Народно благостање

"Страна 56

условима. Осим неколико артикала који нису важни ни за наоружање ни за прехрану, а чији су стокови уочи рата далеко прелазили нормалу, на целој линији почео је скок. У прво време пораст је био неуједначен и прилично умерен. Такво кретање цена карактерише прва два месеца рата. Од новембра међутим интензитет скакања бивао је све јачи. У кретању цена нестало је и оно мало јединства што га је било уочи рата; свака земља за сваку сировину, према могућностима снабдевања одређеним ратним приликама, има посебну цену. Светска цена више не постоји ни за један артикал. Продаје се врше искључиво на бази Фоб, а о превозу робе стара се купац. Узевши у обзир пораст поморских фрахтова и осигурања због великог ратног ризика увозничке земље плаћају данас за већину сировина цене које су далеко преко 100% оних које су важиле уочи рата.

„Највећи скок цена забележен је код текстилних влакана. Цене природне свиле и јуте према августу месецу су се удвостручиле. Амерички памук скочио је за 30%, erHпатски за 40%, а индијски за 60%. Вуна је скочила за 2030%, а лан за 40%. до 8092 према појединим земљама извозницама. Овако велики скок код текстилија последица је двојаких узрока: малих стокова у појединим земљама _уочи рата и изванредно великих тешкоћа у снабдевању. Цена јуте у С.А.Д. достигла је такву висину да се данас све више уместо јуте употребљава памук. Закупом целокупне продукције вуне од стране енглеске владе у Аустралији, Новом Зеланду и Јужној Африци ова сировина све је мање приступачна осталим увозничким земљама које. су приморане да прелазе на друге текстилне сировине. Кудеља је такође постала редак артикал међународне трговине. Земље извознице, у недостатку увоза других текстилија а у првом реду јуте, приморане су да ограничавају извоз.

По висини скока одмах иза текстилија долазе метали, основни производи индустрије наоружања. Што код ових артикала није дошло до већег скока разлог је политика картела који су истовремено са тенденцијом пораста повећавали квоте производње и извоза, док је картел бакра непосредно после избијања рата ослободио своје чланове свих обавеза у погледу регулисања производње и извоза. Услед тога цена бакра порасла је свега за 2030%. У истој размери скочили су сви метали у боји. Цене осталих ређих метала као што су жива, ванадиум, тунгстен итд. скочиле су знатно више, неки од њих и преко 100%. i il

Скок цена није мимоншао ни житарице и уљано семење. Све до августа цена пшенице била је на најнижој тачци услед велике хиперпродукције. Обилна жетва на северној хемисфери није давала никакву наду на скори поправак; све прогнозе, под претпоставком добре жетве на јужној хемисфери и на северној хемисфери у наредној тј. овој години, указивале су на могућност незапамћене катастрофе пшенице у кампањи 1940/41 год, Рат је спречио развитак у овоме правцу и довео до просечног пораста цена од 50%, а у С.А.Д. и за читавих 80%, Знатно већи пораст у С.А.Д. тумачи се ванредно неповољним стањем усева и бојазни од понављања катастрофалне суше у овој години.

Тражња уљарица увелико је порасла, а самим тим и цене. У порасту цена предњаче уљарице од којих се производе фина мазива неопходна за авијацију.

Цена каучука порасла је за читавих 50%, Потрошња овога артикла у. САД У, 1939 према 1938 години повећала ce aa 50%.

Од осталих тиКЕЛа "знатан пораст ал а перје, опијум, дрво, стока и скоро сви сточарски производи.

"За сада су једино два артикла остала у позадини.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр.

овог великог пораста цена. Први је какао, чија је цена услед обилне понуде незнатно порасла. Други је кава. Њена је цена према оној пре рата остала непромењена. Кави дакле ни рат није помогао. И што је главно изгледа да ће се њена калварија наставити и за време рата с O6зиром на ограничавање увоза које предузима све већи број земаља.

lako zemlja sa znatnim izVOZnim viškovima agrarnih proizvoda Mađarska je pristupila racioniranju potrošnje životnih namirnica i to baš onih u kojima ima najveše viškove za izvoz: pšenice i stoke. Prvog januara donete su dve uredbe: prvom uredbom reguliše se izmeljavanje pšanice i raži, a drugom se zavode u nedelji dana dva dana bez mesa. :

Uredba o meljavi predviđa izmeljavanje pšenice 75%o i raži 70%. Pšenica se sme izmeljavati u griz, nulericu, једпоугsno hlebno brašno, stočno brašno i mekinje. Umesto dosadašnjih 15 tipova brašna ubuduće biće svšga pet. Proizvodnja hleba moćiće da bud: samo od jednovrsnog hlebnog brašna čistog ili mešanog sa 15% ražanog brašna, dok se ražani hleb sme praviti samo od obeju vrsta ražanog brašna po 50. Hleb će dakle biti jednovrstan, a pored ovoga predviđa se uvođenje specijalne vrste narodnog hleba. -

Ova mera ima nekoliko ciljeva. Ukidanjem većeg broja vrsti brašna treba da se poveća proizvodnja nularice, koja je najvećim delom namenjena izvozu, koji danas ne ide samo u Nemačku nego ima prođu iu drugim zemljama. Uvođenje jedinstvenog hleba i naročito specijalne vrste narodnog hleba treba da smanji potrošnju hlebnog brašna uopšte, jer se bžle vIste hleba relativno više troše, A isto tako i hleb treba da bude jevtiniji. Najzad, ograničavanje proizvodnje na pet vrsti brašna treba da doprinese popravljanju kvaliteta stočnog brašna, jer će u ovome ostajati više sastojaka čistoga brašna. Kod raži išlo se isključivo za povećanjem produkcije stočne

Mađarska racionira potrošnju životnih

namirnica „И РРА ел и о ЕВРА

·hran» u kojoj je Mađarska naročito ove godine oskudna, jer

je prinos kukuruza bio osrednji. Tako će ubuduće od izmeljavanja raži ostajati stočnog brašna i mekinja 30 umesto sada 25%, a kvalitet će takođe biti bolji pošto će se proizvoditi samo dve vrste brašna.

Drugom uredbom uvedena su u nedelji dva đana bez mesa. Postojala su još dva predloga, međutim, vlada ih ije odbacila. Mađarska ima 92,4 mil. goveda, od kojih godišnie dobija oko 300.000 kom. teladi. Kada bi se zabranilo. klanje teladi, potreba za stočnom hranom ogromno bi porasla i ona u današnjim prilikama nikako ne bi mogla da bude podmirena, Istih posledica bila bi i zbrana klanja svinja ispod 80 kg. Sem toga, kod tako velike produkcije cenz bi sigurno

pale što bi dovelo u težak položaj stočnu produkciju. Uvođe-

nje dva dana bez mesa u nedelji dana ima Za cilj da se pri sadanjoj produkciji i na račun unutrašnje potrošnje omogući što veći izvoz stoke. Sa ovom merom nagovešteno je takođe i regulisanje cena variva i krompira čija bi potrošnja, zbog bezmesnih dana, mogla naglo da se poveća, dok je njihova produkcija u ovoj godini bila relativno slaba pa bi veća tražnja mogla da izazove nagli porast cena.

Paralelno s ovim preduzete su i mere Za povećanje produkcije masti. Da bi se celokupna raspoloživa količina kukuruza upotrebila za tovljenje svinja, vlada će sitnim. zemljoradnicima. za sve svinje teže preko 150 kg., a prema „stanju na. dan 22 januara, dati premiju od 10 penga po komadu, dok će svi tovljači za svinje pr»ko 175. kg. težine (stanje krajem decembra) dobiti po 15 penga po komadu. Ova premija biće neka vrsta rekompenzacije tovljačima za smanjene mogućnosti prođaje u zemlji, odnosno. DOGSireE 7 та. а роуесапје. рго; dukcije masti. ~