Народно благостање

27. јануар 1940. 4 Мало. која привредна грана трпи толико од рата као детаљна трговина. Док индустрија, а донекле и занатство, "налазе накнаду за губитак приватних купаца у појачаном учешћу у државним поруџшбинама, дотле детаљна трговина мора да осети сву тежину рата. Ратно-привредне мере односе се у првом реду на њу, пошто је регулисање потрошње једна од најважнијих тачака ратне привреде, а њу регулисати немогуће је без одговарајућих мера које ће.се односити на детаљну трговину. Једна од првих ратно-привредних мера је ограничење потрошње артикала намењених грађанству, a то непосредно погађа детаљну трговину, јер смањује њен обрт, а с тиме у вези и добит. С друге стране правилно функционисање контроле потрошње намеће сваком детаљисти више посла око примања разних карата; вођења књига примања и издавања робе итд.; дакле, више режиских издатака.

Какав је утицај рата на детаљну трговину и пред какве проблеме он њу ставља може да се види на примеру Немачке. Ту је детаљна трговина до рата преживела огроман полет и почетком 1939 повећала за 75% свој обрт према 1933. У току 1938: и 1939 извршено је велико чишћење, знатан број малих, за живот неспособних трговачких радњи је затворен. Рат је већ након 4 месеца поставио тај проблем поново на тапет и у штампи се почело да пише како да се реши са што мање потреса за привреду а нарочито за уредно снабдевање потрошача потребним производима. Проблем детаљне трговине: 1 у рату. OL пе

При томе се велика важност придаје питању радња које тргују само једним производом или једном врстом производа т. зв. „Зрестајсегсћаће". Знатан број ових радњи запао је у тешкоће, пошто је страховито опала а негде и сасвим престала продаја њихових артикала. Таквим радњама влада је дозволила привремено продају и других артикала, али се не мисли да ће то трајно остати, јер би се тиме изменила структура детаљне трговине, а осим тога остале трговачке радње које продају разне производе биле би изложене још већој кризи.

Тај пример расправљан је у немачкој ИВ штампи и стало се на гледиште да тај пут није добар, јер се помаже једна врста радњи на штету других. У том поrmemy Dr. Wieser y „Die Deutsche Volkswirtschaft” (Gp. 1/40) изнео је мишљење да потребама становништва великих градова боље одговара прва врста трговачких радњи, а оном у малим градовима и на селу друга врста. Због тога, по његовом мишљењу, треба водити рачуна и о једним и о другим и настојати да се одрже све оне које имају услова за живот и које су потребне за снабдевање потрошача. Рад ових трговачких радња може се олакшати смањењем режиских трошкова на најмању меру, судском интервенцијом у случају немогућности испуњења обавеза и здлагањем плаћања кирије.

мн па Џ privrednom ratu spoljna tr-

govina je glavno oružje. Ali od oružane strategije, Roja Samo troši, privredna se razlikuje po tom što ona može da gubitke i otpise na jadnoj strani, nadoknadi bar donekle na drugoj. (Ona može da u tom ne uspe, ali posle nekoliko "meseci. rata jasno se pokazuje ta tendencija u spoljnoj politici zaraćenih zemalja. Ova politika ne dopušta da se razvije ratna konjunk'tura u kojoj bi profitirale neutralne zemlje. Moglo je izgledati da. će Sjedinjena. Američke Države imati izuzetan · poloŽaj zbog svoje industrije i bogatstva u sirovinama. Međutim

Rat i agrarna kriza u S.A.D.

__НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ _

Белин,

Страна 57.

velike porudžbine. zaraćenih zemalja ograničile su se uglavnom na aeroplansku industriju i industriju motora. One sa tako male da američka industrija, koja je poznata po spskulativnom iskorišćavanju konjunkture koju samo može da nasluti nije ovog puta htela da se upusti u investicije. Čelična industrija jedno vreme iskorišćavala je 93% svog kapaciteta, a pod kraj 1939 spustila se na 73,7.

Dok industrijska konjunktura zavisi od ratnih porudžbina, spoljnih ili unutrašnjih, dotle agrarna od ove prve i izvoza. Planovi da se poveća američko naoružanje mogu da ostvarž industrisku konjunkturu, ali ako bi ona bila i potpuna, za ipolioprivrednu konjunkturu šanse nisu odlične, jer ova je zavisna od izvoza. A trgovinska politika вон mogla bi baš da pogodi jače izvoz poljoprivrednih proizvoda iz SAD nego industriskih. Ukoliko rat iscrpljuje neutralne zemlje, gube SAD jedno tržište, S druge strane Engleska nastoji da uvozi što više poljoprivrednih proizvoda iz onih zemalja kojima može da plati bilo u robi, bilo zamrznutimr Do traživanjima. Amerikanci su se ves»lili da će rat prisiliti Englesku da brzo unovči dolarske hartije od vrednosti da bi platila uvoz. Mesto da se požuri s likvidacijom tih · papira, Engleska, naprotiv, upravlja svoiu trgovinu u drugom pravcu. Ona pokazauje tendenciju da mesto severoameričkog pamuka uvozi brazilijanski, koristeći tako onu preorijentaciju u proizvodnji koja je nastala pod uticajam nemačko-brazilijanske trgovine. Ovaj uvoz plaća se zamrznutim potraživanjima u funtama i tako se štedi na dolarskim devizama, stvar koja nije prijatno primljena ni od strane finansijera ni trgo-= vaca u SAD. lako je prvih meseci rata izvoz pamuka povećan i skočila mu cena, perspektive kod ovakve politike nisu

povoljne za likvidaciju ogromnog stoka pamuka od 25 mil. bala uoči rata.

Kod pšenice situacija je još nepovoljnija. Engleska Киpuje pšenicu prvenstveno u imperijalnim zemljama, a otkad je napustila dirigovanje cena pšenice i Argentina je ponovo stupila kao opasan konkurent SAD. Kad je kod artikala koji pokrivaju vitalne potrebe situacija nepovoljna, kod manje važnih ona mora da bude gora. Američki izvoz duvana u Englesku pao je sa 15,7 mil. dolara u novembru 1938 na 3,8 mil., zbog zabrane uvoza izvesnih vrsta, pa je zato izrađen plan o sužavanju proizvodnje duvana na 1/3 površine. Izvoz voća, suvog i svežeg, pao je takođe na polovinu. Agrarna kriza u Sjedinjenim Američkim Državama, koja ja bila naročito oštra zbog neizlečive hiperprodukcije izvesnih artikala, mogla bi kod ovakvih perspektiva spoljne trgovine da se zaoštri, ali to zaoštravanje moralo bi da se odrazi i na drugim zemljama.

Данас трговински уговори нису оно што су били ранијих година: дугих рокова и само тарифске природе.“ _ Сад су они више купопро-“ дајни уговори, у најгорем случају контингентни н врло краткога рока. Услед тога је у свима земљама потреба за већим бројем трговинских преговарача. Наша је земља

Повољан допунски споразум с Италијом

'имала једну екипу тих људи, која је имала одличну пресу

у целој Европи. Сваки је од њих познавао у танчине и до дна своју струку, а неки су од њих били одлични такти-

"чари при преговорима. На челу је обично бивао г. М. Пиља,

помоћник Министра спољних послова, а сарадници су му редовно били господа Д-р Сава Обрадовић, д-р Иво д-р Милан Лазаревић, д-р Милутин Петровић и Едо Марковић. Последњи је већ међу мртвима, два претпоследња су службено мртви (један у пензији, а дру: ги је смењен са дужности) а шт. Министар Пиља је по TEKADCKOM савету приморан“ да извесно време апстинара