Народно благостање

Страна 40

bacvanje, ostvareni su globalno sa nepunih 100%i. Kako sa kretao prihod po pojed:nim vrstama, o tome nedostaju podaci. Ali, s obzirom na plaćanje seljačkih dugova, sigurno se može prztpostaviti da ie pr.hod od zem!jarine od septembra u ve::kom zaostatku.. Prihod od monopola podbacio je ргечviđanje za 0,%/. Kod državne privrede prihod je osetno podbacio i globa:no i kod sviju Vrsta pa i železnica koje su sve do skora davale redovno više od predv:đanja. Prema prihodu u 1938/39 situacija je sasvim drukčija: fiskalni prihodi dali su v:še preko 100 mil. din., i to: neposredni porezi za 62, pssredni za 25 i monopoli za 14 mil.. d:n.; prihod od državne pr:vrede manji je za 10 mil. din. Najviše je podbac'o prihod od šuma i rudnika, dok su železnice i pošte imale nešto već: prihod: prve za 82, a druge za 16 mil. d:n, Iz toga izlazi da je kretanje prihoda za osam meseci. tekuće budžetske godine u najvećoi meri zadovoljilo povećana predviđanja pr>ma budžetskoj 1938/39 god:ni.

Rashodi u istom mesecu izneli su 7.8241 одпозпо 72 B,8%/o manje no što je bilo predv:đeno, a za 7,5% višz»> od onih u istom periodu budžetske 1938/39 god:ne. Prema prvvbitnom budžetskom predviđanju rashodi za „osam mesi umanjeni su kod kredita prenetih na Banovinu Hrvatsku za dve šestine odnosio za 84 mil. d:n. Od ukupnih rashoda utrošeno je na ličnzž 3.714,4 mil. din. ili 74,4%/5, dok зи тај rijalni rashodi mog! da budu izvršeni svega sa 85,6%0, što znači za jednu šestinu manje od, predviđanja.

Sve do avgusta meseca računsko stanje državnih ptihoda i rashoda pokazivalo ја višak prihoda nad rasliodima. Za prv:h pet meseci budžetske 19939/40 taj višak :zneo je 395 m:i. din. Naredna dva meseca — s»ptembar i oktobar — bili su deficitarni sa 78 mil. din., odnosno ran:ji višak smanicn je na 317 mil. din. Veliki višak u novembru ponova je izmenio sliku i na koncu popeo računski višak na 572,8 mil. dir., dok je u istom periodu prošle godine ovaj višak .ZMOS.G 892 m:l. din. No i ako je pril'ččno smanjen i prema prošloj budžetskoi god:ni novembarski rezu:tati uvaliko su popravili stanje, jer su stvor:!: neophodnu odušku 7а Пепе да «Ко кол 52 уггда па početku maseca isplaćuju unapred pa p.eua tome nžihcv iznos, a taj se kreće oko pola mil:jarde, mora a bude pokriven viškom prihoda koji pretstavlia rez»rVu za naredni meseć,

Није нас ни најмање изненадио извештај Привилеговане аграрне банке о отплатама сељачких дугова; Као што смо очекивали у вези са изјавама да ће се поново ревидирати отплате дуга и да ће бити даљих отписа на рачун повериоца или државе, отплате су пресахнуле готово сасвим. До почетка децембра наплаћено је укупно 323,6 милиона, од тога 143,5 мил. 1937, 130,4 мил. 1938, а до децембра 1939 само 537 милиона. По датумима се може утврдити шта је пресекло уплате. До краја сеп: тембра дужници су 1939 платили 44,5 мил према 69,6 мил. у истој периоди 1938. Највећи део уплата врши се после септембра кад сељак дође до новца. Ове године дужници су у октобру и новембру уплатили 9,2 мил. према 32,4 мил. прошле године.

Обрнуто би се могло рећи, да је за изненађење да је наплаћена и једна пара. Јер ако је читав месец дана са надлежног места вођен крсташки рат против остатка сељачких дугова и дато свечано обећање да ће бити извршена ревизија, онда мора да изненади чињеница да су се дуЖжНИЦИ одазвали с оволиким износом. Знак да могу да плате и да имају доста високо схватање о обавезама, чак и кад им се стави у изглед да их се реше. Например у Словенији је плаћено 80% доспелог износа, на подручју Са-

Не пружај прст да не оде рука!

rmp a rar mmm (HrruHrr ure pra

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 3

рајевске подружнице Паба 56%, загребачке 46%, а на подручју београдске централе само 45%. Словенија има своје схватање о кредиту, много стабилније него у другим деловима земље, а сем тога она је на периферији подручја 7 коме се повео крсташки рат. Шта је навело босанског сељака да плати 56%«, и како да се то објасни, ако је немогућност плаћања онолика колико је истицано једно време.

Ревизија није извршена, али њено најављивање имало је дејства. Тиме је отворен нов проблем. Дужници сматрају да ће им бити опршотено и не плаћају. Међутим, кампања за ревизи:у је обустављена, што значи да је влада одустала од своје првобитне намере, То би се могло. закључити и по оном позиву који је министарство финансија упутило дужницима, да сматра да они могу да плате и да неплаћањем доводе државу у незгодан положај као гаранта њихових обавеза према банкама. То је позив, У коме није речено какав став има сада влада по питању дугова, него се само може закључити. То није довољно. Дотле док се не демантује намера о ревизији задужења, постоји обећање и оно ће даље да дејствује као кочница уплатама. Овај штрајк дужника могао би да се протегне извесно време, и тако доведе у питање читав план раздужења и учини потребном ревизију од које се сада изгледа одустало. Деманти је непопуларан. Али непопуларно ће бити све што се касније предузме за јачу наплату дугова, с том разликом што ће се накупити и неповољне последице садашњег неплаћања.

авннаервринниоиалененраеане (Базе иа : OR EI : та Od tri zaraćene zemlje, Fran-

cuska je prva donela budžet. Civitni rashodi iznose 79 milijardi i pokr.veni su prihodima od poreza. Ratni troškovi pred= viđeni su u izvanrednom budžetu, samo za prva ir: meseca 1940 godin» u iznosu od 55 m.:.lijardi, što bi za godinu dana i_nelo blizu 250 mil:jardi. Pre se može dogoditi da konačna cifra bude veća nego obrnuto. Čitav ratni budžet imao bi da se pokrije zajmovima. Tek što je Reno uspeo da uravnotaž: državni budžet pre rata, da stvori raspoloženje kod odbeglog kapitala da se vrati, pre nego što se to vraćanje mog:o da odrazi na ce!okupnoj francuskoj privredi, došao je rat, da stavi na probu francusko tržište kapitala. Mi; smo češće pisa:i o francuskim državnim finansijama, ukazujući da je neuravnoteženost državnog budžeta glavni uzrok slabosti franka poslednjih nekol:ko godina i da otuda preti francuskoj privredi opasnost od inflacije.

Ekonomski urednik »Tana«, Ženi, ocenjujući f:nansisku situaciju, iznosi razloge zbog kojih inflacija nije mogla da sa pokaže. Francuska banka otvorila je odmah na početku rata državi kredit od 25 miijardi franaka, a od toga je” iskorišćeno do kraja decembra 12 milijardi, dok je prvih dana Svetskog rata iskor:Šćeno 43,9 m;iijardi, što odgovara današnjim 50 milijardi. Privatnoj privredi dala je banka 17. m:iijardi kredita, čime je omogućila da se održe pro:zvodnja i promet u normalnom toku. To je izazvalo povećanje поуčanog opticaja, na 149%/» mld. do kraja decembra 1939 (Кгаjem 1938 god. 1080. mld.). Najveći porast zabeležan je 12-' među 17 avgusta i 7 septembra, sa. 193 na 146 milijardi. Pos sle tog datuma, opticaj se drži na istoi Visini.

Država је, дакје, pokr:la troškove rata ne povećavajući opticaj novčanica. To ji# bilo mogućno zahvaljujući po: vratku kap:tala iz inostranstva. Do septenibra уташо зе 26, mil:jardi, posle septembra 24. a osim toga zamenjeno je za franke oko 10 mld. zlata i deviza. Država je tako mogla da. s lakoćom plasira oko 8 milijardi bonova na tržištu. kapi, tala. Do ovog porasta kapitala u ratu došlo je zahvaljujući

Francuske finansije u ratu