Народно благостање

Страна 788 i

može da obezbedi povećanje proizvodnje. To je slučaj u zemljama sa daleko naprednijom poljoprivrednom tehnikom i organizacijom ti. sa više kapitala. Pa kad se u njima, u ovakvim prilikama, ne može da osloni na inicijativi 1 akciju poljoprivrednika, onda je snažna državna inicijativa u poljoprivredi u kojoj ргеомјадије malo porodično, seljačko gazdinstvo toliko nužnija. Za ovaj posao trebalo je stvoriti Direkciju za is-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 50

hranu koja bi u tom slučaju bila neophodan agrarnopolitički instrumenat. Na ovome sektoru ona bi imala pune ruke posla. ! dok postoji za nju bi bolje bilo da svoje činovništvo uposli na ovom, na prvi pogled sitnom, ali veoma važnom radu umesto da ide u komercijalne i kreditne poslove kojima nije vična, za koje nije organizovana i koji će pod neveštim rukovodstvom ispasti vrlo rđavo.

ПО ОМОМСЕМЈЕ

Problem unovčenja „poljoprivrednih proizvoda bio je ovih dana pretresan u komitetu ministara, a и Zagrebu, u okviru Gospodarske sloge, održana je и пеdelju velika konferencija. Prema onome što je izneto na ovoj konferenciji problem ie u tome kako obezbediti proizvođaču punu cenu njegovih proizvoda koju garantuje država odnosno koju za iste proizvode posližu u inostranstvu državne ustanove Za unovčenje agrarnih proizvoda. Na tako postavljen problem sledovao je odgovor, da treba isključiti posrednike, odnosno dovesti u neposrednu vezu prodavca i kupca. Kupci — državne ustanove Ц. Ured za izvoz stoke i Prizad — imali bi da stvore takvu otkupnu organizaciju koja bi preuzimala robu po svojim cenama, neposredno od proizvođača. Tom su prilikom pale i druge sugestije. Među niima su najinteresantnije da bi državne ustanove imale da kreditiraju tovljače stoke, da rade neposredno sa proizvođačima i za najmanje količine i to svili agrarnih proizvoda; da bi buduća Direkcija za spoljnu trgovinu imala da preuzme ulogu kupca i intervenijenta na tržištu agrarnih proizvoda, da u izvozu učestvuju neposredno proizvođači ili organizovani preko zadruga, da bi se u ovu novu organizaciju unovčenja imale uvući Opštine itd., itd.

Sve ovo prikazuje da problematika unovčenia agrarnih proizvoda nije shvaćena sa nacionalno-eko-

nomskog gledišta i u okvira postojećih društvenih od-

nosa; pitanje je skrenulo na političku stranu.

Dve državne ustanove — Prizad i Ured za izvoz stoke — stvorene su za unovčenje agrarnih proizvoda; prva za biline proizvode, a druga za stoku i stočne pro-

'izvođe. Kod ovih stanova bitno je unovčenje odnosno

iskorišćovanje uslova i mogućnosti unovčenja stvorenih trgovinskim sporazumima između naše zemlje i zemalja kupaca, koje su pristale da garantuiu plasman određenih količina i pod uslovima povoljnijim od onih koii postoje na svetskom tržištu. Sledstveno, funkci|a ovih ustanova Као kupaca ie supsidijarna, drugostepeha, upravo posledica njihove prvobitne funkcije, unovčenja. Prema tome, kada se postavlja pitanje kako će proizvođači da dobiju punu cenu, koju plaćaju državne ustanove za njihove proizvode, očevidno je da problem nije u državnim ustanovama, čija je funkcija unovčenje, već

Из уредништва

u tržišnom mehanizmu kroz koji prolazi roba od proizvođača do potrošača ili izvoza, odnosno u položaju proizvođača u tome mehanizmu. Sledstveno svako rešenje pitanja koje se traži u tome smislu da se državne ustanove reorganizuju tako da one kao kupci dođu u neposrednu vezu sa proizvođačem me samo što je pogrešno, Već je i opasno. Takvo rešenje, urodilo bi jednim skupim, komplikovanim organizmom, koji bi bio izvan domašaja ma kolike i kakve kontrole, a što je glavno, režija ovakve jedne organizacije mogla bi da dovede u pitanje sve koristi od korišćenja povoljnijih uslova unovčavanja.

Umesto takvog jednog fantastičnog plana postoji samo jedan put i način za obezbeđenje maksimalnog učešća proizvođača u cenama koje se osfvaruju državnom intervencijom. A fai je pul, kao što je slučaj ı svima zemljama, da se proizvođači približe ustanovama za umovčavanje. U tome pogledu ne postoji nikakva dilema. Taj problem u celom svetu rešem je putem organizovanja proizvođača u zadruge, prigodna udruženja, sindikate, a negde i u akcionarska društva (slučai Danske sa unovčenjem stoke i stočnih proizvoda). Organizacije proizvođača, u prvom redu zadruge, su te koje u postojećem tržišnom mehanizmu dovode proizvođača neposredno do kupca odnosno potrošača.

Mi smo rekli da bi se u cilju probijanja intervencione cene pšenice do proizvođača rešemje moglo tražiti u organizaciji kupovine na bazi komisionarstva. Time bi Prizad pored svoje glavne funkcije unovčenja dobio i izvesnu funkciju kupca. Ali bi taj način relativno malo komplikovao njegovu ulogu organa za unovčavanje, koja bi i pored ovog proširenja funkcije ostala dominantna. Što se tiče stoke mpitamje je rešivo na isti način. Ured za kontrolu izvoza stoke mogao bi takođe da dobije izvesnu funkciju kupca, ali tako da ona ne postane glavna, jer bi to značilo upropašćenje njegovih zadataka u oblasti unovčavanja.

Težišfe problema je, dakle u fome da se proizvođači približe ustanovama za unovčavdnje. Rešenje, koje bi išlo za fim da im umesfo unovčenja nametne kupovanje kao glavnu funkciju, komplikovalo bi i poskup:lo njihovu organizaciju do fe mere: da bi se ona. jednoga dena morala srušiti.

Скок цена и скупоћа су свршен чин код нас

Кад се буде писала економска историја |угославије за прва три месеца данашњег рата, рећи ће се између осталог и то, да је убрзо после објаве рата донесена Уредба за сузбијање скупоће и шпеКулације, али да је она остала без икаквог дејства Ba кретање цена, које су на крају трећега месеца

биле достигле врло висок ниво. То се пластично види из индексних бројева цена Одељења за економске студије Народне банке, које су детаљно анализиране у данашњем броју, у глоси „Кретање цена у октобру и новембру“, на коју обраћамо пажњу. Приметиће ко год, да по дефиницији скупо-

ПН O a