Народно благостање

27. јануар. 1940.

= = Trgovina dalmatinskim vinom u prošlom mesecu bila je Vrlo živa. Velike količine prodanž Sloveniju: a osim toga izvezeno je 124 vagona u Nemačku, Češko-moravsku, Holand:iu i Švajcarsku. Cene su se Te U između 250 i 420 ·din po hektolitru.

NOVČARSTVO.

= U toku. prošle 2Odine državna blagajna SAD kupila ie zlata u vrednosti 3186 dolara, tako da njena rezerva iznosi 17.697 mil. Ukupno je uvezeno 1939 u SAD zlata u vrednosti od 3574 mil. a izvezeno svega 1 mil.

— Poslednjih dana mađarska vlada je naredila likyvidaciju niza stranih novčanih zavoda. Većim delom radi se tu o filijalama banaka čije se centrale nalaze u Češko-Moravskoi ili Slovačkoj a nalaze se na teritoriji koju su lane Mađari okupirali. Sada su u tim krajevima otvorile svoje fiHjale mađarske banke.

— Prošle godine izvoz zlata iz Švajcarske je bio znatno veći od uvoza. iIzvezsno je 281.075 kg zlata u vrednosti od. 1.262,1 mil. a uvezeno 82.588 kg u vrednosti od 399,1 mil. franaka. Uzrok tome su izvoz i bekstvo kapitala i pojačani uvoz robe u ciliu stvaranja rezervi.

— Liubljanska kreditna banka isplaćivaće od 1 februara 1940 u celosti stare uloge na štednju i po tekućem računu koji su 26 maja 1932 bili manji od 20.000 din., daljih 5%a na uloge do 50.000 a 3%0 na one veće od 50.000 din.

— HKraiem 1938 bilo je u Jugoslaviji 10.882 zadruge sa 1,4 mil. zadrugara sa 800 zadruga, odnosno 100.000 zadrugara više nego 1937. Najviše ima kreditnih zadruga (4909), a zaim nabavliačko-potrošačkih (2551).

JAVNE FINANSIJE

— Engleska vlada odlučila je da 41//o RonVerzioni zajam, koji u iznosu od 350 mil. funti sterl:nga dospeva u julu D. E. konvertuje, u.2%. Ova konverzija došla je neočekivano, a po njoj se može zaključiti da se vlada sprema uskoro da raspiše ratni zajam i zato hoće da ima čistiju situaciju na tržištu kapitala. Ovo je zamena jednog kratkoročnog papira za drugi, samo što ovaj nosi mnogo manju kamatu, iz čega se vidi namera vlade da zaključuje ratne zajmove po najnižoj mogućnoj stopi. Iznenađenje je bilo, da vlada nije ponud:la da jedan deo plati odmah u gotovom onima koji pristanu da konvertuju obiigaciie. Ona je ostavila dva izbora, ili potpunu konvarziju, ili potpunu naplatu 1 jula. Sada joj je potreban novac, i zato izgleda da se ona izložila velikom finansiskom naporu, ako odziv na konverziju ne bude dovolino. jak. Međutim, situacija je na tržištu kapitala takva da publika i banke neće moći naći bolji plasman od ovog 2%o, pa se ne očekuje da će biti velik broj onih koji će tražiti isplatu u gotovom,

— Troškovi na vojsku u Švajcarskoj zahtevaju od držaVe sve Veće izdatke. Stoga vlada namerava da u februaru podnese parlamentu nekoliko priždloga o povišenju poreza i zavođenju novih, Vanredni rashodi na vojsku iznose do, sada 2,5 milijarde franaka, od čega je najviše utrošeno na mobilizaciju (oko 1.200 mil.) a ostalo na gradnju utvrđenja i spremu. Ti će se rashodi pokriti jednokratnim porezom па imovinu koji će iznositi H/z do 3%0 na imovinu preko 5.000. franaka kod fizičkih lica i 11//o kod pravnih i naplatiće s» u ratama 'kroz 3. godine. Rezultat tog poreza ceni se na 450 mil. franaka. Osim toga već je zaveden porez na ratnu dob:t sa stopom od 30 do 40%. Dosadašnji porez zbog: krize pretvoriće. se u porez za odbranu i povećati, Njime će biti obuhvaćene i kamate na uloge kod banaka ne samo. domaće nego | strane, Ra svalorizacijom franka dobiveno ije 5089 ти, od toga će vlada, da uzme za pokriće vrednosti rashoda, 250 mil, Redovni budžet, ona. namćrava, da uraynoteži uvođenjem

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __________

su u Нгуабки 1

Страша 59 _

poreza na poslovni promet, koji treba da da 70 mil. а osta. tak deficita od 30 mil. pokriće se uštedama, :

-U Ljubljani je održana konferencija privrednih Неа iz cele zemlje po pitanju poreskih tereta. U rezoluciji se kaže da je poreska novela donesena bez saradnje privredn:h ko mora i da je izazvala ogromno iznenađenjzž i negodovanje. Povišenje u pojedinim oblicima neposrednih poreza je toliko, da bi u mnogim slučajevima (na pr. kođ tečevine ili društvenog poreza) prešlo i samu osnovicu. Propisi o vođenju poslovnih knjiga takvi su da će poreski obveznici biti izloženi bez svoje krivice drakonskim kaznama. Povišene su i neke druge da. žbinzž, dok su izvršena izvesna poreska oslobođenja protivno principu opšte poreske obaveze. Na kraju se traži izmena poreske novele u saradnji sa pretstavnicima privrednih komora.

— Trgovci vinom i rakijom iz predratne Srbije održali su sastanak u Kruševcu, povodom Uredbe o trošarini na vino i rakiju. U rezoluciji se traži ukidanje trošarine, pošto ona prz>tstavlia težak teret za proizvođače rakije i vina. Cene vinu i rakiji su pale od dana zavođenja trošarine za 40%. Oni predlažu da se namesto nje žavede trošarinski porez kojim bi bili oporezovani trgovci na veliko, na malo i svi poreski ођveznici. — Norveška štampa piše o kritičnom stanju državn:h finansija. Država sve više treba novaca. Cene u zemlji skaču, i radničke organizacije u vezi sa time postavliaju zahteve za povišenje nadnica. Postoji opasnost inflacije. Sadašnji rat zahteva druge metode finansiranja nego što su bile one u Svetskom. Stoga štampa upućuje na primer Nemačke, koja je uspela da izbegne inflaciju povišavanjem poreza i Oograničenjem privatne potrošnje. Na taj način je sačuvana kupovna snaga novca i velike količine proizvoda i novca stavljene su državi na raspoloženje. -

SAOBRAĆAJ

— Odbor za saobraćaj Beogradske opštine rešio je da se kupi 11 autobusa i 10 šasija od firme „M. A. N., 2 autobusa od Denz Magirus i 2 od jedne belgiske firme, Pošto je već ranije naručeno 20 autobusa, to. će opština za 10 nedelja moći staviti u saobraćaj 50 autobusa. Osim toga, uskoro će biti raspisana licitacija za nabavku 10 autobusa. Sada se vode pregovori za kupovinu 7 gotovih tramvajskih kola.

— Zagrebačka direkcija pošta imala je za 10 meseci 19939 godine 9.103 telefonskih pretplatnika. Međugradskih razgovora je bilo 812.736 i 453.725. međunarodnih. Na ime prekobrojnih razgovora naplaćzno je 270.000 u oktobru i u decembru 284385 din. Njihov broj stano raste. Prihodi su iznosili 79,5 mil. a rashodi 45,7 mil. din. Dnevna štampa piše, da je zagrebačka telefonska centrala premalena i da zbog toga znatan broj razgovora ne može da se obavi.

— Turistički saobraćaj u Italiji 1939 je bio slabiji od onog 1938. Za 1940 se predviđa da će biti još nepotpunija za turizam nego 1939. Zbog toga, ukoliko se ta predviđanja ostvare, država namerava da da hotelskoj industriji poreske olakšice, a u težim slučajavima i pomoći. Vlada želi da održi tu privrednu granu, a naročito da joj pomogne da se modernizuje. Zato će autonomno. odeljenje Banca del Lavoro davati kredit» u visini od 50% građevnih troškova i 25% hotelskog uređaja. Hoteli su podeljeni u 5 kategorija a pansioni u 3. Visina kredita zavisi od kategorije hotela ili pansiona; a roh iznosi 25 godina. | - : |

POLOŽAJ RADNIKA

— „Шипад' је пре извесног времена отпустио 380 радника запослених у његовој пилани у Добрљину. Збов тога је настао спор између њега и радника који су тра“ жили отправнину. Сада: је по том питању постигнут споразум, Радницима ће бити исплаћена повицица од 1998