Народно благостање

четри 80

'2) да је за развитак цене пшенице под житним режимом септембар месец био вазда критичан.

Тада, пошто је са тржишта апсорбован гро понуде,

такозвани извозни вишак, долазило је до: прелома и цене су почињале да расту; |

3) да је просечна цена пшенице, па следствено и брашна и хлеба, последњих година. систематски повећавана.

Овако дириговање цена морало је да има за последицу велике користи на једној и још веће штете на другој страни. Користи је могао имати релативно мали број крупних произвођача и ималаца пшенице који су је чували за зиму и пролеће, а штете огроман број потрошача. Цена пшенице последњих година била је један од важних елемената неправичној расподели социјалног продукта између крупних произвођача и држалаца робе с једне и „непрегледне сељачке и варошке сиротиње чији је жи-

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ - --—--

вотни стандард падао у сразмери скока цена хлеба", с друге стране. 0

__ Карактер, тражње није исти у првом и другом периоду. У првој половини кампање, све до зиме, потрошња хлеба односно жита, која се подмирује куповином, мања је него ли у остатку кампање. Пре свега, сем у изузетно рђавим годинама, у то доба. дефицитарни крајеви и ситни земљорадници готово ништа не купују већ троше своју залиху. Млинови су једини купци, а њихове набавке равнају се према могућностима извоза и потрошње брашна у земљи, која је такође у ово доба године мања услед веће потрошње воћа. Ако млинови мање купују, онда се за толико повећава извозна количина односно исцрпљује залиха. У остатку кампање пак главни и једини купац је домаћи потрошач: поред варошке и милионска сељачка сиротиња на коју пада главни терет високе цене.

Ш ШТА ЈЕ УЗРОК ОВОМЕ»

Житни режим, сем што је наместо великог броја трговаца-извозника поставио једног јединог, није извршио никакву другу промену. Сви остали услови житне трговине остали су исти. Функцију коју је под режимом слободне трговине вршио велики број трговаца-извозника, под житним режимом извршивао је Призад. И сада, као и раније, целокупна понуда која је долазила у руке Призада, одмах после жетве сматрана је извозним вишком и извожена. Призад, раније трговци, у недостатку сместишта, могао је да обавља своју функцију само тако ако је могао паралелно са куповањем да врши и пласман односно извоз купљених количина. То је био битни услов да у првој критичној периоди после жетве, за време навале понуде, утиче на држање интервенционе цене.

То је случај и ове године. Призад је до септембра, тј. у јулу и августу, купио непуних 36.000 ваг. и од тога до сада продао око 34.000 ваг. Дакле он: сада располаже залихом од којих 2.000 ваг.

Пошто; су имовински односи у пољопривреди остали: непромењени под житним режимом, то су и елементи који утичу на величину понуде остали исти, а: то. значи и опасности да у томе периоду буде исцрпено више но што износи фактички извозни ВИшак. То се и дешавало, а нарочито у годинама сла-

МУ ГДЕ ЈЕ

Из горњег излагања јасно излази да треба извршити корениту реформу интервенционог режима, односно житне политике. -

Житна политика мора да има три циља:

1) да обезбеди максимално учешће произвођача у интервенционој цени;

2) да отклони велике флуктуације цена и

3) да у свако време осигура потребе исхране.

Сва: ова три задатка имају своју посебну ортанизациону, техничку и финансијску страну. | Велика маржа има углавном три разлога, Први је повремена, несразмерно већа понуда од тра"жаве односно редовно: највећа понуда у времену релативно најмање тражње за домаћу потрошњу; друви; недовољност трговачке и задружне организације (магацина) и капитала за прихватање понуда, а исто. тако и организације Призада која би била у стању да држи темпо-са понудом; трећи разлог про-

бије жетве. Резултат интервенције под оваквим условима био је следећи: у првој половини кампање (односно најдаље до септембра као што смо горе видели) Призад је имао монополски положај купца и извозника, а у остатку кампање крупни произвођачи и имаоци робе имали су монополски положај продавца. У првом периоду кампање Призад је имао налог да одржи интервенциону цену, а у другом периоду цену су диктирали имаоци залиха. Уколико су залихе биле мање утолико је цена била виша.

Ми смо далеко од тога да кривицу за ово бацимо на Призад, који као инструменат економске политике владе не може да буде одговоран за њену политику. Кривица лежи на нашој житној политици која није ништа учинила да пшенично питање дубље проучи и да интервенциони режим удеси тако да одговара интересима свих заинтересованих тј. и произвођача и потрошача. Уместо тога. цена. пшенице схваћена је као средство за ширење партијско-политичког утицаја, а интервенција се вршила само за одржање минималне цене. Чим би оба цена била пређена, престајала је свака дужност интервенције. Такав житни режим био је једностран, у интересу крупних произвођача; он није схватио цену пшенице као „најважнији фактор поделе великог дела социјалног продукта између низа произвођача и потрошача". H3JIA3?

изилази из. оваквог организационог и материјалног стања трговине и Призада, јер друга рука искоришћава ово стање и настоји да плати што ниже цене, Следствено, ако би се сузбила прва два узрока ви-

· сокој маржи, трећи би сам по себи'нестао:

У процесу циркулације пшенице од произвођача до потрошача, односно извоза, постоје две фазе. Прву фазу претставља непосредно преузимање робе од произвођача, а другу дистрибуција вишка робе који прелази домаћу потрошњу од друге руке Призаду. Државна. интервенција обављала је до сада само други: део посла, док. је први, будући изван њеног' утицаја, и под житним режимом остао углавном под утицајем ранијих фактора слободног тржишта. (С обзиром да је друга фаза дистрибуције вишкова добро функционисала, сем у изузетним годинама велике понуде као што је била ова (за два месеца

36.000 вагона), проблем је у проширењу утицаја