Народно благостање

Страна 804

Из уредништва

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Брок

Реформу закона о непосредним порезима треба резервисати за парламеналх

Пре два месеца пронела се код нас први пут вест да се у Министарству финансија ради на реформи закона о непосредним порезима. Повод је дала конференција Министра финансија са финансиским директорима, али извештај са те конференције демантовао је вест о реформи, На њој је било речи о што ефикаснијој примени Закона о непосредним порезима. У фази преуређења државе у којој се налазимо пре се могло веровати да је ово последње тачно, а не оно прво. Међутим, по вестима које су дошле у штампу, а за које би се могло лако претпоставити да су мрпене са извора, реформа је

ипак на дневном реду. Извештаји су још оскудни,“

тако да се не може добити потпуна слика будуће реформе. Задржаћемо се само на оном што смо нашли у штампи,

Реформи законодавства приступа се с циљем да се извесни економски слабији слојеви растерете, а да се терети повећају код економски јачих. Каже се да се потреба такве реформе увиђала одавно, гли да је развој прилика у последње време захтевго да се томе приступи што пре. Конкретно говори се о укидању земљарине за сељаке са поседом до 2 хектара, а зато би се повећала стопа друштвеног пореза и течевине. Земљарина не доноси много, па ипак Каже се да је сељак тешко подноси и да ће се њеним укидањем постићи социјална равнотежа. Као други интересантан сталеж спомињу се занатлије и и за њих се тражи такође ослобођење пореског минимума. Ми смо често пута критиковали наше пореско законодавство, и према томе унапред смо за његову реформу. Међутим, не можемо се сложити никако с тим да се она врши у садашњем стадиуму преуређења државе.

По Уредби о Бановини Хрватској, добила је она финансиску самосталност. То је само принципијелно решење. Треба тек да се утврди који ће порески извори припасти бановини, а који држави. Међутим, за извесне порезе може се унапред казати коме ће припасти. Земљарина, као непосредни порез, бесумње припашће бановини, док ће већи део посредних пореза припасти држави. Непосредни порези наплаћују се од самог прихода и по тенденцији законодавца не преваљују се на другога. Најприродније је дакле да се они порески приходи који извиру на подручју саме бановине, резервишу њој. То је правило у свим савезним државама. Посредни: порези се преваљују, а пошто ми имамо јединствену привредну територију, најприродније је да ови порески извори припадну држави. Ако би припали бановини, онда би она путем преваљивања наплатила

порез од потрошача који се налази изван њезинотг _

подручја.

Према томе ако ће свака бановина, кад и остале буду основане, доносити своје законе о порезу, онда је беспредметно да се сад врши реформа закона о непосредним порезима. Државна власт имаће ужи делокруг по оснивању бановина, а с друге

стране ове ће га тек добити. Саме измењене прилике захтеваће и реформу законодавства, а према њима треба та реформа и да се изврши. Према томе пре него што се држава преуреди нема никаквог смисла приступати овако значајном послу, за који прилике могу показати да је био потпуно сувишан.

И политички разлози говоре противу ревизије законодавства у садашњем моменту преуређења државе. Ми смо у изграђивању савезне државе на путу од диктатуре демократији. Постоји низ проблема који се морају хитно да реше, и ту је још оправдано да се доносе уредбе по начину који је уобичајила диктатура. Не треба да се тај начин употреби у случајевима који нису хитни, а специјално не на пореско законодавство. Борба између апсолутизма и демократије почела је на питању дажбина, јер је апсолутни владар сматрао да за њега не постоје ограничења. Народ је напротив сматрао да има право да сам одлучи колико ће дати из свог џепа држави, и победио је. То је победа демократије и сваки покушај да се то право народа окрњи, убија је. Кад бановине добију своја законодавна тела оне ће и тако моћи да одбаце законе. које је прихватила банска власт. Најмање је вероватно да се то претставништво неће интересовати садржином пореског закона, и кад је тако онда нема никаквог смисла доносити нове законе или реформисати стари сада. -

По писању штампе ревизија се предузима из сопијално-политичких обзира. Зато се укида земљарина сељацима који поседују до 2 ха. Тиме се стварно уводи порески минимум који ми иначе немамо. Ако се он уводи, морао би да се односи на све држављане једнако уколико се код њих стичу претпоставке које прописује закон. Поред економски слабих сељака имамо огроман број радника који имају приходе мање него многи сељак са 2 ха земље, па и тако мале само док је запослен. Можда је запослен само пар месеца у години, тако да и велики сезонски приходи могу да буду испод минимума егзистенције за читаву годину. Сељак са 2 ха земље и поред најмањих прихода има извесну имовину, и релативно је у бољем положају од радника. Ко се одлучио да уведе порески минимум мора да одреди његову величину, без обзира на извор прихода, и да тако обухвати све економски слабе због којих је он установљен, |

Порески минимум мора се, дакле, одредити без обзира на извор прихода. Ту се показује одмах друга погрешка код завођења минимума за сељаке. Као мерило економски слабих узима се величина поседа. Међутим, у разним крајевима земље једнака површина може да буде извор веома различитог прихода. У Босни и Црној Гори сељак са 2 ха има тако мали приход од земљишта да често не може да исхрани породицу, ако не нађе споредну зараду. У Војводини са 2 ха сељак живи у релативном благостању према сељаку у Босни са једнаким поседом, а са 2 ха у близини града може да се црпе приход раван министарском.