Народно благостање

Страна 58 __

од посла. Цео терет-је пао на плећа г. г. др Иве Белина и. др Саве Обрадовића... "Обојица су дорасли.послу, само је дитање да ли га. физички могу да савладају. Ми не знамо да ли су се-меродавни „постарали за подмладак у ово:

ме послу. Рђаво би било ако то није „случај, али и да

има подмлатка . за. „сада. је тешко да.би се могао олакша ти терет поменутој двојици, који су сада на послу, у то: лико, мање што обојица поред тога имају и других важ-

TT. др. 0 Белин 680 је прошле недеље у Риму раBH закључења извесних допунских. споразума и као што је наша јавност забележила посао је извео. са максималним успехом. Од како је наступио рат питање. набавке памуч-

- НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Hor предива постало је једно од- најтежих - проблема. А од како је: Румунија · условила: плаћање нафте девизама: ова је постала други најтежи проблем. Оба. је проблема. делимично сјајно решио у Риму г. др Белин. Обезбедиоје увоз 30.000 тона нафте из Италије. Шта то значи разу-_ меће се кад се има у виду да је Италија сама увозница те робе. Истина, чујемо да је роба нешто скупље плаћена | и да ће г. др Чубриловић бити приморан ипак да акцептира за своје будуће бираче већу цену за петролеум: Али данас кад у Југославији не постоји никаква кочница 3ацене, то још увек неће бити скупо. Исто је тако обезбедио Гг. д-р Белин делимично покриће наше земаљске потребе у памучном предиву.

ОБАВЕШТАЈН А СЛУЖБА

INDUSTRIJA

ту Београду је основано „Ипоил' а. д. рафинерија минералног уља у Осијеку са главницом од 2 мил. динара.

— Rudnik даба и Ваком та, srez Jainički, koji je prošle godine u jesen počeo sa radom, prestao je ovih dana да тад! 2502 zahteva radnika za povišenje nadnica, Narodna banka otkup:la i od rudnika 275 kg zlata u vrednosti od 13,5 mil. dini _

— „Nova Riječ” piše o mogućnosti proizvodnje sintetičkog benzina kod nas. Kako su postrojenja za produkciju benzina iz uglja skupa, dosada se nije mogao za to zainteresovati privatni kapital, ali bi se za to mogli iskoristiti zemni gasovi koji bi se 'hidriranjem lako mogli pretvoriti u naibolji benzin za avione „okton”. Instalacije su dvadeset puta jevtinije nego kod uglja.

— Potrošnja elaktrične struje u Ljubljani 1939 je iznosila 15,6 mil. kv. sati, za 1,1 više nego 1938, sa okolinom ona iznosi 26,5 mil. ili 16% više. Oko 60% tog povećanja otpada na industriju koja sama proizvodi struju a ostalo na potroХасе opštinske električne centrale. 31%/0 celokupne količin> potroši sama opština za tramvaj vodovod i javnu rasvetu. Industrijska preduzeća proizvela su 2 mil. kv. sati struje.

— Komitet korporacije za odzžću u Italiji rešio је da se uvedu jedinstveni tipovi odeće i obuće da bi se tako :omogućila tačna kontrolna cena. Tako će se zavesti jedan tip iženske i muške obuće i jedan za jevtinu obuću. Isto tako biće jedan tip vunenog štofa mešanog sa drugim materijama kao + vunenog, pamučnih i drugih tkan:na. Svi ti štofovi i tkanine moći će se proizvoditi u raznim bojama. Kolika će se količina proizvesti odrediće korporacija, trgovine će morati držati određenu količinu u rezervi. Prodajna cena mora biti 'označena na vidliivom mestu. Ove mere su posledica velikog skoka cena poslednjih nedelja.

TRGOVINA

— Jedna od posledica ratne konjiunkture je živa tražnja goveđeg mesa iz naše zamlje, koje se ranijih. godina nije uopšte izvozilo. Od početka oktobra 1939 do polovine

januara o, g. izvezeno je 200 vagona, što pretstavlja oko

8.500. grla. Cene su za to vreme porasle za 1 do 1.50 din. po kg žive vagć, Ošeća se oskudica u vagonima hladnjačama, zbog čega su se morali često puta upotrebiti obični vagonj. Izvoz je išao isključivo u Nemačku.

— Rumunska. vlada ie ustanovila komesarijat za naftu, koji .ća kontrolisati “celokupnu proizvodnju i izvoz nafte, Мјеgove direktive preduzeća su. dužna da izvrše, inače “će da plate novčanu kaznu. ·od naimanje.-1. m:l. leja, u težim зе

čajevima. mogu, „biti. zatvorena... Komesarijat,. Će. “trajati 2 во:

dine. Rumtnnska štampa povodom toga piše da je poslednjih godina zanemarena. racionalizacija proizvodnje. Osim toga izvoz treba да se uredi tako da to odgovara interesima zemlje.

— Švajcarska vlada propisala je niz mera protiv špekulacije zemljištem, prezaduženia i eksploatisanja zakupaca. Najvažnija mera je da za svaku promz-nu svojine treba odobrenje nadležne vlasti, koja ima pravo da ga uskrati, ako ustanovi da je cena otuđenog zemljišta nesrazmerno velika prema vrednosti prinosa. I za hipoteku potrebno je odobrenje,

· — Engleski ministar finansija se nedavno osvrnuo na prigovore koji se čine vladi u vezi sa porastom сепа. Мјој se prebacuje krivica da je indeks cena za 4 meszca porastao za 24,5. Vladini agenti su često puta kupovali robu za rezervu u preterano velikim količinama a posle je prodavali po skupljoj ceni i tako sami pomogli skok cena. Osim toga vlada nije ništa učin:la da spržči skok cena nekontrolisanih artikala. Na sve te prigovore on je iziavio da oni sada spadaju u prošlost i da je vlada racioniranjem i žakanom о сеnama zaustavila njihov skok.

— Krajem 1938 bilo je u Namačkoj 416.000 trgovačkih preduzeća. Od toga su bile 60,2%/o inostrane Нгте, 143% javni ortakluci, 14% zadruge, 6,6% društva s ograničenim jemstvom, 33% komanditna društva i 1,6% akcionarska.

— Rat u Evropi nije u velikoi meri izazvao porast cena SAD. Cene sirovina su porasle za poslednja 4 meseca za 11%, poluprerađevina za 2%0, gotovih proizvoda za 3,4%, ћгапе su čak nešto pale, a tekstinih proizvoda za 17%. Najjače su porasle cane proizvoda koje kontrolišu strani monopo!i kao živa, kaučuk i šellak. Očekuje se da će cene još rasti.

— Devizni odbor pri narodnoj banci ie rešio da se kontrola izvoza proširi na konj svih vrsta, kozje i druge Муоtinjske dlake, osušena i usoljena creva.

— Narodna banka poziva uvoznike nafte da u što kraćem roku podnesu Uvoznom komitetu molbe sa naznačenizm količine i vrste nafte i njenih derivata koje žele uvesti iz Ita< lije kao i cene koju su postigli, Bez odobrenja komiteta neće se moći uvesti ni naimanja količina nafte kako. iz Italije tako i IZ drugih zemalja.

— Trgovinskim sporazumom sa Nemačkom predviđen je izvoz izvesne. količine brašna, ali Nemci nisu theli dosada. da ga kod nas kupuju. Ovih dana počeo je izvOZ ргуе рагtije od 440 vagona brašna ђг. 0.1.2.ро, ceni 04. 30.000 одпо-. sno- 28000 din. i. 200 vagona mekinja po ceni od 10.000 din. po vagonu.

— Engleska. i Francuska dale su veli Ке. porudžbine ma-. šina. za 'proizvodnju aviona i avionskih motora i drugih delova, i granata. Osim toga Francuska je kupila. 6000 kamiona i Гуо: di. prž "govore о. kupovini. još 11.000.