Народно благостање

23, депембар 1939

licitira dalje nego što je otišla i jadna ranija uredba, tražeći samo veći obzir prema zadrugama, kojima pisac članka pr:M КЕ Мао

рада тен ненрин ние рЕ.

После аграрне реформе МаБарска намерава да предузме извесне мере у циљу побољшања положаја пољопривредних радника. Први корак у томе правцу је закон 2 минималним надницама.

Мађарска уводи минималне наднице за пољопривредне раднике

а

Пољопривредни радници у Мађарској претстављају крупно социјално питање. Покушаји да се његова оштри“ на ублажи колонизацијом извесног броја радништва нису били од већег значаја, могло би се рећи да нису ни начели питање. Главни фактор за апсорбовање вишка сељачког живља била је и остала индустрија. Али процес индустријализације _ није ишао брзином прираштаја радне снаге. Што је главно, после кризе, апсолутни прираштај радништва у индустрији, услед сталног техничког усавршавања а рационализације, стално се смањује, док се на другој страни јавља све већи вишак. Сувишак је постао перманентна појава, стална резерва, чија је једина економскосоцијална функција у томе да служи као брана порасту надница и да ове држи на ниском нивоу.

У време аграрне кризе наднице пољопривредних радника биле су пале дотле да је радна снага била јевтинија и од сточне и од машинске. Оне су и данас далеко од 3а4довољавајућег минимума одржавања. Просечна надница пољопривредног радника била је: 1936 год. 1,50 пенг (13,50 дин.), 1987 г. 1,85 пенга (16,50 дин.), 1938 год. 2 пенга (18 дин.) односно са храном: 1936 год. 1,02 пенга (9,18 дин.), 1937 год. 1,30 пенга (11,70 дин.), 1988 год. 1,50 пенга (13,50 дин... Куповна снага просечне наднице пољопривредног радника и данас је таква да сем одржавања голог живота, и то у врло оскудном стању, не претиче ништа за ма какве друге потребе. Сем тога, велики број сеоских радника није у стању да обезбеди себи ни такву надницу, а, сем слугу а малог броја сталних радника на великим поседима релативно мали је број оних који су упослени преко целе године. Такве могућешсти и услови упослења учинили су питање пољопривредних радника врло акутним,

Влада мисли да питање реши гарантовањем минималних надница које би одговарале минимуму потребном за живот. С обзиром на разнолике економске прилике м услове пољопривредног рада с наднице би се утврђивале према месним приликама. Закон не улази у питање висине надница, већ само начелно утврђује прописивање минималних надница, регулише организациону и правну страну питања. Првостепену власт за одређивање минималне наднице претстављају окружне комисије у којима су паритетно заступљени радници и послодавци. Од последњих половина мора да буде са имањима преко 100 јутара, а половина са имањима испод 100 јутара. Претседнике комисија одређује министар пољопривреде. Друга и највиша инстанца је земаљска комисија. Њу сачињавају четири незаинтересована члана, по десет претставника радника и послодаваца и претседник. Незаинтересоване чланове и претседника именује министар пољопривреде, Земаљска комисија одлучује по свима питањима у којима се нису могле споразумети окружне комисије и решава по жалбама интересената. Оваквим саставом комисија, нарочито одређивањем претседника од стране министра пољопривреде влада је осигурала утицај Ha наднице пољопривредних радника које ће, у случају потребе, моћи да регулише и са гледишта интереса земаљске одбране.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 807

Kor

Prema izveštaju Suzora u prošloj godini prosečan broj uposlenih radnika bio je 715.186 prema 680.000 u prethodnoj godini. Apsolutni porast dakle iznosi 35.175, a relativni 5,1%. Relativni porast znatno je smanjen prema prethodnim godinama (1936 prema 1995 g. 9,29/%, 1937 prema 1936 г. 10,3%0). Кад uporedimo kretanje uposlenosti sa 1937 vidimo da je ona porasla kod 21 privrzdne grane, a opala kod sedam. U 1937 prema 1936 uposlenost je bila porasla kod 27 privatnih grana, a opala samo kod jedne. Sem toga, porast uposlenosti kod većine grana u 1938 prema prethodnoj godini bio je znatno manji od onoga u 1937 prema 1936. Kod relativno velikog broja privrednih grana obim роslovanja bio je smanjen.

Uposlenost i radničke nadnice u prošloj godini

GK a Rim Or O

Apsolutni i ralativni porast uposlenosti kod važnijih privrednih grana u dvema poslednjim godinama izgleda ovako:

1938 1937 1938 prema 1937 prema 1936 prema 1937 + "/a

Industrija duvana 8.125 1.932 66,0 Građenje prevoz. sretstava 2.266 1.720 26,4 Javni radovi 4.593 8.999 13,4 Privatni saobraćaj 1.164 979 12.7 Javni saobraćai 539 226 5,0 Industrija prehrane 1.279 1.015 3,3 Hemijska industrija 1.002 647 9,2 Industrija kamena i zemlje 2.232 2.471 8,3 Grafička industrija 646 474 7,0 Novčarstvo 843 326 5,8 Opštinski radovi 1.886 2.379 5,8 Prerada drveta 1.146 2.647 5,5 Metalurgija 2.438 4.833 5,4 Šumska industrija 2.530 7.029 4,9 Industrija kože 911 1.217 41 ~ hartije 161 577 9,1 Tekstilna industrija 1.234 6.918 2,0 Trgovina 2.614 4.509 4,1

Smanjenje uposlenosti zabeleženo je kod sledećih grana: kcnfekcije, čišćenja, higijene, građevinske industrije, ugostiteliskih radnia i industrije kože i gume.

Položaj uposlenog radništva, ako se posmatra po Kržtanju nominalne nadnice i po većem broju uposlenih, popravio se uprkos popuštanju konjunkture. Relativni odnos uposlenih muških i ženskih ostao je nepromenjen prema prethodnoj godini (78,6 prema 26,4%). Broj uposlenih žena porastao ie na 188.799 prema 179.376 u 19937, 168.068 u 1936, 158.018 u 1935, 149.457 u 1934 i t. d. Kao što se vidi, apsolutni porast ženske radne snage je sistematski; kao i ranije on je i sada ne toliko posledica razvijanja privrednih grana koje počivaju na ženskoj radnoj snazi, već odnosa nadnica muške i žanske radne snage. U proseku kod manuelnih radnika ženska radna snaga jevtinija ie za 25—430%. Kod kancelariiskog osoblja odnos je nešto povoljniji. Ženska radna snaga na primer, poslednjih godina, javlja se i u teškom građevinskom poslu, što do sada nije bio slučaj.

U strukturi osiguranog članstva nastavilo se i u Drošloj godini pomeranje višim razredima. Kategorija radnika sa nadnicom do 14 din. (uglavnom šegrti) pala je za 14.002 (sa 169.274 na 155.279 ili iza 8,83%). Najveći porast zabeležen ja u najvišim kategorijama čija je nadnica 84 din. i preko toga. Broj ovih porastao je sa 164.530 na 191.258 ili za 16,40/o.

Prosečna obezbeđena nadnica bila ie 23,64 din. Od nadnice u 1937 bila je viša za 0,93 din. ili 3,9%. Apsolutni i relativni porast prosečne obezbeđene nadnice bio je znatno ma-