Народно благостање

_ 27. јануар 1940. ______

Љубљана“ 7. 0. 104 | 178: (Скопље 1 с TO 10,1 149 Сарајево | “. 32 | 9,5 15:57 Нови Сад e 1,8 8,9 Ниш 4,7 ; 54 9,6 Сплит 17 7,3 10,0 Бања Лука 5,1 134 14,8 Цетиње 0,5 5,3 110 Општи индекс за

10 градова 21 8,5 12,8 Храна 1,8 4,6 1,3 Одећа 4,2 15,4 16,5 Огрев и осветлење — 10,7 12,8

Велике разлике у кретању цена на мало по појединим градовима сигурно су последица различитих извора података на основу којих се састављају индекси. Друкчије се не би могло објаснити да су цене у Београду и Загребу знатно више скочиле него ли у Новом Саду или двоструко више у Бања Луци него ли на Цетињу, иако је положај последњег у погледу снабдевања далеко гори и тежи итд. Но без обзира на те недостатке индекса општа тенденција и код свих градова глобално показује пораст. Сем у три града — Сарајеву, Бања Луци и Цетињу — децембарски индекси цена на мало у свима осталима били су прешли базичну 1930 годину. Ло категоријама храна и огрев и осветлење били су скупљи него у 1930.

Ако се посматра кретање цена у прошлој години (у поређењу са 1938) виде се два периода са двема тенденцијама: један до августа-септембра и други пошто је у Европи дошло до рата. У првом периоду цене су биле прилично стабилне, једини изузетак чинили су биљни и сточни производи: цене првих су од јула месеца, услед обилне жетве пшенице, почеле да попуштају, а других, услед пораста цене кукуруза и великог извоза, почеле су још у фебруару-марту да расту. Индустријски производи од маја месеца показивали су незнатан пораст. У другом периоду цене су почеле да расту на целој линији. Промене у ценама на велико двеју последњих година изражене у процентима овако су изгледале:

1939 према 1938 према

1938 1937 Биљни производи — 39 = 15:8 Сточни производи = 44 =. 10 Минерални производи | 56 = 27 Индустријски производи + 20 =. 06 Општи индекс = 12 = 48 Извозни производи + 1,0 + 49 Увозни производи + 119 — 4,0

Код цена на мало за 10 градова пораст у општем индексу у прошлој према 1938 био је свега 1,4%, а у 1938 према 1937 години 6,7%. ИМ цене на мало у 1989 све до августа нагињале су стабилизацији на нижем нивоу, јер су и храна и огрев и осветлење били у опадању, а индекс одеће све до августа остао је непромењен. Отуда скок који је наступио после септембра, и ако је био осетан, није могао да дође до јачег изражаја у годишњем просеку. о | оуетђаг тезес и а4гаупшт finansijama, sa računskog р]еdišta, bio je odličan. Prihod je znatno prebacio ne samo pradviđanja, nego i ostvaren prihod u "istom mesecu prošle godine, znatno je premaš:o izvršene rashode i dao relat.vno vrlo v-liki. računski višak. Prihod je bio 1.242,7 те din. ili 15,2%/o više no što je bilo predviđeno odnosno 9,4% preko prihoda u istom mesecu ]938. Po DO: ledinim kategorijama ostvareni su sledzći prihodi:

Veliki priliv državnih pri. hoda. u novembru

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 39

Predviđeno Ostvareno + Ш— 90

Neposredni porezi 246,5 378,8 sb.) 5076 'Posredni porezi 277,4 287,0 + 3,4 'Monopoli 185,9 187,7 += 1069 "Ека ргћофш иКкирпо 709,8 858,5 . 1- 20,2. Državna pr:vreda 356,8 382,6 #8752 Od toga: 22:27 псе 219,8 284,0 + 291 pošta 58,1 49,9 — 20,5 · šume 12,1 7,3 — 39,5 rudnici 19,9 16,5 — 17,1

U kategoriji neposrednih poreza najveći višak preko predviđanja (133,5%0)) pokazuje prihod od vanredn:h poreza u koje spada i dopr:nos za narodnu odbranu. Višak je vz:iki usled toga što je novembarski prihod obuhvatio i plaćanje ranijih meseci. Odmah iza toga. po vel:čini viška, dolaze opšti neposredni porezi (51,4%). Voliki oril:v ovih poreza otpada uglavnom na Kkućarinu i tečevinu. Posebni porezi (porez na poslovni promet) dali su takođe 29,1%0 više od predviđanja, što pokazuja da intenzitet snabdevanja trgovaca, koji se od rata naročito povećao, nije ni u novembru popustio. Posredni porezi, sem prihoda od carina koj: podbacuju usled smanjenog uvoza, takođe su dali višak preko predviđania, i to: trošarina za 17%, a taks» za 4.1%0. Prihod od monopola ostvaren je u gran:cama predviđanja. Kod državne pr:vrede pr:hod od železnica pokazuje veliko povećanje, za čitavih 30% preko predviđanja i za preko 40 т!. Фп. уха no u istom mesecu 1938. Povećanie je verovatno posledica većeg unutrašnjeg prometa, koji je usladio zbog većeg snabdevanja trgovine. U narednim mesecima ovaj pr:hod se takođe može povećavati, usled ograničenja saobraćaja motornih vozila. |

Rashodi u novembru b:li su 986,9 mil. din., odnosno 4,9% manje od predviđene sume i 0,6! manje od rashoda u istom mesecu 1938. Na lične izdatke utrošsno je 444,5 mil. din. ili 45%/., dok su predviđeni materijalni rashodi za ovaj mesec izvršeni sa 91,0%. U ovome meszcu svi kred:ti kod kokojih je vršen prenos na Banovinu Hrvatsku, umanjeni su za jednu šest.nu, ti. za, 42, mil. din,

Suprotno sept•mbru i oktobru, koji su računski bili deficitarni, novembar je dao računski višak od 255,8 m.l. din. Taj višak i relativno vr!o povoljan priticaj pr:hoda u novembru u mnogome su pobolišali ukupne rezultate budžetiranja na koncu osmog meseca budžz>tske 1939/40 godine.

Za osam meseci pr:hod je b:o 8235.4 mil. ili 4,6% ispod predviđanja, a 0,8% veći od prihoda u istom periodu budžetske 1938/30. Kretanje prihoda po pojzdinim kategor:jama izgleda ovako:

Predviđ:no Ostvareno 1938/39 + zili—-9/,

ргегла

ргедм дана Neposredni porezi 1.972,3 1.950,8 1.889,0 — 11 Posredni porezi 2.219,3 2:282/0 2.207,3 =" 05: Мопороћ 1.487,4 1.485,0 1.471,3 — 0,2 Ukupno fisk. prihodi 5.679,0 5.668,0 5.567,6 — 02 Državna privreda 2.854,8 2.510,3 2.520,8 — 12,1

Od toga:

železnice 1.759,1 1.788,6 1.701,0 — 15 rečna plovidba 62,0 38,5 38,4 — 37,9 pošte 425,4 368,4 3519 — 18,4 šume 97,3 50,6 62,8 — 48,0 rudnici 159,8 119,8 180,7 — 95,1

Fiskalni prihodi u ovom p-zriodu ostvarili su se u

granicama predviđanja. Od posrednih. poreza jedino je trc= šarina dala 81 mil. din. preko predviđanja, dok su carine podbacile za 35 m:l. din. Neposredni porzzi, sem vanredn)g čiji će prihod narednih muaseci nadoknaditi dosadanje pod-