Народно благостање

Страна 182

mogu da proizvode i zaostali rudnici. U tome i jeste problem hiperprodukcije uglja kod nas. To nije hiperprodukcija snažne industrije, nego velikog broja preduzeća. Tako je jedino mogućno da u istom momentu kada se kod nas govori o nestašici uglja i o potrebi modernizovanja proizvodnje, izvesna preduzeća javljaju da ne mogu da obnove proizvodnju bez dovoljnih poтид па, a pretstavnici zagorskih rudnika аојаге u Beograd da se bore za veću kvotu. Kapacitet rudnika uglja nije nikad tako ograničen, kao kakve fabrike. Tu je obim proizvodnje mmogo elastičniji. I zato je oskudica uglja kod nas prolazna pojava; naprotiv, mi lako možemo da se vratimo. u stanje hiperprodukcije, ali time nije otpao problem uglja.

· Hiperprodukcija će se lako javljati dok god ima dosta jevtine radne snage. Pravilnik koji je donesen ођzirom na ratnu situaciju bio je potreban, jer ćemo opet ostati bez uglja čim te snage ne bude dovoljno. Ali zato bi bilo skroz pogrešno, ako bi država shvatila da je sad njezina zadaća da d3 kapital za modernizovanje

=== 2

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _ | | Bp, 12

preduzeća industrije, kao što je u principu već prihvaćeno, bar po izjavama datim štampi i po tekstu pravilnika po kome država ima nameru da doprinese razvoju rudnika uglja.

"To pitanje. ne može da se reši bez jednog plama proizvodnje uglja. Bilo bi potrebno ustanoviti obim potreba, a zatim vrlo rigorozno ispitati stanje rudnika. Mi ne smemo ostati kod sadašnjeg njihovog nivoa. Ali ptrebno je, baš zbog tog nivoa oltpisati iz nacionalne privrede one rudnike koji nemaju privrednih preduslova za egzistenciju, kod čega treba uzeti u obzir i politiku glavnog potrošača.

U izvođenju tog plama država bi ušla s jedne strane i sama kao proizvođač, a s druge kao vlast. Njena zadaća kod toga ne bi bila da daje kapital privatnim preduzećima, zato što ga nema ni sama Koliko bi bilo potrebno, a ni iz principijelnih razloga. Privatni kapital mora da bude sposoban sam za to da bi dobio pravo da bude zaštićen u okviru plana koji Di se izvodio u · proizvodnji i na tržištu uglja.

__ROTAĐAJIH И ПРОБЛЕМИ

Фебруар месец донео је нови пораст цена и на велико и на мало. Мнтензитет пораста међутим био је мањи но у јануару и ранијим месецима по избијању рата. Следствено систематски пораст који је започео у октобру наставио се и у фебруару; фебруар је према томе пети месец сталног и осетног повећавања цена.

И у фебруару цене су расле

Фебруарски индекси у процентима показују следеће промене:

према према

јануару фебруару _ августу 1939 Биљни производи -E 5,7 < 13,0 + 28,2 Сточни производи — 2,0 5 5,0) = 28,0 Минерални производи + 52,3 + 20,0 + 16:0 Индустриј. производи + 1,0 1 26,1 = 28,2 Општи индекс 17 SE 23,8 23,5 Извозни производи = 0,8 + 26,9 = 29,2 Увозни производи = 714 => 36 + 29,4

Према јануару месецу највише су порасли биљни производи. Међу овима највише сточна храна и варива. Сточна храна тражена је и за унутрашњи конзум и за извоз. У многим сточарским крајевима појавила се права оскудица хране. Варива су нарочито била тражена за извоз. Највише је био тражен пасуљ чији је извоз пред крај месеца морао да буде забрањен, Услед скупоће и све тежег снабдевања сточном храном дошло је до веће понуде стоке што је имало за последицу попуштање цена. Свиње су форсирано продаване услед неповољног утицаја мраза на товљење. Минерални производи који су у јануару према децембру остали непромењени понова су осетније скочили, Индустријски производи такође су скочили. Индекс извозних производа незнатно је порастао што се има приписати забранама извоза које су зауставиле пораст цена највише тражених артикала.

У поређењу са фебруаром прошле године по величини скока на првом месту стоје увозни и сточни производи. На ову групу производа дејство рата било је најјаче. Код првих рат је онемогућио регуларно снабдевање, а код других утицао је на форсирање извоза. За њима по скоку

долазе извозни и индустријски производи. Да није дошло до забране извоза већег броја артикала индекс извозних производа по порасту био би сигурно на првом месту. Релативно мањи пораст индустријског индекса последица је изузетног положаја извозних индустријских производа. Пласман ових артикала у иностранству отежан је оскудицом и скупоћом тонаже па су њихове цене, углавном услед тога, само незнатно порасле. Само се по себи разуме да су цене артикала намењених унутрашњем тржишту порасле далеко више. На трећем месту у порасту стоје минерални производи који су вазда били релативно најскупљи. Индекс биљних производа у скали поскупљења стоје на последњем месту. То међутим не значи да су њихове цене најмање скочиле односно да су они остали, и према земљи и према иностранству, релативно најјевтинији. Од краја 1987, изузев минералних производа, индекс биљних производа све до половине прошле године био је највиши; између њих и индустријских производа постојале су стално маказе на штету последњих. Категорија ових производа дакле, изузев минералних, била је релативно најскупља. Разлог тој појави треба тражити у односу производње и извоза при чему је јачи извоз утицао на стално држање вишег нивоа цена. С обзиром на то сасвим је природно да је скок цена мораз да буде мањи него ли код осталих артикала код којих је радикалнија промена односа понуде и тражње наступила тек при крају прошле године тј. када је избио рат.

Ако пођемо од последњег месеца уочи рата тј. августа онда Видимо да у скали поскупљења поједине групе производа иду овим редом: увозни, извозни, биљни, индустријски, сточни, минерални.

У релативном односу биљни производи у фебруару месецу били су скупљи од индустријских за 0,59/6, дакле понова су се отвориле маказе у корист биљних производа, док су у јануарском индексу маказе на њихову штету износиле 49/, Код сточних производа услед пада цена и истовременог пораста цена индустријских производа маказе на њихову штету повећале су се са 10,3% у јануару на 19,2%. Индекс извозних према увозним производима био је Маи за 5,2%, према 4,19 у јануару месецу.

Цене на. мало већ неколико месеци скачу паралелно! са ценама на велико. У фебруару према јануару релативно: