Народно благостање

Страна 806

случају се види да преношење надлежности није само формалност, као што је подвлачено последњих недеља у хрватској штампи. Формалност је само у оном случају где нема шта да се преноси, него се тако рећи само утврђује датум, од кога је надлежност прешла с једне власти на другу. Банска власт могла је у извесним случајевима да поступа, игко надлежност није била пренесена. Уставно правно то јој се не може оспорити, јер је у принципу питање надлежности решено Уредбом о бановини Хрватској. Али у подручју финансија она не може да је примени. А стварно ће тело банске власти тек тада добити ноге, Кад је са последњих пет уредаба пренесена надлежност министарстава просвете, пољопривреде, шума и руда, трговине и индустрије и социјалне политике, у хрватској штампи подвучено је да су оне потврдиле да надлежност постоји од дана Уредбе о Бановини Хрватској, и да је тако победила теза, да акт преношења није битан. Хтели смо зато да упозоримо да код финансиске надлежности то није случај.

Код привредних министарстава која нас интересују поменуте уредбе имају више технички значај, да се разграниче надлежности онако како су предвиђене Уредбом о Бановини Хрватској и споразумом Цветковић—Мачек. У надлежности министарства трговине и индустрије остали су послови спољне трговине и спољне трговинске политике и мере које имају да осигурају јединство трговинског подручја. Државним законима утврђују се начела привредне равноправности грађана на читавом подручју државе. Привредно јединство могло би да буде нарушено самосталном економском политиком бановине у односу према државној. Зато се при министарству трговине и индустрије оснива Савет за привредну политику. Он само предлаже каква би требала да буде политика државе и бановине. Уколико савети буду прихваћени, биће и екокомска политика јединствена. Али његови закључци нису обавезни, па и кад су једногласни.

Примена уредбе о картелима У индустрији која се налази на подручју Бановине Хрватске, прелази на банску власт. Регистровање картела врши се код министарства за трговину и индустрију, о чему се извештава банска власт. Мере према картелима предузимаће банска власт извештавајући о том министарство трг. и индустрије или ће тражити његову интервенцију, ако картел има седиште изван подручја бановине,

Министарству пољопривреде остала је надлежност по питању међународвих ветеринарских конвенција, увоза биља због контроле биљних болести и код извоза, да се очува добар глас наших артикала, затим и контрола 32разних болести стоке. И код овог министарства основаће се пољопривредни и ветеринарски савет са саветодавним правом гласа ради координације пољопривредне и ветеринарске службе.

Министарство шума и рудника задржало је у својој надлежности рударско законодавство и државна рударска предузећа. Код давања рударских концесија које интересују народну одбрану поступаће бановина у споразуму са војном управом. Ако не дође до споразума одлучује Министарски савет. То је досад једини случај у коме спорно питање решава Министарски савет, да га онда прихвати и банска власт која је иначе суверена.

Министрство социјалне политике H народног здравља надлежно је за међународне конвенције које се односе на. хигијену, социјална и миграциона питања, прикупља податке о кретању заразних болести, доноси нацрте 38Кона који ће садржавати општа начела радничког законодавства, о запослењу странаца, и припремање нацрта закона 0 исељавању. М овде се оснива Савет за социјалну

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 51

политику и Савет за народно здравље, чија је задаћа да дају мишљења и да узимају иницијативу по питањима социјалне политике и народног здравља, да би она била јединствена. Правилници о раду савета код појединих министарстава биће накнадно прописани. Њихов задатак необично је важан. Ми тек стварамо савезну државу, улазимо у њу без традиције овакве политичке симбиозе. Пошто се тек израђује нова суверена. власт, може она у самољубљу, да оде даље него што то одговара заједничким интересима, кад се о њима резонује без политичке страсти. Ако мишљења ових Савета буду стручна и брижљиво документ2вана, моћи ће они много допринети јединству привредне политике.

етен етвветит тЕј

Vlada je najavila reviziju zakonodavstva u pogledu razduženja seljaka, ministar poljoprivrede izneo je i neke konture ропоупог razduženja i time je vlada samu sebe vezala da pristupi ovom pitanju. Možda je stvar malo izgubila na aktuelnosti zbog odgađanja izbora, ali kada izž jedanput stavljena na tapet, ne može se lako povući. Javljaju se drugi koji smatraju sebe takođe pozvanim da stavljaju predloge,

Najnoviji smo našli u članku D. Sabljarevića, objavljenom u „Glasu poljoprivrede”, organu Poljoprivredne komore Vardarske banovine. Po prvom delu članka moglo bi da izgleda da će pisac zauzeti Kritički stav prema dosadašnjem rešenju razduženja, pa prema tome i budućem. On konstatuje kako je dosadašnjim razduženjem ubijen seljački kredit, kako su sve uredbe o razduženju podbacile, jer se stvorilo ubedđe= nje kod seljaka da neće morati uopšte da lati ni ostatak duga, da je nepravedno bilo tretirati zemljoradničke zadruge kao i ostale novčane institucije i kad je već najavljena revizija predlaže da se ne donose radikalne izmene, ljsr bi to pretstavljalo haos sa gledišta dalje tehničke primene propisa o razduženju zemljoradnika.

Novi predlozi u pogledu razduženia seljiaka

Go n a a ——

I kad vas je tako spremio da očekujete nzko razumnije rešenje razduženja koje neće ići starom tradic:jom pisac predlaže sitnice: da se promeni definicija zemljoradnika po kojoi će biti obuhvaćeni i oni zemljoradnici koji su do sada bili izuzeti a to su oni koji se bavz i drugim radom osim zemljoradniom, ako im oporezovani prihod odatle n:ie veći od 10.000 dinara. Drugi predlog, takođe neradikalan Do mišljenju pisca, sastoji se u tom da se DO svim zemljoradn:čkim ispravama, koje su predali na likvidaciju novčani zavodi ili privatnici, otpiše 50%" od osnovne glavnice na teret tih novčan:h zavoda: i privatnika ako je pojedinačni dug veći od 2.000 dinara, a ako je ispod 2.000 da se otpiše u potpunosti i #0 50% na teret poverioca, a 50% na teret države. Predlaže dalje da se otplata produži od 12 na 24 god'ne.

Mi smo u broju 47 citirali stanovište koje je zauzeo Savez poljoprivredn:h komora, uvidevši da je posle razduženja, kako je ono izvršeno, glavni problem za seljaka budući kredit. Međutim, u organu jedne komore iznosi se predlog koji pokazuje kako kod najavliivanja novog razduženja rastu apetiti da se dugovi brišu. Po uredbi koja je na snazi tražbine između 250—500 dinara smanjuje se za 50%, a preko 500 do 25.000 za 30% naiviše. Predlog: za još šire razduženje ne čudi nas, jer smo mi na putu da jednog dana brišemo se-

„ljačke dugove sasvim. Ali karakteristično je da. kod ovako

ozbilinog problema njegovo tretiranje pada na nivo šege. Jer kako bi se to moglo drukčije da kvalifikuje, kad u istom članku imate konstatacije i o nepovolinom dejstvu razduženja na svast dužnika i na njegov kredit, a u predlozima se