Народно благостање

20. јануар 1940.

specijalnim mzrama. Kada je zavedena kontrola prometa деviza, naređeno je da preduzeća i pojedinci moraju da prijave gotov:nu koju su posedovali u inostranstvu. Ostao, im je izbor ili da povuku kapital iz inostranstva i da ga drže u Francuskoj, ili da ga ostave u inostranstvu i mpraktično stave па raspoloženjz vladi.

Kao što piše »Economist«, ovi francuski kapitali su glavna francuska rezerva za finansiranje rata. U proizvodnji izgleda da stanje nije najbolje, o čemu svedoči pojava nezaposlenosti, samo ratna industrija radi Živo. Izvoz sa takođe

nije popravio, posle prvog udarca koji je naneo rat. lako je momentano situacija na tržištu kapitala povoljna, ona bi se brzo :pokvarila, kad bi proizvodnia ostala u sadašnjem stanju. Vlada nije bila izradila program ratne privrede, i nije predvidela ni organizaciju onog obima koja je u Engleskoj bila gotova, bar na papiru, još pre rata. Francuska vlada je ostala najkonzekventnije u liberalizmu, ali rat je sili da i ona uvede reforme. Statutom od 2 decembra, razdelljana је čitava zemlja na 10 privrednih oblasti, u kojima je stvorena organ:zacija privatnih saveza proizvodnje, koji stoje pod kontrolom vlasti, a tako isto savžzi raspodele i potrošnje. Država pomaže svaku inicijativu ov:h saveza oko povećanja proizvodnje i bolje organizacije raspodele. Ali ona sama nema namere da se neposredno angažuj> u proizvodnji, nego ođobrava kredite privatnoi privriždi, i upućuje je na tržište kapitala, zbog čega mora da vodi takvu finans:sku politiku kojom ga meće iscrpsti sama za Szbe. Tako bi trebalo stvoriti pretpostavke da privreda da maksimum koji je potreban za rat i da se ne moraju utrošiti rezerve.

а о ||ретставници железне индустрије спремагу се да у другој половини јануара на конференцији продискутују питање сировог железа, у ком смо већ почели да оскудевамо. Рат ће тако постепено избацивати питање једне сировине за другом, и тада ће се показати да смо ми о проблемима сировина код нас почели да се бринемо пошто је већ било касно. Па и кад је избио рат ми нисмо искористили ни оне могућности које су постојале за производњу сировина. Извештај Народне банке за новембар показује да је индекс рударске и топионичке индустрије пао на 1684 (1926/30 = 100) према 274.2 1938 године. Тај пад потекао је углавном од пада производње сировог железа са 8.21: тона на 3836 тона 1939 године у новембру. Резултат 1938 у новембру био је изванредан, али ако је последњу годину и. по дана просечна месечна производња била 5,5 хиљ. тона, онда се није код доброг управљања топионицама железа могло да догоди да производња падне тако-ниско у вре-

Рат и наша коњунктура o РРНРРИВРНРА

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 41

ме кад је било неопходно да се. максимално повећа. Како су реагирале на рат приватне топионице не знамо, јер На: родна банка располаже подацима само оних предузећа која спадају под надзор Министарства шума и рудника. То је лепа појава, да Министарство које надзире тако важна предузећа у земљи, нема интереса за производњу осим своје. Бирократија није могла да положи бољи испит.

Производња бакра и цинка остала је прва три ме сеца рата на нивоу, од пре рата, али код олова повећана је преко 30%.

Од руда повећање производње показују угаљ и лигнит, што стоји у вези не само са приближавањем зиме, него и са тешкоћама увоза угља из иностранства. Код осталих руда није се променила тенденција за прва три месеца рата, осим код боксита. Због тешкоће извоза морским путем у Немачку, која га је углавном једина куповала, производња је пала са 28,2 хиљ. тона у 'новембру 1938 на 18,7 хиљ. у новембру 1939.

За новембар није Сузор још објавио податке, него тек за октобар тако да се за овај месец могу да установе промене у производњи. То је већ месец сезонског опадања, због чега се тенденција опадања коњунктуре може да запази само онда ако је тај пад прејак. У октобру било је 722.774 осигураних, за 8.975 мање него у септембру и за 15.667 мање него у новембру 1988. Овај други пад показује да услови за производњу нису били онакви као прошле године, а они су бројни, само је тешко утврдити колико су чисто циклички, а колико су у вези с ратним догађајима и несташицом девиза. Метално-машинска индустрија имала је 2.602 радника више него прошле године у новембру. ЕБој је пало у део да подмири један део потреба које су подмириване увозом, тако да она може да ради пуном паром само ако буде имала довољно хиро-: вина. Исти разлог је и за коњунктуру код хемиске инду-' стрије, која је имала 1.802 радника више, и код грађења превозних средстава за 1.221. Од осталих грана привреде само електричне централе и трговина: показују повећање, : а све друге су у паду. Текстилна индустрија која у новембру достиже обично своју кулминацију у паду је за 917, шумско пиланска из сезонских разлога у паду је за 6.849. тако исто грађевинска делатност за 2.830, индустрија камена и земље за 2.671, градња железница и путева за 1.161. После неколико година великог напредовања ово је први пут да гране у којима се углавном обављају јавни радови показују смањење према претходној години. Знатан пад забележен је и код индустрија које раде за масовну потрошњу, прерада коже за 2.470, дрводељско резбарске индустрије за 2.273, одеће и чишћења за 1.741, гостионе, ка ване и свратишта за 817. Ипак укупан број запослених (био је већи него у новембру 1937.

= ф ==

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Završen je otkup duvana u Hercegovini. Mostarska stanica je otkupila oko 58 vagona za 14 ml. din,, dok je 1938 otkupljeno oko 60 vagona za 7 mil. din. I kod ostalih stan:ca cene su znatno veće nego pre.

= Уредбом о регулисању услова производње. одреbea је цена шећерне репе произведене у кампањи 1939-40 на 20 динара за 100 килограма.

— Израђен је нацрт за мелиорацију – Мостарског блата и Поповог поља. Банска власт одобрила је кредит од 9 мил, динара. за извођење почетних радова,

—- Хрватски бан наименовао је Бановински житни одбор који ће почети са радом одмах још у току овог месеца.

ИНДУСТРИЈА.

— Banovinsko električno preduzeće 'u Zagrebu, koje već nekoliko godina radi na elektrif:kaciji sela u Hrvatskoj, počela je sa elektrifikacijom Hrvatskog Zagorja i to: Oroslavlja, Zlatara, Marije Bistrice i Linije Lepoglava--Marija Bistr:ca. Meszčno će seljaci plaćati za jednu električnu žarulju :svega 5—6 din, zimi, a leti još manje. Svi troškovi oko 3y0dSnja osvetljenja u kući staju 300 din. У