Народно благостање

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 12

Страна 180 НАРОДНО Potrošnja Uvoz Izvoz kameni mrki lignit — — — 663,9 444,4 3740,8 1145,2 497,7 54 448,8 3925,3 1199,3 395,5 80

Potrošnja kamenog uglja je veća od proizvodnie, zato mora da se uvozi. Do 1929 uvoz se penjao na 350 ћу. tona, ali 1938 pao je na 220 hilj. i 1039 na 120 hiljada. Domaća proizvodnja povećala se od 1929 samo za 50 tona, iako je tražnja velika, zato što su siromašna nalazišta. Od 1933 proizvodnja kamenog uglja je stalno iznad nivoa 1929, što znači da rudnici nisu osetili depresiju kao kod mrkog uglja. Od proizvodnje polovinu troše železnice, oko 30% industrija, 10% brodovi, a 10% upotrebliava se, kao sirovina. Za rudnike kamenog uglia nema hiperprodukcije, i prema tome možemo ih obzirom na taj problem ostaviti po strani u daljoj analizi. с

Drukčije je kod mrkog uglia i lignita. Proizvodnja je tu veća godinama od potrošnje. Samo 1937 nije bilo hiperprodukcije. To |e izazvalo da se proizvodnja 1938 povećala prema 1937 za 700 hiljada tona, ali zato je ostao neprodam višak od 300 hilj. tona, jer se potrošnja povećala samo za 450 hili. tona. Isti proces odigrao se 1939, kada se proizvodnja povećala za daljih 300 hilj. tona, a potrošnia samo za toliko, pa je opet ostao višak, bar po statističkim podacima. Istom 1939 proizvodnia je bila veća nego 1929, kod mrkog uglja za nekih 200 hiljada i lignita isto toliko.

Mrkog uglja troše železnice oko 40%, industrija 35%, brodovi malo 5%, a kućna potrošnja svega oko 10%. Lignita troše železnice malo, nepunih 20%, industrila oko 50%, kućna potrošnja je nešto veća, oko 20%. Lignit je imao boliu koniunkturu od mrkog uglia, jer ie njegova proizvodnja ioš 1938 bila veća nego 1929. Dakle kod mrkog uglja zadocnila je majviše Коnjiunktura, što opet ukazuje ma posebnu situaciju kod ·njega.

Izmenila se donekle struktura tržišta. Smanjio se uvoz kamenog uglia, povećala se prodaja domaćeg kamenog i mrkog. Opala je relativno potrošnja kamenog uglia, iz čega sledi da |e na njegovo mesto došao mrki ugali. Ali zaiedno, potrošnja kamenog i mrkog uglia 1939 nisu bili ništa veći nego 1929. To је na prvi pogled neverovatno obzirom na činjenicu, da smo u toku ovih 10 godina imali kolosalan razvoi industrije, koja bi morala da poveća potrošnju uglia. Izgleda da se to može objasniti preorijentacijom industrije na potrošnju električne struje. S tim u vezi sigurno stoji i veća po-

trošnja lignita. On je dobar za kalorične centrale. Dok je proizvodnja uglia tek 1939 došla na nivo iz 1929, proizvodnja električne struje razvijala se mnogo bolje. Od 1935 do 1937 po glavi stanovnika povećala se proizvodnja sa 45 na 59,26 kilovati. Po podatcima Narodne banke taj porast je mnogo veći, za 95,4% od 1936 do 1939, a od 1938 do 1939 za 23,6%. To je gotovo пеverovatno. Možda je taj procenat zato tako velik što je statistički obuhvaćen veći broj preduzeća.

Kao u celom svetu, tako i kod mas ugalj ima dva velika potrošača, železnice i industri|u. Ako se industrija sve više orijentira na potrošnju struje osta|u samo železnice kao potrošači. U privatnim stanovima froši se kod nas malo uglja. To će ostati tako još dugo Vremena, |er ugalj traži posebnu peć, a kod većine privatnih potrošača ona je primitivna. Beograd i Zagreb troše ga samo zimi u nešto većim količinama, Sarajevo i Liubliana normalno troše ga nešto više. Ostala provincila gotovo nikako. Kod grejanja stanova drvo konkuriše uglju. Rudnici uglia zavise prema tome od jednog velikog potrošača, železnice.

Rezultat ove analize bio bi sledeći. Naša proizvodnia uglia niie mogla da doživi polet kao druge grane privrede, zato što se mi{|e razvila fražnia. Rod industrije konkurisala ie električna struja, privatna potrošnja ie ostala beznačaina i prema tome situacija pojedinih rudnika zavisila je od politike najvećeg potrošača, železnica. To je za rudnike vrlo nepovolian momenat. Svaki monopol, na strani proizvodnje ili potrošnie, može da bude vrlo negativan činilac u razvoju pojedinih grana privrede. Ako se kod investiranja kapitala u rudnik uglia mora da misli i na to kakva će biti politika moпоројзког Кирса, а to je uvek nepoznato, onda sama ta okolnost može da bude zapreka investicijama. U slučaiu naših rudnika taj monopol potrošača može da bude utoliko teži po privatne rudnike, jer |e država i sama proizvođač, pa može da železnicama liferuie u prvom redu iz državnih rudnika. Na takvu politiku fuže se uglavnom svi privatni rudnici i traže veću kvotu u liferacijama železnicama. Naprimer, velik deo investicija u rudnicima Trbovlianskog društva izvršen je računajući na liferacije državnim železnicama. Ako te porudžbine otpadnu, menja se situacila za preduzeće. Tako је 1938 proizvodnia ovog društva bila za pola miliona tona тапја nego 1929 i udeo niegov smaniio se u ukupnoj proizvodnji sa 43% na 28,5%. Prilike pod kojima su se nalazili naši rudnici godinama bile su dakle takve da ie bilo potrebno da nastupč izvanredmi momenti, Koji će izmeniti situaciju na tržištu.

IV. TRI IZVANREDNA MOMENTA.

Došla su tri izvanredna momenta. Jedan od miih su feškoće saobraćaja zbog velikih snegova. To je bila najprolaznija zapreka i u ovoj analizi možemo da je mimoiđemo.

Značajne promene na tržištu uglia kod nas nastale su donošenjem »Pravilnika za snabdevanje zemlje mineralnim ugliem u pripremnom, mobilnom i ratnom stanju« i sa izvozom uglja.

Pravilnik je predvideo za rudnike uglja specijalan režim za slučaj rata. U miru treba već da se izvrši evidencija svih preduzeća, njihovog kapaciteta, proizvodnje i potrošnje, da se odrede potrebe narodme odbrane u ratu za ugljem i da se na osnovu toga obezbedi potrebna proizvodnja. Preduzeća koja troše ugalj iz inostranstva moraju da obrazuju zalihe koje će im biti do-

voljne najmanje tri meseca, a ministarstva snabdevanja treba da obrazuju zalihe iz domaćeg uglja za potrebe ratnog saobraćaja i ratne industrije. Predviđen je red snabdevanja po važnosti, tako da u ratu na prvo mesto dolaze potrebe vojme sile i njenih ustanova, zatim saobraćaja, industriskih preduzeća mobilisanih za ratne pofrebe, i onih mobilisanih za ostale državne i javne ustanove i na kraju za potrebe poljoprivrede i zanatstva. Specijalni komitet za snabdevanje zemlje ugljem treba da na osnovu podataka utvrdi kolike su potrebe zemlje i da se pobrine da se već: sad prošire preduzeća i u tu svrhu on mora da se pobrine za radnu snagu i za potrebni materijal. |

Pravilnik je objavljen 4 oktobra. Od svih njegovih propisa najvažniji je za naš problem onaj o obaveznom