Народно благостање

Страна 550

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 99

4%0 Agrarci 1934 185 NO (ODO) G'/o | Begluci "230 678 бул Dalmatinci 465 868 5% _ Šumski agrar __ 3 7%/o Investicioni 31 146 7% _ Stabilizacioni —— 27 70 . Bler 297 927 8% Bler 166 42 790 Seligman — Narodna banka | 87 269 Рађ 117 88

Ušupno 4.384 6.226

Ukupan obrt bio je 4,3 miliona dinara prema 6,2 u prethodnoi nedelii, dakle za jednu trećinu bio je manji. U svima glavnim papirima obrt je bio manji u ovoj nedelji nego u prethodnoj: u Ratnoj šteti 2,8 prema 3,8, u Beglucima 230.000 prema 673.000, u Dalmatincima 465.000 prema 868.000 itd. Može se reći da skoro dve trećine obrta u ovoj nedelji otpada na Ratnu štetu. Takva situacija nije skoro bila na našoj berzi. Svi ostali papiri pokazuju naiminimalnije obrte za poslednjih nekoliko godina.

Nameće se pitanje: kad nije bila navala robe uzrok ovakvom katastrofalnom stropoštavanju kurseva u izveštainoj nedelji, kakav je onda mogao biti uzrok toj neobičnoi pojavi? Ako o. tome pripitate berzijance ili one koji ne poznaju do dna efektno tržište, dobićete odgovor da uzrok svemu fome leži u teškoi medđunarodnoi političkoj situaciji. Koliko је taj odgovor netačan, pokazaće nam sledeća činjenica. U toku izveštajne nedelie kursevi su se ovako razvijali: najveći pad je bio između 27 i 29 maja, 28 maja je vrlo veliki pad prema 27, a 29 vrlo veliki prema 28 maju. Šteta je pala od 306 па 9390, a Dalmatinci od 52,50 na ispod 51 (samo toga dananije bilo obrta). Svima je dobro poznato da 929 maja nije bilo ničega izuzetnog u međunarodnoj situaciji prema događajima od 10 maja do danas. Ali što je naiglavnije, beogradsko efektno tržište, a specijalno ono državnih hartija, pokazuje 30 maja ogroman obrt u atmosferi, tendenciji i faktičkom razviću kurseva. Ratna šteta skače od 390 na 395; Dalmatinci od 50,50 (tolika je bila najniža ponuda 99) na 56, koliko je bio najviši kurs 30-og; 7%0 Bler penje se za 924 sata od 83 na 84. Iz krainjeg očajania prelazi se u veliki optimizam. Kad kažemo krainie očajanie, mi ne upotrebljavamo to зато Као lednu šupliu frazu, već kao izraz koji tačno obeležava situaciju. Mi potsećamo čitaoce na to, da je u septembru тгsecu prošle godine, kad је buknuo ovaj veliki rat, najniži kurs Ratne štete bio nešto malo ispod ovoga od 29 maja: 385, a kurs Dalmatinaca bio je preko nainižeg u ovoj nedali. Kao što rekosmo apsolutno ničeg neobičnog nije bilo u situaciji 30 maja, kad je nastao polet kurseva uz vrlo živu (гагпја Toga dana је bio veliki obrt u Ratnoj šteti i prilično u Dalmatincima uz penjuće se kurseve. Ako je međunarodna situacija bila uzrok depresiji kurseva na beogradskom efektnom tržištu, onda nikako nile mogao nastupiti obrt 30 t. m. A kako je faktički nastupio obrt, logički ja zakliučak da međunarodna politička situacija nile bila uzrok padu kurseva poslednjih nedelia. I tai je zakliučak apsolutno tačan. Da је politička situaci{a imala depresivno dejstvo na kurseve po sebi se razume. Ali kako ni u jednoj zemlji nisu kursevi toliko pal; kao kod nas — a mnogo je zemalja, koje su mnogo јасе ugrožene ratom posredno ili neposredno — i kako je u istoi situaciji nastao obrt ma više, to znači da će uzrok OVOme padu kurseva ležati nzž u situaciji nego na berzi. Drugim rečima, bolest se mogla lečiti preko berze odnosno lečiti berzu. Laici i početnici u berzanskim pitanjima sve što znaju o berzi, odnosno o zakonima formiranja Rurseva na berzi, to ie da su ovi ıezultat odnosa izmađu ponude i tražnje. Pre

sto godina to je isto važilo za cene uopšte. Ali jie od tada nauka produbila mehanizam formiranja cena i proširila broji faktora, koji utiču na cene odnosno na ponudu i tražnju. To islo važi i za cene na berzi. Ništa nije prostije nego odnos između ponude i tražnje, ali pravi problem leži baš u saznanju ponude i tražnje, a politika cena leži u mogućnosti uticaja na ponudu i tražnju i ostale faktore. Medecina kaže da se na može da leči bolest lečenjem simptoma. Ali jedan veliki francuski mislilac ie kazao da mogu simptomi da izazZovu bolest. Sve je to mnogo komplikovanije nego što se misli. Na berzi specijalno simptomi su važniji od same bolesti. Danas stručnjaci berzanski znaju dobro, da je vrlo često berza uzrok promenama kurseva. Drugim rečima da ona nije samo tržište na kome se formiraju cene, da nije samo barometar, koji donosi do izraza stanje u atmosferi, već da je ona često vrlo veliki faktor stanja u atmosteri.

Mi se danas zadržavamo na ovoj konstataciji, očekujući da nam i iduća nedelja potvrdi ovo, kako bismo mogli da se vratimo na to pitanie sa više naglaska i detalinijom analizom. Obračunski kurs dolara ie 44,55.

DEVIZNO TRŽIŠTE

IJ prošlom broju pisali smo o velikom pritisku pod Коjim se nalazi švaicarski franak zbog ilegalnog bektsva kapitala. Monetarne vlasti davale su uporno dolara po nepromenjenom kursu, iako je švajcarski franak na njujorškoi berzi bio popustio za čitavih 10%. Čim se situacija malo razvedrila smanjila se ponuda švajcarskog franka i na njujorškoz berzi vratio se kurs na pređašnju visinu. Švaicarska banka u sporazumu sa privatnim bankama opirala se bektsvu kapitala, ali pokazalo se da će biti potrebno da se uvede i formalna zabrana ako se Ono ponovi.

Funta sterlinga pala ie pod krai prošle izveštaine nedelje i od tada koleba se na tom najnižem nivou. Jednog dana na njujorškoj berzi bio ie zabeležen najniži kurs od 3,05 ргета 3,20 дап ranije, a to ie za čitav dolar niže nego što je službeni kurs funte. Ovai pad ie u vezi ne samo sa ratnom sitaacilom, nego i sa funkciiom funte Као međunarodnog novca. Ona je znatno umanjena u poslednje vreme. Ukoliko spolina trgovina Engleske bude jače ugrožena osetiće se to u većoj meri i na kursu slobodne funte. Engleske monetarne vlasti bile su se potpuno dezinteresovale za ovai kurs, ograničavajući funkciju slobodne funte merama devizne kontrole. Ali one nisu ravnodušne kad taj pad dolazi iz razloga kojima one nisu gospodar. To sledi iz izjave noOVoOg ministra finansija, da engleska vlada ne želi da se kurs funte koleba. Govori se čak da su monetarne vlasti intervenisale na niujorškoj berzi i da je zbog toga vraćen kurs na 3,18 posle onog пагјог pada. Ova intervencija bila je obustavliena još 25 avgusta 1939, jer je vlada smatrala da mora zlato da rezerviše za ratne porudžbine i da ga ne treba trošiti na podržavanie kursa funte.

Od klirinških valuta marka se drži nepromeniena, a i стеја bonovi. Popustio je kurs Sofije na 94. Tražnja ie neznatna i cele nedelie rađeno ie samo jednog dana, pa i tada u malom iznosu.

Slobodno tržište: Slob.,

O7-NM 98.590 | 28-M 99-V 30-V London 176.13. „14967 17558 „ 173893 175.24 Pariz 99.82 80.85 99.55 98.31 99.97 Njujork 55.— 44.55 55.— 55— 55. Ženeva 19939—— 997. 1289.55. 1283.10. 1238.10 Privatni kliring: Berlin ~ 1480 — —— 1480— 1480— 1480(тека. ћовом | „ 28.550. — 28.50 — 28.50