Народно благостање

23. децембар 1939.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 811

— Прописан је Правилник о исплати исељеничких улога. Улагачи дужни су да поднесу Поштанској штедионици у Београду пријаве са уложном књижицом или суд“ ском одлуком о поништењу, ако је књижица изгубљена, уверење о држављанству и о исељеништву најкасније до 91-Х11-1940. Решења о исплати доносиће комисија од 3 члана које ће поставити министар финансија.

JAVNE FINANSIJE — Prema postignutom sporazumu Suzor će odoDr:iti

zagrebačkoj opštni zajam od 30 miliona dinara; niškoj Op-"

štni od 927 miliona dinara; osječkoj opštini 12 miliona dinara i sarajevskoj 18 miliona dinara.

— Car:nski prihodi u novoi budžetskoj god'ni manji su za 40,6 miliona dinara od onih u istom periodu prošle godine.

— Београдска општина води преговоре са Сузором о закључењу једног већег зајма за комуналне потребе Београда. Општина је тражла зајам у износу од 150 милиона динара а Сузор је вољан да га да у износу од 50 милиона динара.

—_ У круговима загребачких трговаца поведена је акција за отпис заосталих пореских дуговања. Отписивање би се имало рачунати од 1928 године.

. — Ban Drinske banovine potpisao je ugovor sa Suzorom o zaključenju zaima od 18 miliona. dinara.

SAOBRAĆAJ

— U Grčkoi donesen zakon o osiguranju ratnog rizika za posade trgovačk:h brodova. Osiguranje će vršiti naročiti zavod koji će stajati pod kontrolom države. Predviđeno je osiguranje za slučaj smrti, trajne ili privremene neposobnosti ili gub:tka prtljaga posade svih brodova, osim onih koji plove u grčkim vodama i onih koji su isključeni rešenjem nadležne Vlasti.

— Ministarstvo saobraćaja odobrilo je kredit za izgradnju radionice za opravku motornih vozova u Sarajevu.

— Na izgradnji pruge Černomeli—Vrbovsko utrošiće se na radničke nadnice oko 60 mil:ona dinara. Prugu gradi država u svojoj režij. Ova pruga treba da stvori najkraću vezu Karlovca sa Slovenijom.

— U Ljubliani će se izgraditi radio-stanica od 20 ikilovata jačine a u Mariboru od 5 kilovata. Obe ove stanice

instaliraće firma C. Lorenc iz Berlina. Radovi treba da budu.

gotovi do avgusta 1940 godine.

— Min:starstvo pošta kupilo je zagrebačku radio stanicu za 1,9 mil. dinara.

— Fabrika vagona u Slavonskom Brodu pregovara sa Ministarstvom saobraćaja o isporuci 830 lokomotive i 900 vagona. — Nemačke firme ponudile su našim brodovlasnicima na prodaju svoje trgovačke brodove koji se nalaze u talijansk'm vodama. Otkupna cena za ove brodove isplatila bi se u liferovanju robe.

— Путнички саобраћај код нас у септембру 0. г., износио је 5,007.117 путника, за 1,71/0 више него 1938. Број путника уз повлаштену цену порастао је за 7,392 на 1,935.189.

— Sa Belgijom su vođeni pregovori da nam ustupi izvesan broj vagona za hlađenje i prevoz svežeg mesa. Kako ovi pregovori nisu urodili plodom oskudica će se | dalje osž·ćati za ovom vrstom vagona koj:h u našoi zemlji ima svega 200, što je vrlo malo s obzirom na izvoz naše zaklane stoke.

— Francuski ministar za javne radove izjavio je da bi odmah po svršetku rata trebalo pristupiti izgradnji tunela ispod kanala La Manša.

POLOŽAJ RADNIKA

— Na skupštini Hrvatskog radničkog saveza u Zagrebu ргуак Н, 5. 5. зепајог 1п2. 8. A. Košutić, odred:o je načela radnih odnosa, organizaciju radništva i ideale H. S. S. On je u glavnom rekao da ovi ideali treba da budu borba prot:vu sabotera; kapitalistička društva pred propašću ili likvidacijom ne smeju se spasavati državnom novčanom intervencijom, koja u krajnjoi liniji znači porezima poštenih gradana, seljaka i radn'ka; nepoštena špekulacija i konkurencija роjed'nih kapitalističkih preduzeća mora se ukloniti; kapital je vlasništvo naroda; kapital znači prištedu rada iz prošlosti; stvaranja prošlih generacija i stvaranja naša iz minulh dana, taj prošli rad, to je kapital. Kapital ima služiti narodu ako је narodn:. Kapital ne vredi ništa ako miruje; rad i radništvo su veći kapital nego svi oni koji su u zemlji. Pred poseban sud treba da dolaze i kapitalisti i poslodavc: i radnici i da se tamo iznesu knjige i računi, želje i potrebe i da se pred narodnom vlašću presudi: da li ie pravedno ili nepravedno kako se postupa sa strane poslodavaca, a isto tako neka se sudi i radnicima da li su njihovi zahtevi ргамедт 1 оргауdan:. Klasna borba ima se zameniti organizacijom radničke snage u cilju njenog korišćenja u službi narodne produkcije na svima mestima, fabrikama i preduzećima, javnim i DI:vatnim. Za izvršenje ovoga programa pozivaju se u borbu i srpsko i slovenačko i hrvatsko radništvo kako bi se oslanjajući se jedni na druge izgradila pravda bez obzira na granice.

— Радници државних рудника траже да им се повисе наднице за 4840) и изврши ревизија правила Братинске благајне у циљу повећања пензија. Министар шума и рудника је обећао да ће се наднице повисити од 1 јануара 1940 и да ће о свим захтевима повести ускоро преговоре Рударска дирекција у Сарајеву. :

— У загребачким општинским предузећима повишена је плата радницима и то за раднике до шест година службе повишица износи 0,5 динара по часу а преко шесл година рада по ! динар по часу.

IZ POSLOVNOG SVETA

Зборови акпионарских друштава 27 децмбар — Радио Загреб д. д., Загреб (ванредан).

28 децембар — „Металохемика' а. д. за хемиске и металургиске производе, Београд (ванредан).

29 децембар — Дионичко друштво домаће творнице предења и ткања памука, Дугареса (редован). — „Мира"

творница чарапа д. д., Дугареса (редован).

30 децембар — Сједињене творнице конопље и ужарске робе д. д, Загреб (редован).

28 јануара 1940 — Пиротско електрично и индустриско-телеграфско-телефонска задруга а. д, Београд (редован). 2 фебруар 1940 — Грађанска штедионица а. д., Београд (редован).

4 фебруар 1940 — Трговачка банка „Лувр“, Зајечар (редован). — Банка „Златибор" а. д., Београд (редован). — Врачарска штедионица а. д., Београд (редован).

Трговачки регистар

Јадранска бродоградилишта а. д., Сплит, промена чл. И и 12 друштвених правила. — Осјечко прометно складиште д. д. Осијек, упис чланова управног одбора г. T.: Бретера Мија, д-р Цезара Владимира, Горичког Вида, Хоровица Мија, Марковића Стјепана, д-р Матијевића Златка, Сандукчића Ивана, Стаковића Стјепана, Шнајдера Мартина и Пушетића Крешимира. — „Прва југословенска творница шећера и туљаца д. д.' Галдово, упис чланова управ-