Народно благостање

Страна 810

— У Италији је донета уредба према којој ће се сировина потребна за производњу сапуна делити на следећи начин: индустрији сапуна за прање има да припадне 80% сировина; индустрији за индустријске сапуне 15% и свега 50 индустрији за тсалетне сапуне.

— Na vanrednoj skupštini akcionara jugoslovenskog »Ganc« a .d. rešeno je da se izmene društvena pravila i da se poveća akciski kapital od 1 na 2 miliona dinara.

— У Београду оснива се Централно произвођачко и товљачко а. д. са главницом од 5 мил. дин.

TRGOVINA -

— Управа државних монопола одредила је јединствену цену петролеуму у целој држави од 7 дин. по кг, која ће важити од 22 децембра 1939. Продавци на мало имаће бруто зараду од 0.85 дин. по кг. и неће смети скупље продавати петролум.

— Povodom glasova o nestašici soli, Uprava državnih monopola izdala je saopštenje da je ta pojava privremena i da će ovih dana doći iz Rumunije 11 šlepova sa 7 mil. Ке. Godišnja potrošnja soli iznosi kod nas 150 m'l. kg, od čega 57% pokrva domaća proizvodnja a ostatak se uvozi. Dosada је zakliučena nabavka 90 mil. kg, od čega 50 mil. iz Rumunije, 20 mil. :z Turske i 20 mil. iz Egipta.

— Engleska vlada otkupila je najveći deo južnoafričke vune ovogodišnje striže u vrednosti od 10,75 mil. funti sterlinga. Dosada je kup:la vune od Australije u vrednosti od 43 mil. i Novog Zelanda 19,5 mil. funti. |

— Francuski veliki robni magazini Au Bon Marchć i Socićtć de Louvre završili su poslovnu 1938/39 sa znatnim gubitkom, i to prvi za 20,44 mil. franaka a drugi za 37,98 mil. Galeries Lafayette neće dati ni ove godine dividendu. Jedino Magazns Modernes imali su čistu dobit od 7,65 mil. prema 5,45 mil. 1927/38 i povisili dividendu na 17 franaka (1937/38 12,5) po akciji.

— Bugarska vlada naredila je Direkciji za izvoz žita da kupi sve količčne ricinusovog semena u zemlji, pošto želi da poveća proizvodnju ricnusovog ulja. Površina pod ricinusom treba do godine da iznosi 4000 ha, da bi se mogla pokriti domaća potrošnja.

— U poređenju sa prošlom godinom cena vuni se kod nas skoro udvostručila. Neoprava vuna je prošle god:ne prodavana po 10—15 dinara kilogram a sada 92—98 dinara.

— Za 1940 godinu određena cena uljanom semenu malo se razlikuie od prošlogodišnje.

— Komitet za reviziju kartelnih sporazuma biće obrazovan ovih dana. U komitet će ući po jedan pretstavnik Ministarstva poljoprivrede, Socijalne pol:tike, Banovine Hrvatske, a Ministarstvo Trgovine i industrije odrediće pretsednika i sekretara.

— Prema novoj uredbi o mešavini benzina sa špiritusom, ova mešavina sastojaće se od 78,8% benzina; 20% špirita i 1,2%/0 metil alkohola.

— Словачка је одредила специалне цене за дрво које иде за Мађарску. Испуњавање трговинског уговора између Мађарске и Словачке било је доведено у питање услед високих цена на словачком тржишту.

— Трговински уговор између С.А.Д. и Јапана истиче у Јануару 1940 године, када ће, ако не буде обновљен, наступити неуговорено: стање између две земље.

— Из бојазни да не би било кријумчарења са пасуљем саопштено је свима железничким станицама у пограничним местима да директно обавештавају Банковно и валутно одељење _ Министарства финансија о сваком транспорту пасуља који тамо стигне.

— Упркос рату решено је да се Париски сајам одржи од Л1 до 27 маја 1940 године.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 51

— Да би обезбедили потпуније задовољење потреба својих војника француске војне власти организовале су службу камиона-дућана који се крећу по првим борбеним линијама. | |

— У Црној Гори одређене су специалне комисије које ће вршити контролу цена животним намирницама.

— После претрпљеног неуспеха са првом уредбом о контроли цена, у Министарству социјалне политике ради се сада на доношењу друге уредбе која ће бити строжија а која ће као и она прва имати за циљ да најригорозније сузбија и казни повишење цена било да се оно јавља код произвођача, у које се не убрајају земљорадници, било код посредника, трговаца или других продаваца.

— Trgovin;ki pregovori između Turske i Nemačke zapeli su zbog pitanja isporuka hroma Nemačkoj. Turska izvozi u SAD 50 hiliada tona hroma; u Francuskoj 30 hiljada tona a Engleska je tu skoro zaključila godišnju isporuku od 20 hiljada tona.

— Cene za rumunsku pšenicu u stalnom su skoku. U Konstanci se za tonu pšen:ce plaća 120 engleskih šilinga.

TRGOVINSKA POLITIKA — U cilju što slobodnije razmene Turska sve više napušta klirinški način plaćanja i prelazi na slobodno-devizni. — U Modriču u Bosni zasadiće se besplatno, prema na-

SOCIJALNA POLITIKA

— Hrvatski dnevnik piše da će se u Hrvatskoi zavesti socijalni porez koji će se upotrebiti za finansiranje javnih radova.

NOVČARSTVO

— Švedska novčanična banka povisila je od 15 XII o. g. diskontnu stopu od 21/» na 3%0. Diskontna stopa za menice sa rokom od 3 meseca biće 3%, a za one od 3—6 meseci 31/20/0, Оо је ргуо роуепје розје 1 decembra 1933. Razlog ovoj meri nalazi se u oskudici novca posledniih nedelja, koja ie nastala kao posledica forsiranog uvoza i kupovina u cilju stvaranja rezervi.

— U Španiji je do skoro postojalo devizno odelenje pri Španskoj banci. Ov:h dana je ovo pretpvoreno u samostalan zavod sa glavnicom od 20 m:l. pezeta sa naslovom „Instituto Espanola de Moneda Extranjera”. Pretsednik je zavoda ministar trgovine i industr:je.

— Češko-Moravska vlada amnestirala je sve krivice protiv deviznih prop'sa nastale do 1 XII 1939.

— U izveštaju novosadske Trgovinske komore podvlači se da stabilnost vrednosti dinara pretstavlja bezuslovni imperativ za održavanje ravnoteže na tržištu. Bez ove ravnoteže nema ef:kasne borbe protivu skupoće.

— Према уредби о исплати мсељеничких улога, сви улози на штедњу исељеника код оних наших домаћих новчаних завода који су пали под стечај у времену од ! Јануара 1925 год. до 3 фебруара 1981 год. исплаћиваће се из државних оретстава под условима наведеним у овој уредби. Поштанска штедионица која ће вршити службу по овим исплатама задржава за себе сва права исељеника према новчаним заводима.

— Крајњи рок за повлачење старог сребрног новца од 50 динара истиче 16 фебруара а за новац од 20 дин, 16 августа 1940 године.

— U Nemačkoj je prema novoj uredbi Pruska zemaljska rentna banka pretvorzna u državnu instituciju sa imenom „Deutsche Landesrentenbank”. Ova banka će produžiti rad na finansiskoj organizaciji nemačkog saljaštva.

— Na teritoriji Banovine Hrvatske uložne knjižice Štedionice Banovine Hrvatske mogu se upotrebljavati kao garancija za kauciju, :