Народно благостање

20. НУВР 1940.

интервенције на прву пева ЈЕ ој. у у приближавању Призада произвођачима. За ово постоје две могућности: непосредна и посредна. Прва би била у томе да Призад изгради властиту организацију за непосредни откуп од произвођача. Остварење овога претстављало би стварање једног новог, огромног апарата и искључење из дистрибуције пшенице свих посредничких фактора, трговине и задруга. С обзиром да би то била револуција житне трговине, вероватно да до тога неће доћи. Таква промена у циљевима наше економске политике не може се претпоставити у данашњем поретку. А сем тога, нови апарат преузимања захтевао би за изградњу техничке и комерцијалне основе огромна средства која би се данас тешко могла наћи. Према томе, остао би други, посредан начин, који би искористио постојећу трговачку и задружну организацију и на комисионарској основи обезбедио максимално учешће произвођача у цени пшенице. Задруге и трговци постали би органи Призада који би, по његовом налогу и за његов рачун, откупљивали сваку понуђену количину по интервенционим ценама, уз одбитак

E- uredništva

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

(рана. 37 ;

трошкова И нормалне зараде. Само се по себи ра-

зуме да би овај систем могао да фукционише. добро ако би бо подвргнут систематској и ефикасној конPIM Што се тиче флуктуације цена, која произилази из технике тржишта, она се може отклонити једино двоструком интервенцијом: за држање минималних цена и за спречавање пораста цена преко нежељеног нивоа. Задатак интервенционе установе био би, према томе, да у читавој кампањи одржи једну примерену цену која би резултирала из интереса произвођача и интереса потрошача.

Ово питање у уској је вези са трећим и iiajBac жнијим задатком житне политике: обезбеђење у свако време потребних количина за исхрану. Претпоставка за извршење овога задатка јесте располагање једним сталним стоком пшенице који би се сваке године обнављао. Држање овога стока, који би слу= жио интервенцији противу пораста цена, потребно је тим више што се при садашњој структури наше пољопривреде редовно смењују OP Аре и суфицитарне године.

Већа лзје рокезђке dl DOZE

'Poreska politika dobila je nizom poslednjih uredaba novo obeležje. Pošlo se sa stanovišta da poreski obveznici izvesnih privredn h redova, ne mojgu prema svom ekonomskom stanju da snose dosadanje poreske terete, i da ih treba skinuti sa njih, i prebaciti na one koji su smatrani ekonomski jačim. Da bi se razreživanje i naplata mogli da izvrše što strožije uneseni su u Uredbe propisi, koji olakšavaju rad poreskih uprava. Do izvesne mere Uredba o otpisu zaostataka krajem 1937 odnosno 1939 na porezima, taksama i kaznama za poreske i taksene krivice, ima poseban značaj. Tom uredbom ovlašćen je ministar da vrši brisanje zaostataka, ukoliko bi naplata njihova značila ekonomsku propast dužnika. Otplate koje su izvršene u toku 1938 i 1939 na račun starog duga _preneće se na račun ovih godina. Ali ako zaostatak nije veći od iznosa raspisa

poreza za 1938 ,nema masta a Ne briše se za-.

ostatak skupnog poreza na poslovni promet i luksuz. Izuzeti su dakle opet izvesni oblici poreza, ali time ustvari izvesni poreski obveznici, tako da po ovom propisu Uredba dolazi u red ostalih Ккојта је тацgurisana nova poreska politika. . Njena je glavna karakteristika da treba da briše poresku dubiozu. Brišući dubiozu Ministar finansija ima čistiju situaciju, jer onda zna sa ·'kolikim iznosom poreskih zaostataka može da računa, i ako bi se naplata poreza posle toga i izvršila nešto rigoroznije, postojala bi verovatnost da time neće biti pogođeni oni koje bi naplata poreza mogla ekonomski da upropasti. Međutim, prvi nedostatak uredbe je u tome što nije ni pokušala da precizira u čemu može da se sastoji ekonomska propast poreskog obveznika. Ekonom'ska propast nije ničim definisana i prema tome ne moХе da se uzme uopšte kao merilo kod otpisivanja poreza. Mogle bi se uzeti dve krajnosti; s jedne strane ekonomska propast bila bi identična sa spuštanjem na prosjački ЗАРА, as dr STAO o njoj bi se moglo

govoriti čim se porez plaća iz kapitala, pa pošto je kapital okrnjen, poslovi;me bi mogli da se nastave u ranijem obimu. Mesto preciznog merila, da se otpis ·ima da vrši, ako bi se zaostatak plaćao iz kapitala, odnosno da se vrši tek kada bi zaostatak pojeo izvestan procenat kapitala, postavljeno je apstraktno merilo koje pruža odličnu priliku za diskusiju. Ono je takve prirode da ga jedan te isti čovek, i kad bi imao svoje mišljenje o tom šta je ekonomska propast, ne bi mogao kjnzekvenino da primeni u raznim slučajevima које Бе imao da reši. O otpisima rešavaće se u odborima od pet lica, od kojih su tri uzeta iz reda samih poreskih obveznika. Njima pretstoji neverovatno zamoran posao, a ukoliko se između njih nađe pojedinac koji će se Sta viti na stranu kojeg od molioca, nikad se песе moći iscrpeti njegovi argumenti u prilog molbe.

Drugi nedostatak Uredbe je što ne određuje ništa u pogledu molbi koje će se podnositi u roku od 3 meseca od dana kad uredba stupi na snagu. Trebalo je odrediti koje imovno stanje treba pokazati, pa da se molbe uzmu u pretres. Ali kad nije precizirano merilo, po kome će se brisati zaostatci, onda je razumljivo što je ostavljena puna sloboda svima da traže-:ofpis. zaostalog poreza? U pravilniku koji je naknadno objavljen kaže se samo da molbi mora biti priložen gruntovni izvod i uverenje o imovnom stanju. Pored ovih dokumenata slobodno je podnositi i druge, kakve ko ima, i daje se samo izjava da je označeno imovno stanje tačno. Molbe se taksiraju kao obično, a oni pore= ski obveznici koji 1938 nisu zađuženmi sa više od 200 dinara, oslobođeni su takse na molbu. Kod ovako rastegljivog: merila za brisanje duga i kod ovolike .neodređenosti u pogledu prava na molbu, jasno je da.će Se jedva maći koji poreski obveznik sa zaostacima, „koji neće predati molbu. Može kod tog da računa da. će.

"uspeti bar sa jednim delom, jer u pravilniku je pred-

viđeno delimično brisanje zaostalog poreza, za slučaj.