proizvodi штаin dobru koniunkturu i da bi bilo sjaino kada bi, u ovakvim prilikama, mogao više da proizvodi, a pogotovo one artikle koji su naročito traženi i imaju odličnu cenu, kao što su uljarice, kudelja, lan itd. a za pove-

čanie proizvodnje i za preorijentaciju na proizvode koji usled rata imaju odličnu konjunkturu seljaku nisu potrebni nikakvi saveti. On to vrlo dobro zna, ali je pitanie može li tako da postupi. Problem nije u savetovaniu, već i iznalaženju mogućnosti da se seljaku u sadašniim prilikama pomogne.

| __U malom i srednjem gazdinmnstvu, — a ona čine većinu seliačkih imanja u našoj poljoprivredi, (za Каpitalistička gazdinstva samo se po sebi razume da se ona orijenftišu strikilno prema razvijanju koniunkture i da će ona u sadašnjim prilikama moći da vode svoi Dosao) postoji samo |{edan put za povećanje proizvodnie, a tai |e bolia obrada zemlje, upotreba selekcioniranog semena i veštačkog đubriva. Za ovo pak treba odgova– raiuča radna snaga, mrtvi i živi inventar, obrtni kapital za nabavku semena i đubriva. Ako se traži maksimum proizvodnie, sasvim prirodno, mora se imati i odgovarajuća količina proizvodnih sretstava. A prvi i glavni uslov da se ima odgovarajuća količina proizvodnih sretstava jeste kapital. Bez toga se ne može ništa početi i to ne samo za povećanie proizvodmje, nego ni za održavanje nieno na dosadašniem nivou, ako se plodovi ne mogu da zaštite od bilinih štetočina. i bolesti, a stoka od zaraze. Većina seliaka međutim nema kapitala. prema fome nije u stanju ni da poveća mi

da preorijentiše proizvodnju. Među ovima veliki broj je i takvih koji nemaju semena, koji pored semena moraju da uzimaju u pozajmicu i stoku, da bi u proleće i џи leto odrađivali, a da ne govorimo o onima koji |oš rade drvenim plugom. Od toga i takvoga seliaka ne može se ništa tražiti za povećanje, a |oš manje ха ргеorijentaciju proizvodnje. - |

а Бака! је međutim da se i povećanje i preorijenta-

cija proizvodnje kako iz nacionalno-političkih, tako i iz trgovinsko-političkih razloga, nameću kao velika nužnost. Veća proizvodnja potrebna je za stvaranje izVesne rezerve u zemlji i za održavanje neophodnog uvoza. Preorijentacija je potrebna ne toliko iz konjunkturnih razloga, koliko zbog proširenja vlastite sirovinske baze za održavanje industrijske radinosti, koja u pogledu snabdevanja sirovinama iz inostranstva nailazi na sve veće teškoće.

Ti ciljevi ne postižu se upućivanjem apela i saveta na seliake. Umesto toga potrebna |e organizovana i smišljena akcija države koja bi delovala neposredno. Organizacija poljoprivredne proizvodnje za vreme rata pretstavlja jednu od najvažnijih komponenata privrednog pofencijala. Važnost ove komponente nije u svima zemljama ista. Zavisi od udela polioprivrede u nacional'noj proizvodnji i od položaja zemlje. u pogledu mogućnosti snabdevanja sa sfrane. Značaj polioprivređe odnosno ishranbene i sirovinske baze za jednu zemliu koja se nalazi u ratu ili u vanrednim prilikama (danas n.pr. blokada) došao je. do izražaja u vreme prošlog svetskog rafa. Iskustvo stečeno u svetskom ratu. korišćeno je u ovome ratu odmah na. početku. A u mnogim zemljama ono je u čitavom posleratnom vremenu bilo jedan od glavnih podstrekača agrarne politike odnosnih zemalia. Danas u mnogim zemljama. postoje čitave Organizacije preko kojih se na poljoprivrednu proizvodnju utiče neposredno, postoii organizovano javno staranje da svako parče zemlie bude iskorišćeno i obrađeпо, да зе raspoloživa sretstva što bolie rasporede i racionalniie upotrebe, da se nabave mova, da se setva i žetva blagovremeno izvrše itd. | |! |

Mi smo od jednog takvog rada još uvek vrlo daleko. Pre svega nemamo organizacije za {ednu takvu

"акспи, а и оуот slučaju organizaciia je prvi uslov. Ona

je potrebna prvo za to đa se utvrdi gde šta nedostaie, gde se, koliko i kako ima pomoći. Tu se postavlja Ditanie što racionalni|eg iskorišćavania radne snage, koja u sitno-sopstveničkoi strukturi polioprivrede negde :nedostaje, a negde je ima suvišno; zatim racionalne ироtrebe mrtvog inventara i stoke, orgcanizovania kolektivne obrade i zaštite plodova, uzajamnog ispomagania,

' doturivonia, snabdevanja polrebnim proizvodnim sret-

stvima itd. Takav rad mogao bi da bude izvršen samo državnom iniciiativom pod uslovom postoiania odgova– rajuće maferiialne podloge. On bi pretstavliao ogroman napor od strane države, ali tai i takav napor pri našim prilikama u stanju je da izvrši samo država, a ni-

kako seliak. |

____Za vreme rata i u vanrednim prilikama, državna inicilativa u poljoprivredi dobiia naročiti značai, ier se

jedino njenim парогот, organizacijom i sretstvima,