Народно благостање

23. март 1940,

Робно тржиште

Шшеница. — На прекоморским берзама ни у овој недељи није било никаквих нарочитих промена. Курсеви су били изложени приличним флуктуацијама; тешко се дуже одржавао и најмањи пораст, после сваког пораста следовало је опадање тј. враћање на стари ниво. Као што смо у ранијим извештајима истакли оваквом кретању и стању курсева главни разлог су веома високи поморски фрахтови и осигурање. Али ако високи подвозни ставови не дозвољавају да цене крену одлучно напред исто тако нема разлога ни да цене падну. У прекоморским земљама које данас једине располажу великим извозним вишцима понуда је врло умерена. Фармери у С. А. Д. и Канади чекају да виде како су презимели усеви. Сем тога у С. А. Д. било је и приличних штета, а углавном фармери верују да ће претстојећа жетва у Европи бити знатно мања од прошлогодишње те да ће Европа имати већу увозну потребу односно да ће они своје залихе моћи уновчити по повољнијим ценама од данашњих.

Извештаји Међународног пољопривредног института у Риму о стању усева у појединим земљама нису најповољнији. У Европи је пре свега с јесени мање засејано, а оштра и дуготрајна зима у многим крајевима нанела је велике штете усевима. Велико је питање колико ће поједине земље успети да пролећном сетвом надокнаде мањкове јесење сетве.

У Мађарској услед великог извоза магацини пшенице прилично су испражњени. Понуда је постала врло мала и млинови све теже долазе до потребних количина упркос томе што је влада укинула наредбу о еозинирању пшенице и продаји ове као сточне хране. Цене на слободном тржишту прешле су интервенционе и имају тенденцију даљег пораста.

Термиски курсеви на берзама средином недеље били су следећи:

М VII IX-X Винипег центи бушел 90 9198 925/8 Чикаго центи бушел 1057/8 104 103 Б. Аирес пезоса кв. 7,54 7,88 = Ротердам хол. фор. кв. 10,05 9,95 9,85

Домаће тржиште опет је у знаку хосе. Рђаво време утицало је да је са тржишта нестало и оно мало понуде, а у међувремену јавила се тражња млинова који су, уверени да Уред за контролу цена неће још дуже времена почети да функционише, опет почели да траже веће количине. Сем тога, било је нешто тражње пшенице и за пасивне крајеве. Цена на Тиси скочила је на 210—212, за србијанску главна пруга на 200 дин. Бачка—Банат нотирају 197—205 дин. Пшеница провенијенције Тиса за мај месец рађена је у термину по дин. 220.

Извозни паритет према цени за ефективну робу у Ротердаму средином недеље био је дин. 104—106 база Новисад.

Кукуруз. И на тржишту кукуруза у прекоморским земљама није било никаквих промена; тенденција је оста-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"овој недељи скочила за 1 дин. по кгр.

Страна 191

ла стална, курсеви су нешто осетније флуктуирали, али су пер салдо задржали прошлонедељни ниво. Чикаго за мај нотирао је 5674 центи за бушел, а Буенос Аирес за април 4,76 пезоса за квинтал. Услед велике бербе у Аргентини и очекивања Великих тешкоћа са пласманом односно извозом тако велике количине влада је одлучила да преко Националне банке даје произвођачима уз посебне повољне услове кредит од 1,20 пез. за мтц. У Румунији кукуруз је скочио на 420 леја за 100 кгр.

На домаћем тржишту влада незапамћена хоса. Цене за повремено суви кукуруз средином недеље скочиле су на дин. 163—166 дин. према утоварним станицама. У де: фицитарним подручјима кукуруз се плаћа већ до 200 дин. Термин мај рађен је по 170, али нема понуде. Упућени кругови рачунају да ће цена кукуруза расти и даље и да ускоро можемо имати цену од 180 дин. ако не и више, Факат је да код произвођача има релативно мало робе. А исто тако нису бог зна како велике ни залихе друге руке, али и уколико их има она их држи чврсто очекујући дал пораст цене.

Стока. — У вези са великим извозом ранијих ме: сеци и садашњом скупоћом кукуруза на тржишту стоке влада врло чврста тенденција; робе има све мање како за | извоз тако и за унутрашњи конзум па се предвиђа скори даљи и то знатни пораст цена. Прошле недеље у Протек-= торат је извезено 10 ваг. свиња уместо 30, а у Немачку 28' уместо 70 вагона. Свиње су ове недеље плаћане: дебеле 11.50 до 12.50 дин. лакше 10.50—11.50 дин, Говеда прима, којих уосталом има врло мало, рађена су по 7.550 до 8, остала 6—7 дин. Завод још увек плаћа маст франко југословенско-немачка граница 18.15 дин. На велико маст је у са 16.30 на 17—17.50 динара.

Београдски месари споразумно од 20 о. м. повећали су цене својим производима које упоређене са ценама у септембру месецу изгледају овако (дин. за кг.):

Септембар Сада + Говеђина 10 16 60,0 Свињетина ) 16 20 25,0 Телетина ; 18 26 44,0 Macr ! 16 22 37,0 Сланина 13 20 54,0 Сало | 15 20 33,0 Сировине. — Ситуација на тржиштима сировина је.

непромењена и курсеви су углавном постојани. Калај у Лондону нотира 258 фст за тону. Памук у Њујорку има нешто лабавију тенденцију и цена је пала испод 1 центи за либру.

Читајте наше "Анализе боиланса

Автло рего Беашка, ПШрег Филијала у БЕОГРАДУ — Пошт. фаж 17.

Рачун Поштанске штедионице, Београд 51005,

__ Прима улоге на штедњу но најповољнијој камати, Врши све банкарске послеве у земљш и иностранству Издаје сефове под закуп,

Телефон 23402, 23403, 23404, 23405, 23406.