Народно благостање

23. децембар 1939.

dnevna štampa. On je celog veka tražio priliku da učini ma šta za opšte dobro. Njegova intel:gencija, koja nije prestajala da radi, dolazila je na razne ideje izvodljive i korisne, koje je on sugerirao i rado izvodio. On je imao silan nagon da dela na opšte korisn:m stvarima. ;

Težište njegova rada pada na privredno polje. U poslednjem broju »Narodnog Blagostanja«, u analizi b:lansa ·Prizada, mi smo posvetili čitavu stranu radu Ede Markovića u tom društvu. Još nisu svi čitaoci ni bili pročitali tu našu složu rada Ede Markovića, a on je bio mrtav! Naša eloža Edi Markoviću postala je nekrologom. Grozan udar!

Edo Marković je položio najteži ispit pred kojim se uopšte može naći praktičan privrednik. Prizad je osnovan iz istih razloga iz kojih su to radile i druge zemlje pre nas, da podržava cene polioprvrednih proizvoda. Prizad je u Dprvoj godini svoga rada pretrpeo takav krah, kakav se ne pamti. Poslovno i moralno postupano je u njemu tako, da se samo u zemlj, u kojoi za izvesne grupe ljudi ne postoji uopšte odgovornost, moglo da prođe bez robije i bez milipDnske naknade štete.

Krah Prizada bio je kompromitovao ideju kojoj је on imao da služi. Celokupna javnost, sem »Narodnog Blagostanja«, tražila je njegovu likvidaciju. On je ipak ostao, ali ie teško bilo verovati da će on biti ef'kasan. — Ceo svet ie danas svedok petogodišnjeg uspeha Ede Markovića u toi

· HAPOJIHO

БЛАГОСТАЊЕ Страна 809 astanovi. Koristio je narodnoj privredi i stavio ju je na Visinu najvećih finansiskih državnih ustanova, sa bilansom čistim kao suza — sem izvesnih repova iz doba pre njega.

Edo je imao nebrojene Rkval:fikacije.

On je pre svega imao poslovičku iskrenost i OotVOfenost. To je bio čovek koji nije nikad izgovorio ne:stinu, koji nije nikad kazao drugo nego ono Što misli. Danas u doba v:zantinizma, evazivnosti, hipokrizije i intriga Edo Marković je, sa gornjim osobinama svetleo kao dragi kamen. S njim ste uvek bili na čisto, ako ste to želeli.

Edo je bio radan kao mrav. Na dnevnom zadatku је radio dok ga nije završio, pa ma prešla ponoć. Danas kad se na najodgovorn:jim položajima mogu da nađu neurasteničari, dembeli i zabušanti, Edo je svojom vrednoćom svetleo kao sunce,

Edo Marković je bio pošten. Naročito ne kažemo čestit, jer se u poslednje vreme taj izraz SsVe više prikačuje uprljanima. Edo je bio pošten kao Isus.

Edo je bio hrabar moralno i fizički. Moralno, jer je kazivao svakom svoje mišljenie i po cenu da svoju porodicu dovede u najgori položaj. A fizički, jer je poginuo braneći oružjem svoj dom i svoiu porodicu. |

Едо је vršio savesno sve svoje dužnosti. On je darovao otadžbini devetoro dece, koju je negovao kao naibolii otac. Jadna porod:ca Ede Markovića!

== Ф === a — =

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Državni sekretar u nemačkom ministarstvu za ishranu izneo je u jednom članku program polioprivredne Dpro:zvodnje u 1940 godini. Ostaje neizmenjen zadatak proizvodnje što veće količine žita. Pored toga velika važnost pridaće se pro:zvodnji povrća i industriskih biliki, naročito uliarica i onih koje daju vlakna za tekstilnu industriju.

— U Modriču u Bosni zasadiće se 30 hiljada voćaka za uspomenu na osnivanje Banovine Hrvatske.

— У производњи дувана код европских земаља констатује се пад од 4,03 милиона квинтала у 1936 години на 3 милиона квинтала у 1938 години.

У Чешко-Моравској основан пољопривреде централни уред за дрвну и шумску вреду,

— Управа државних монопола је решила да се следеће године засади 1.706 мил. стокова дувана, за 500 мил. више него ове године, У Вардарској бановини треба да се засади 1.222 мил, Моравској 1.000 мил. Дринској 32 мил., Дунавској 67,5 мил., Зетској 78 мил. и Хрватској 246 мил. Услови за сађење остали су исти, док су у категоријама и класама извршене неке измене.

је при министарству при-

— У Загребу је одржана седница централне управе „Господарске слоге". У резолуцији која је донета тражи се да меродавне власти установе контролу цена у трговинама на велико и у картелима; да се административна служба око контроле реорганизује у циљу да буде што · ефикаснија; да се убрза поступак за кажњавање и да се повисе казне; да се створе трајне народне економске организације које ће испитивати цене и предлагати њихово регулисање јавној власти; и да се од стране државе или банске власти осигура потребна минимална количина артикала неопходних за живот широким народним слојевима.

_ Prema projektu nove uredbe o orahovim trupcima biće zabranjena seča orahovih stabala koja ne prelaze 60 sm. u prečniku na 2 metra dužine od korena na više,

— Otpočeli su radovi na isušenju ови атак о роја dugog 32 kilometra. Za sada odobren je kredit od 800 hiljada dinara a celokupni radovi će stajati oko 2 miliona dinara. Isušenjam dob:će se veliki kompleksi prvoklasne obradive zemlje. INDUSTRIJA

— Švajcarska hotelska industrija već godinama traži izlaz iz kr'ze u koju je zapala, a koja je sada ratom роoštrena. Uprava saveza hotelijera izradila ie plan o osnivanju mesn:h i regionalnih hotelskih zadruga, koje bi trebale da rade na ozdravljenju te privredne grane. Predviđeno je zatvaranje izvesnog Droja hotela.

— Fabrika stakla u Pančevu otpočela ie sa proizvodnjom livenog stakla, što je od velikog značaja po zemlju i narodnu privredu.

— Eugrznecko друштво Џенерал Јувропе Мајнс Лимитед које експлоатише рудник олова у Межици приступило је грађењу нове електричне централе. Што је нарочито важно ова централа се подиже под земљом. Кроз две године она треба да буде завршена. Ово је прва електрична централа под земљом код нас.

— Индустријска комора у Београду решила је да препоручи својим члановима-предузећима да што више преиначе стабилне моторе на рад са домаћим горивима метан гасом, ћумуром и другим како би се умањила потрошња бензина код њих.

— У Совјетској Русији пуштена су у рад четири нова рудника гвоздене руде са годишњим капацитетом од 9,3 милиона тона.

— У Грабовици код Ваљева Банска техничка комисија извршила је преглед земљишта на коме треба да се ускоро подигне наша највећа фабрика гума за точкове и друге гумене производе „Небојша“ а. д. Власник ове фабрике је „Бата" из Борова.

—_ У 1939 години у Италији је произведено више алуминијума за 25% него у 1988 години.