Народно благостање

23. март 1940.

iz uredništva.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 179

оадоуокљоз! акжтауе за Тапаззје з.алзје час јен о ава на а

L IZ HIPERPRODUKCIJE U OSKUDICU

Godinama su se naši rudnici uglja tužili na hiperprodukciju. Zato je izazvala iznenađenje nestašica koja se pojavila u januaru. Kako se ona u isto vreme javila i u drugim proizvođačkim zemljama zbog velikog snega ove godine i teškoća kod transporta, bilo |e najjednostavnije da se ona i kod nas objasni kao posledica atmosferskih nepogoda. Međutim, pojavilo se i mišljenje da uzrok nestašici treba da se traži u stanju rudnika uglja, koji su često zapušteni zbog medovoljnog kapitala, tako da je sada tražnja prekoračila proizvodnju i da se nalazimo u suprotnoj situaciji od one Која је bila još do pre godinu dana. U ministarstvu šuma i rudnika držana je konferencija na kojoj je pretresano pitanje uglja i istaknuta potreba da se proizvodnja poveća, prošire rudnici, da se pomognu kapitalom itd. Mesto da se ublažava hiperprodukcija trebalo bi sad da se brzo

· izvrše investicije da proizvodnja ne zaostaje za potrošnjom. . Izgleda kao da smo u toku jedme zime prešli iz jedne krajnosti u drugu. To |e nemogućno, bar ne kao normalna pojava, jer potrebe za ugljem mogu da se naglo povećaju samo iz prolaznih razloga, a povećanje koje ostaje duže može da bude izazvano samo dugotrajnijim procesom u privredi. U kratkom vremenu taj proces nije mogao da se izvrši. Ako se govori o potrebama investicija u ovoj grani industrije, onda |e potrebno da se tačno odrede kakve su potrebe izazvale oskudicu, pa ako nisu prolazne, u kom je obimu potrebno da se izvrše investicije. Inače, ako se one budu zasnovale na tražnji koja se momentano pokazala, mo210 bi se dogoditi da industrija uglia upadne u veću hiperprodukciju čim otpadnu izvanredne potrebe.

Il. STANJE INDUSTRIJE UGLJA

Za razvoj industrije uglja presudno je bogatstvo zemlje nalazištima. U tom pogledu mi stojimo odlično, jer imamo mnogo nalazišta, od kojih su neka veoma bogata. Najbogatiji je bazen mrkog uglja u Bosni između Zenice i Sarajeva i u Sloveniji gde vrši eksploataciju Trbovljansko društvo, a lignita u Bosni oko Tuzle. Samo nalazišta kamenog uglja nisu bogata. To ne mora da znači da ih nema, jer kameni ugalj leži obično duboko, pa je zato potrebno uložiti mnogo kapitala u istraživanja. Mrki ugalj i lignit nalaze se često otvoreno na površini, tako da se može započeti sa eksploatacijom bez istraživanja i bez velikih investicija. To je dobrim delom uplivisalo kod nas na razvoj industrije uglja. Po celoj zemlji otvoreni su rudnici, neki od njih neznatnog kapaciteta gde se kopanje vrši primitivno kao da se kopa zemlja. Mnogi od njih rade za lokalne potrebe, često puta po koje preduzeće kopa ugalj za svoje potrebe, i zbog toga je tehnički nivo rudnika vrlo nizak. Kad se u primitivnim rudnicima iskoriste naslage do kojih se može doći primitivnim kopanjem, proizvodnja se obično zaustavlja. Tako imamo u zemlji oko 220 rudnika uglja od kojih polovina ne radi, a i od onih koji rade, neki samo sezonski. Oko 120 rudnika daju mrki ugali, kamenog ima samo u Srbiji nekoliko manjih i jedan u Bosni, ostalo su rudnici lignita. U ukupnoj pioizvodnji rudnici mrkog uglja učestvuju · sa preko 70%, lignita sa preko 20% i kamenog oko 57. Prema tome najvažniji su rudnici mrkog uglja.

Po tehničkom nivou rudnici bi mogli da se podele a tri kategorije: moderno uređeni, a u tu kategoriju dolazi par privatnih rudnika. Zapušteni rudnici starijeg tehničkog nivoa, gde spadaju gotovo svi državni rudnici

i veliki broj privatnih manjih, naposletku sasvim primitivni rudnici koji se eksploatišu ili za lokalne potrebe ili u dobroj sezoni, što im omogućuje upotreba vanredno jevtine radne snage. Od ukupne proizvodnje 4 mil. tona mrkog ugljia otpada na osam državnih rudnika u Bosni oko 25%, na rudnike Trbovljanskog društva oko 30%, a na sve ostale rudnike ukupno manje od 50%. Rudnici kamenog uglja proizvode 450 hilj. tona, a. lignita 1,2 mil. tona.

Glavna karakteristika stanja rudnika uglja je dekoncentracija proizvodnje, izuzev rudnike Trbovljanskog društva i državne rudnike u Bosni. U vezi s tim stoji i druga karakteristika, oskudica preduzeća uglja u kapitalu. Prema tome, ukoliko ima dobrih prirodnih pretpostavki za razvoj industrije uglja, ometa ga ova nestašica kapitala, a primitivna proizvodnja povećava troškove proizvodnje i na taj način nepovoljno deluje i na samo tržište uglja. j

S druge strane na razvoj rudnika jako deluje njihov geogralski smeštaj, koji nije povoljan. Bosanski rudnici uglia imaju velik kapacitet, „ali tržište im је ograničeno ma Bosnu, zato što se ugalj mora da preto"мџатауа u Brodu na prugu normalnog koloseka, zbog čega teško konkuriše. Rudnici kamenog uglja su u Srbiji,, daleko od industrijskih centara, tako da mu konkurira mrki ugalj. Hrvatska je bez nalazišta mrkog uglja, i na tome mogu da se održavaju primitivni rudnici lignita. Najsrećniji položaj ima Trbovlje, jer se nalazi u industriskom centru i saobraćajno leži ipovoljno, specijalno za podmirenje potreba železnica na severu Zemlje: | |

“IL TRŽIŠTE UGLJA

Da kođ rudnika uglja ima mešto specifično vidi se po tome što su oni imali izuzetnu situaciju u našoj konjunkturi 1937 i 1038. Po obimu. proizvodnje Sve druge grane privređe stajale su tih godina iznad nivoa

1929, зато је jnđustrija uglja stajala ispod..

Proizvodnja O kameni mrki lignit - 1929" 408,5 · 4121,4 1123,3 1030 '- : 450,9 4021,3 1269,5 19380 по 4434. 4300,8. 1303,3