Народно благостање

23. децембар 1939. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _ Страна 803

На прагу лбанаесте године!

На Брају своје прбе десетогодишњице „Народно Благостање“ је добило оцену од стране дбојице највомпетентаијих у нашој земљи: ОдГ.Г. Слободана Јованобића и АлеЕсандра Билимобића.

Шта Баже о „Народном Благостању“ наш прби социолог 4-г ћ, с. Слободан Јобанобић:

„Почетвом ође године набршило се десет година од babo gy Београду излази | недељни ебономеВи часопис „Народно Благостање“. За сбе то Среме часопис је уређибао с ретбом издржљибошћу исти чабећ, — проф. д-р Велимир Бајбвић. Стручни ећономисти имаће да Бажу, шта је 7 нашој еБбономској науци значио тај лист Боји је стално пратио појабе нашег ебвономсвог жибота и порушабао да им да научно објашњење. Ми смо ради обде да истаћнемо једну особину г. Бајвића са Боје је његођо писање занимљибо и за оне Воји нису по струци ебономисти. Г. Бајвић, поред знања Бојим располажу професори, обдарен је јоши једном моћи. опажања (неби пут чађ опажања жибописнога) Бојим професори не располажу убећ. Оно што 7 нашем прибредном жиботу има посебно нашега, уђеб је у његобим чланцима оштро иставнуто, — и десетогодишња збирба „Народног Благостања“ биће богата ризница не само за оне Боји се буду бабили нашом прибредном историјом најнобијег доба, него и за оне Боји се буду бабили нашом историјом уопште“.

„Српеви Књижебни Гласни“ 16 јануара 1959

Шта Баже о „Народном Благостању“ наш прби еђономист А-р Алевсандар Билимобић:

„Крајем прошле године набршило се десет година отраво излази у Београду eboHoMcbu недељни часопис „Народно Благостање“ Боји уређује бибши професор Политичће ећономије на београдсвом Униђерзитету, један између најталентобанијих југослођенсвих ебономиста, д-р Велимир Бајбић, Без претерибања сме се рећи да за последњих десет година није било ни бећег ни мањег еВвономевог питања на Боје није „Народно Благостање“ стручно реагирало. Валутна, банбобна, финансисбва питања, питања Бредитне и тргобинсђе политиве, задругарстба, социјалне политиве, положаја сељаштба и регулисања сељачвих дугоба, положаја рударстба, индустрије и саобраћаја, питања Боњунбртуре и Бризе, Боначно питање тргобинсвог праба и маБоје прабне гране · cbe ce TO третирало у бројним чланцима од Бојих је бећина. из пера самог уреднића, чији су стручна спрема, изузетна оштроумност и избанредан стил стално будили беливи интерес Бод читалаца „Народног Благостања“. Критичћи преглед прибредних проблема и догађаја у сбим глабним држабама сбета, рубриђа „обабештајна служба“ и она о „оњунбтури“ написана са ретбим знањем берзансбог механизма дабали су детаљна обабештења о торбу домаћег и страног прибредног жибђота. С обзиром на сбе то „Народно Благостање“ може да се упореди са бољим страним ебономсбђим недељним часописима. Пожртбобну десетогодишњу службу „Народног Благостања“ националној прибреди мора да забележи са поштобањем сбаво Боме је драг разбој те прибреде и Бо зна да цени bucoby бредност мишљења и сађета угледног научнића.

Пођодом десетогодишњице топло желимо да „Народно Благостање“ још дуго година брши сбој за националну прибреду Бористан рад и сбоју пуну одгоборности службу прибредној Бултури Југослабије“. | |

„Слобенсби Прабнић“ год. Ш број 5-6 1959,