Народно благостање

20. јануар 1940,

Из уредништва. |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Страна 35

Какву поуку можемо извући из „старог“ житног режима |

1 ЕКОНОМСКО-СОЦИЈАЛНИ ЗНАЧАЈ ЖИТНОГ РЕЖИМА

Почетком децембра ступила је на снагу уредба којом се даје основица за нову политику цена житарица у смислу наших сугестија. Ради што боље примене „нове економске политике" потребно је да резимирамо старе грешке.

Развитак цена пшенице изазвао је велику критику Пизадовог рада. Сва кривица сваљена је на Призад. Критика се није ограничила на објективно истраживање узрока овим појавама, већ је добила карактер кампање противу Призада. Сасвим природно кампању су прихватили сви који налазе, да поред Призада нису могли да пласирају своје интересе. У критици се ишло тако далеко, да је Призад, и поред тога што је државна установа, оглашен дефетистом, ратним шпекулантом који је намерице створио овакву ситуацију да би се извесни елементи могли обогатити! Даље је изнета фантастична цифра од близу милијарде динара која треба да претставља оштећење произвођача Призадовим радом. А до ове цифре дошло се тако што је најнижа цена у септембру од 90—100 дин. (свакако не за квалитетну робу чија цена није ни тада била нижа од 130 — 140 дин.) примењена на целокупну количину пшенице коју је Призад купио до септембра. Ми смо у чланку „Како ми диригујемо цене пшенице" постави-

ли тезу да незадовољство Призадовим радом почива искључиво у рђавој државној политици цена. Питање је постављено првенствено са политичке тачке гледишта. Оно је међутим, економско и социјално. Економска страна интересује произвођача, продавца, а социјална потрошаче. С обзиром на економскосоцијалну структуру земље изгледа нам да је социјална страна проблема барем исто тако важна као и економска. Далеко је већи број потрошача пшенице односно хлеба него ли произвођача за тржиште. 1931 год. у нашој земљи било је 1,348.149 пољопривредних газдинстава до 5 ха или 68% свих газдинстава. Ова газдинства имала су 2,98 милиона ха или 22% укупне пољопривредне површине, односно у просеку на једно имање 2,2 ха. Гро оваквих имања лежи у дефицитарном пшеничном подручју. Ако број газдинстава аплицирамо на пољопривредно становништво, добијамо 6—7 милиона према укупном броју од 10,6 милиона. Од ових 6—7 милиона сеоског живља највећи број од зиме па до жетве појављује се као купац жита. Заједно са сиромашним градским потрошачом они трпе и највеће штете од политике цена, која изазива честе и велике флуктуације и има увек за резултат највише цене у моменту највеће потребе.

П КРЕТАЊЕ ЦЕНА ПОД ЖИТНИМ РЕЖИМОМ |

Национално тржиште пшенице за време слободне трговине карактерисале су две појаве: велика навала понуде одмах после жетве и релативно ниске цене (толико ниже колико је била већа жетва м неповољнији услови извоза) у првој половини кампање и више цене у остатку кампање када се тежиште потрошње пребацује на домаћи кочзум. У томе периоду, према исходу жетве пшенице и приноса осталих пољопривредних производа (колико је овај подбацивао морало се продавати више пшенице), цене су флуктуирале 20—30% према ценама на почетку жетве.

Под житним режимом ове појаве нису нестале, што показује следећа анализа развитка тржишних прилика за последњих неколико година.

За кампању 1935/36 почетна интервенциона цена одређена је са Дин. 126.— (база 'Гиса 1) са репорима до Дин 140.—. тржишна цена прешла је интервенциону и у октобру достигла Дин 190.— да би потом осцилирала између Дин 150.— и 174——. У априлу цена је сишла на интервенциону тј. Дин 140—, а 1 јуна, када је обустављена интервенција, пала на Дин 125—. За 1936/37 одређене су исте интервенционе цене. Сре-

дином септембра тржишне цене прешле су интер- ·

венционе, попевши се на Дин 145—165, а после 12 децембра, када је због продаје 15.000 ваг. Француској заведен извозни монопол, флуктуирале су између. Дин 155—190. Житни режим у 1937/38 базирао је на варијабилним ценама према кретању лиВерпулског извозног паритета. Интервенционе цене одређиване су овако: 6 јула 177—180, 17 јула 187

Међутим већ у септембру.

=—190, 4 августа 174—180, 10 августа 164—170, 11 септембра 157—–168 дин. И овога пута половином септембра тржишне цене превазишле су интервенционе и од јануара 1938 тендирале увозном паритету. У априлу и мају цена је била 240—250, а концем јула тј. уочи нове жетве једва сишла на 215—225 дин. Прошла кампања чини изузетак утолико што смо у септембру, услед нарочитих околности (имобилисаност купаца) имали најниже цене, али већ у октобру — новембру, када су прошле продаје из нужде, цене су прешле интервенционе.

Ако посматрамо развитак цена пшенице, кукуруза, брашна и хлеба на бази голишњих просека (подаци из Статистичког годишњака), онда видимо систематски пораст од 1934 године. |

Хлеб

Пшен, Кукуруз Хлеб. пшен. брашно Дин. Дин. бело прно бели црни 100 кг, 100 кг. Дин,кг. Дин,кг. Дин. кг. Дин,кг.

(просек за 10 градова)

1934

116 71 — — — = 1935 132 88 2,75 2,25 8,25 2,40 1936 142 98 2,98 2,50 3,50 2,60 1937 177 96 2,29 2,70 3,705 3,10 1938 105. 108 3,50 3.— 3,80 3,25

Горња анализа развитка прилика на тржишту показује нам три ствари: 1) да се и под житним режимом наставио исти

"развитак цена као и раније у периоду слободне тр-

говине с том разликом што је флуктуација цена би-

" ла знатно већа и почињала знатно рамије;