Народно благостање

Страна 190 _ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 12 15-IT—21-IL 8-IH-—14-III ПО 5 3dpe ___ ___ = 9159] Ratna šteta 1.219 958 Pab sitni | 190— 188— = — 21/296 КНагпа šteta, termin EE 43 Pab srednji ___-_ 19150 „*Lır ___ ___ 4% __Асгагс! 1921 32 9 Pab krupni — 193.— 19550 196.— — | дар Аргагс! 1934 63 _ Narodna banka 7.5920.—o _ —— _ —— 7.800.— 7.787. — 7.800.6% · Вега 207 949 4%/5 Реп 169 _-_ ___ ___ ___ __ ___ 6% Dalmatinci 930 418 Loz crvenog Прово __ 6% Šumski agrar 109 103 Duvanski loz 64 II O i. | ; Хр ПОН | - 7 : 2 Ako berzu u prošloj nedelji hoćemo da opišamo po TI ODUŽI 122 njezinoj atmosferi onda možemo reći da je ona neobično po7% Bler . 290 125 voljna. Mi smo prošl!onedeljni izveštaj završili prognozom da 8% Bler 180 o će kursevi i dalje da skaču, naročito kod Ratne štete. I poс Seligman ; godili smo. Isto tako završavamo ovaj izveštaj uverenjem da орла Danka 1.070 220 će kursevi i dalje da skaču. __Рађ 312 40 Ukupno 4.439 2.282

_ U ovoj nedelji bio je obrt 4,4 miliona dinara prema 9,2 Udvostručio se! Ali to ne znači nikakvo oživljienje posla. Ta periođična povećanja dolaze kao posledica izuzetn:h prilika kod pojedinih papira. Upadno je da povećanje imamo samo kođ onih papira koji pokazuju i veliki skok kursava. To su Narodna banka, dolariski papiri i Ratna šteta. Pored toga imamo i vrlo veliko. povećanje i kod Dalmatinaca, kod Narodne ·banke imamo fantastičan skok kursa kao što pokazuje donja ruka dala skoro milion dinara. Imamo takođe porast obrta Zatim imamo skok kursa kod Ratne štete i opšte vrlo čvrstu tendenciju. Čak ne bi bilo ni porasta u obrtu, da nije jedna ruka dala skoro milion dinara. mamo takođe porast obrta kod obadva Blzra i ovo je došlo usled ogromnog skoka kurseva. 7% se traži po 93, a 8%0 po 101.50. Povećanje kod Dalmatinaca međutim dolazi otuda što izgleda ima ponova nove produkcije. Kod ostalih papira, kod kojih kupci nisu hteli da odobre veće kurseve, nije bilo ni većega obrta. U stvari svi su papiri u napredovanju, samo neki više, a neki manje. Najsporije napreduju Dalmatinci zbog toga što ima nešto nov: proizvodnje. Begluci su već razređeni i verovatno će skakati i--dalje. Šumski agrar interesantan je zbog toga što su sitni komadi, za koje do skora niko nije hteo ni da čuje, počeli da se traže u stalnom povećanju kursa. Od 66,50 dostigli su do 68 najsitniji, srednji idu do 71, a krupni se traže BO) 79.

14-III 1510 1801 1911 20:10 21-IHII '27:% Ratna št. 43150 430.75 433. 43350 434—_ 434 а: Rat. šL, ter, | -_- | --___- | | OVI | “0 Agrar. 1921 —— — o 583.50 — —— 4% Артата 195 =- | ___-- ___| | --_ | о | 6% – Вегис — 77.50. 77.50 —— —— 69/6. zžgluaci fer. = ___-_ __-_ U O OM 6% Dalmatinci 71.50 71:50 7175 7050 · 716% 7168 65% Đalmat, L ' '” “| LI MU Па 790 |Investićioni ___ [00 __ UU | TT M 70 | Stabiizac | ___ —_ __-_ _-__ = ПР 7% Seligman E II U | | SU U | 7 Bler === ==. == O 9382 Bler | 100—' ' == === == 10150 бо он ара 5 буја | 68 ____ __-_ MI 67! 5. авг Sr. | — | 708. а

DEVIZNO TRŽIŠTE

Na drugom mestu u ovom Droju izneli smo razloge koji su dovsli do pada slobodne funte sterlinga i francuskog franka u svetu, pa i kod nas. U toku nedelje funta se bila malo oporavila, ali poslednjeg: dana kurs se ponovo spustio na najniži nivo kao u početku nedelje. Belgijski franak i dalje skače kao i prethodne nedelje, dok ostale slobodne valute imaju čvrst kurs. Od klirinških valuta nemačka marka u promptu ima nepromenjen kurs, ali u tarminu kurs joj je nešto viši, ultimo april 1485. Grčkim bonovima kurs se oporavio posle pada na 31,75, a kod bugarskih dinara stara je tendencija da im kurs skoči i iznosi već 98.

Slobodno tržište

15-II 285% 18-III 1911 2011 2111 London 204.99 165.70 205.07. 20754 20643 20439 Pariz 115,67 93,80 11616 17,52 116.906 115,85 Niuiork 55,— 44,50 55,— 55,— 55,— 55,Ženeva 1293,18 1000,— 1233,18 1233,18 1233,18 1233,18 Amsterdam 2920,78 2368,50 2920,78 2921,40 2920,78 2919,50 Brisel 933,51 757,3— 934,4 93475 935,36 937,40 Privatni kliring Berlin 1480,— — 1480,— 1480,— 1480,— 1480Berlin, ter. 14821/> —— — 1485,— = · 1485,Grčki bon. 30,25 —— 30,82 31,— aMyazı 3175 Sofija 98— — — 98 — 98 — 98 Milano 236,30 = 236,30. 236,30 236,0 286,30

_ Obrt je ove nedelje bio mnogo življi ne toliko po iznosu, nego DO raznovrsnosti valuta u kojima je rađeno. Obrt iznosi 38,034 mil., nešto manje nego prethodne nedelje, 38,8 mil., ali zato rađeno ie osim u klirinškim i u gotovo svim slobodnim valutama zapadnih i severnih evropskih zemalia. U markama obrt iznosi 20,142 hili., dolarima 18,411 hilj., grčkim bonovima 1346, bugarskim dinarima 498 hilj., funtama 330 hilji., švajcarskim francima 1812, francuskim francima & h:lj., belgiskim francima 209, holandskim forintama 186 hilj., švedskim krunama 80 hili. i norveškim krunama 12 hili. Za naše devizno tržište, na kome se mesecima već radi samo u dolaru od slobodnih valuta, ovo je čitav doživljaj. I ove nedelje podmireno je svega 15—95%o tražnje.

| ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А.Д. 5 || ПРЕЂЕ

DUN ~ SCHIMMELDFENG || Кнез михжхајлова 39.

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА. БЕОГРАД ЗАГРЕЂ

Бериславићева 7: