Народно благостање

23. март 1940.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 189

КОЊУНКТУРА

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 15 MARTA 1940 GOD.

U aktivi Narodne banke nije bilo velikih promena kakve su bile u nizu poslednjih nekoliko nedelja. Eskont bonova narodne odbrane povećao za 38 miliona na 1,712 mil:ona, a kao i obično zajmovi po eskontu smanjeni su ovog puta za 15,9 mil. na 1,718, i može se reći da su se izveštajne nedelie ove dve pozicije izravnale. Razna aktiva smanjena je za 38,4 mil. Pošto je održan zbor akcionara, iskazane su sada dotac:je fondova i to rezervnom fondu 16,0 mil. koji se tim ·'povećava na 247,1 mil., a ostalim fondovima ukupno 2,9 mil. Zlato u kasama poraslo je za 1,5 mil., a devize koje ne ulaze u podlogu za 6,6 mil. na 909,0 mil. Stok kovanog novca povećao se za 81,2 mil. na 520,7 mil.

Стање Народне банке (у мил. дин.)

Хи | и-хп | 31- ХИ | 8111 | 15 11 АКТИВА 1937 | 1938 1939 | 1940 | 1940 Подлога i алато у KkacaMa | — — |1.706,2,1.898,8|1.977,6,2 021.9 2 023,5 злато на страни — — 19) 10% 1076 13:83) 198 Укупно — |1.713,7|1.909,6/1.988,42.035,3 /2.036,8

Девизе које не улазе у

подлогу — — — — — 4583,2| 643,5| 731,0) 902,4/ 909,0 Кован новац: | у никлу и сребру — — | 960,0! 330,0| 317,56) 489,56) 520,7 Зајмови: на менице = — — — |1.400,5/1,707,7|2.085,2)1,734,3 1.718,4 на хартије од вреди. — | 2630 63,6) 138,0 731 7155 ykynso — |1.662,9|1.771,3|2.223,3,1.807,5/1.789,9

Хартије од вредности — | 198,1 258,6) 408,3! 403,8| 403,7 Ранији аванси држави — |1.638,2/1,627,8|1.633,2 1,633,6,1,633,6 Привремени аванси Глав.

Држ. Благајни — — — | 600,0| 600,01 600,0) 600,0) 600,0 М. Ф, по Ур, од 24 У Ш и

16-1Х 1989 — — — — 834, 1! 839,4! 839,4 Есконт бонова Нар. одб. 558,01,674,0)1 712,0 Вредности рез. фонда — | 165,8| 223,50) 233.0) 231.0/ 247,1 Вредности ост. фондова| 29,51 38,7] 37,8! 37,1] 407 Непокрет., завод за из-

раду новч, и намештај 160,4! 185.1) 175.0) 182.51 1835

Разна актива — — — |2.037,2/2.147,512.583,3/2.220,6,2.182,2

ПАСИВА Канитл — — — = — 1600) 180,0) 180,0) 180.0) 180.0 Резервни фонд — — — | 200.0) 236,7] 2477! 2486) 2496 Остали фондови — — 3+1. 37,5) 39,6) 41.3) 420

Новчанице у оптипају — |5,358,7|6,920,7 9.697,8 10:205,0| 10,179.5 Обавезе по виђењу:

потраживање Државе 17,8 83:11 52:55 79.0 99,7 жиро-рачуни — — — |1.433,011.080,0| 899,0| 914.611,088,0 разни рачуни — — — |!-047,7] 980,1| 766,5| 9844! 848,5

Укупно — |2.499,7|2.098,2/1.718,1 1 928,1|1,961,4 Обавезе са роком — — 50,0) 30,0) 100,0) 100,0| 100,0 Разна пасива — — — | 363,3! 232,7/ 339,9 3546! 386,8

Оптицај и обав. по виђ. Укупна подлога:

+ 28.55ј, прим. — — |2.202,1|2,453,9)3.181,5|3,256 2 |3.259.0 зл. у кас. 28.59/0 прим. |2.102,512,440,0|3.161,2|3.235 1/3,287,6 укупно покриће — — |26540/0 2722'/,|2786% |2683%, 2684 % покриће у злату — — |26449/, 27069 „|2771% |2666% | 26667

8.291,3)9.014,0|11,416,0|12,133.1|12,150,7

U pojedinim pozicijama pasive veće su promene Код obaveza po viđenju. Potraživanje države poraslo je za 20,7 mil. žiro-računi za 103,6 mil. a razni računi pali su za 90,9 mil., tako da su obaveze ukupno porasle za 33,2 mil. Razna pasiva povećala se za 32,1 mil. Opticaj novčanica smanjio se za 25,7

mil. na 10,179 mil., a opticaj i obaveze po viđenju zajedno porasli su za 7,6 mil.

Beogradska berza

Izveštajna nedelja od 15-III—#?1-III 1940

EFEKTNO TRŽIŠTE

Možda nijedna nauka nije toliko napređovala posladnjih dvadeset godina, kao ona o ratnim finansijama. Ona je uspela da sve one nepovoljne pojave koje su se smatrale za mnerazdvoino vezane za rat, ukloni ili ih zameni povolinim. Jedna od tih tekovina nauke o finansiranju rata je i dirigovanje nacionalnom štednjom. Neverovatno je to u kojoj je meri na primer Engleska uspela da poboljša stanje na efektnom tržištu za vreme samoga rata, i to kao što je ovaj, čija je glavna karakteristika ogromno koštanje. Naši čitaoci se sećaju da je Još pre rata, u doba velikih ratnih opasnosti, u toku 1939 god. Engleska berza uvzžla minimalne kurseve za državne hartije od vrednosti. Ispod tih kurseva nije se moglo trgovati tim papirima. Ove nedelje je londonska berza izvršila reviziju minimalnih kurseva i znatno ih popela. Tako .je na primer kurs troprocentnog ratnog zajma (iz Svetskog rata) imao svoj minimum 88,50. Nov minimum iznosi 95. АН ni to nije sve. U prošli petak Тај ја раргг побгао 9974. U sred rata Engleska je uspela da stari zajam od 4,50% konvertuje u dva i po procentni zajam. To ie ogromno smanjenje kamatne stope, međutim kurs nije ni najmanje pao.

Kad smo mi predlagali minimalne cene па beogradskoj berzi dočekani smo bili sa skepticizmom. S nekih strana čak ja kazano da su minimalni kursevi u isto vreme i maksimalni. Evo jednoga dokaza, koji bije u glavu, da minimalni kursevi nisu i maksimalni. Naprotiv, minimalan je ostao na 88,50 dok je poslednji kurs skočio za preko 13%. Engleska čiji veliki deo naciona!nog bogatstva leži u hartijama od vrednosti mogla je da praktikuje minimalne kurseve za državne zaimove u doba velike političke krize, A Jugoslavija to ne može. To je ispod njezinog dostojanstva. |

Koliko je međutim bila »pametna« naša тега да ptistimo da se kursevi srozavaju iz dana u dan za vreme septembarske kriza naibolie pokazuje upoređenje današnjeg stanja na efektnom tržištu u Engleskoj i kod nas. U Engleskoj su za mesec i po dana upisana tri nova državna zajma, u ukupnom iznosu od 8,5 milijardi dinara. Te ogromne iznose progutalo je efektno tržište za mesec dana! Kod nas, međutim, nikad nije bila tražnja ovako mrtva kao posle septembarske krize. Kad se čovek udubi u naše prilike na efektnom. tržištu, susreće problzme koji su gotovo mepoznati u istoriji efektnog tržišta u opšte. Nikad kod nas obilnost kapitala nije bila. tako velika kao poslednjih meseca. Taj kapital nije otišao u розао mi investicije, na protiv on je u gotovini. Taj kapital ie došao delom od povećanja opticaja, a delom isplatom kupona, koja ie počela februara meseca. Viša je no interesantno i vrlo zagonetno, da je vrlo mali deo naplaćenih kupona otišao. u papire sa kojih su skinuti kuponi. Bog će znati kud se skita tai kapital. Ali svakako za efakte se ne interesuje.

Ali dok s jedne strane postoji toliko bekstvo novog Каpitala od papira, dotle imamo s druge straneće neverovatnu pojavu, da kapital uložen u papire uopšte ne izlazi iz .njih. Jer ne samo da nema nikakve tražnje već nema ni ponude. Koliko svet grčevito drži papire koje je nekada kupio naibolje

| pokazuje obrt na berzi, koji je stalno u jednom obimu ne-

čuveno malom.