Народно благостање

БЛАГОСТАЊЕ Страна 551

1. јуни 1940. НАРОДНО Sofija — — — 94. — Milano 298.83 === 202883 929883 99883

Obrt je nešto manji, 25,4 prema 27, mil. prethodne nedelie. Od toga otpada na nemačke marke 15.512 hili., grčke bonove 797 hili., dolare 7.587 hili., švajcarske franke 1.299, funte sterlinga 92 hili. i bugarske dinare 151 hilj. Devize su dodeljivane između 16,04%/0 do 68,25% tražnje.

U Cirihu devizni kursevi bili su sledeći:

31-XII-37 31-ХИ-38 31-ХИ-39 21-М оу

Pariz 14.68 11.6220 10.— 8.275 8.10

London 21.69 20.63 -_ 17.65 14.50 14.30

Njuiork 432.50 443.— 445.90 446.— 446—

Milano = — 22.50 22.50 22.50 Robno tržište

Pšenica. — Prekomorska tržišta su dezorijentisana;

kursevi su izloženi velikim fluktuacilama, u tarminske angažmane slabo se ulazi, trguju se još jedino količine za prompftne potrebe i isporuke. Od evropskih kupaca jedina je Engleska koja ima brodove i deviza, ali ie i ona morala znatno da smanji uvoz angažovanjem ionaže za prevoz ratnog materijala. Perspektive prekomorskih zemalja za izvoz postale su vrlo rđave i usled toga ove zemlje prinuđen su da sada, u jeku rata, a to znači znatno povećane potrošnie što bi moralo imati za posledicu i veći izvoz, pristupaju zaštitnim merama da bi sprečile dalie srozavanje cena ti. padanje kupovne snage proizvođača. Položai Kanade i Australiiz je majigori. Od avgusta do konca februara (sedam meseci tekuće kampanje) Kanada je izvezla 303.000 vag. prema 278.000 vag. u istom periodu 1938/39, a to ne prestavlja ni trećinu njenog raspoloživog izvoznogr viška; izvoz Australije bio je 95.000. vag. prema 187.000 vag.; SAD 69.000 vag. prema 152.000, Argentine 281.000 prema 108.000 vag. Argentina je naročito u januaru i februaru forsirala izvoz da bi oslobodila magacine za smeštaj kukuruza. Na dan 1 marta izvozni viškovi u DOjedinim zemljama bili su: u Kanadi 9355.000 vag., u SAD 630.000, Argentini 169.000, Australiji 428.000 vag., dakle u četiri prekomorske zemlie 2,162.000 vag. Istoga dana 1938/39 izvozni saldo bio je 1,778.000 vagona, dakle 384.000 vag. manje. Suprotno znatno povećanom višku stoje manje UVOzne mogućnosti i to ne samo u Evropi nego i u zemljama van Evrope. Ovogodišnia žetva u Indiji, prema prvoj procenj, ceni se na 1,060.000 vag. prema prošlogodišnioi od milion vagona. Izgledi Australije za izvoz pšenice u Indiju OVOga puta su nepovoliniji no ranije.

Na evropskom jugoistoku prilike su sasvim drukčije. Osim Rumunije ni u jednoi zemlji nema dovolino robe ili bolje reći ponude pa su usled toga cene relativno vrlo visoke.

Stanie useva na severnoj hemisferi za зада је takvo da obećava srednju žetvu. Naigore stoje usevi u zemljama evropskog jugoistoka.

Terminski kursevi sredinom nedelje bili su:

V VII Х XII Vinipeg centi bušel 75 751/8 783/в Čikago centi bušel — 881/> 838/4 841/4

B. Aires pezosa pv. 8,45—8,65 8,55—8,70

Na domaćem tržištu prilike su nepromeniene. Ponude ima nešto malo, a glavni je kupac Prizad koji nabavlja robu za snabdavanjie aprovizacionih ustanova. Cene su sledeće: Tisa 246—9248, Gornia Bačka i Gornji Banat 243—245, Južni Banat 287—988, Srbija 230—9992 din. Relativno velika razlika

između cene u Srbiji i onih za vojvođanske provenijencije

dolazi usled toga što Prizad ne kupuje na srbiianskom Du-

navu. Prema izveštajima iz zemlje stanie nove bilike mije povolino; u mnogim područjima ono je zabrinjavajuće. O tome bi svakako frebalo blagovremeno povesti računa radi obezbeđenja ishrane zemlje. Na početku žetve treba dobro otvoriti oči i ne zavarati se nešto većom ponudom, do koje može doći i kraj slabije žetve jer је duga zima iscrpla proizvođača, pa odmah pristupiti izvozu. Dužnost bi bila aprovizacionih ustanova da one još na počatku Катрапје prihvate jedan deo robe za potrebe deficitarinih krajeva i tako oslobode Prizad eventualnog pritiska.

Kukuruz. — Kukuruz na prekomorskim berzama još uvek se drži znatno bolje od pšenice. A to dolazi otuda što je i cena kukuruza u periodu opšteg skoka znatno manje skočila od one pšenice. Stabilnost kurseva, međutim, ne znači da su oni i povolini. Naprotiv, cene se smatraju niskim. SAD da bi mogle izvoziti plaćaju izvozne premije. U Argentini cena je nešto malo viša od najniže cene koja je do sada zabeležena u najpovolinijem periodu. Verovatno da bi cena bila još i niža da nije vlada intervenisala davaniem lombardnih zajmova na bazi 2,50 pezosa za kvintal. U Rumuniji kukuruz sa 15% vlage plaća se 590 leia za mtc. U Mađarskoi promptni kukuruz plaća зе 22 penga, termin јши понга 92,40, juli 23 penga paritet Budimpešta. Setva kukuruza u Mađarskoi nije još završena; izgleda da će zasejiana površina ove godine prema prošloj biti prilično proširena, jer su pšenična polja, koja su bila poplavljiena, većim delom upotrebijsnaı za setvu kukuruza. Čikago za juli nofirao је 623 centi za

. bušel, a Buenos Aires prompt 4,05 pezosa za kvintal.

Na domaćem tržištu situacija je postala mirna; tenGccrncila je stalna i cene su postojaniie. Ponuda је гејаНупс таја, ali ie karakteristično da dosta robe dolazi iz druge ruke štu, suprotno ranijim tvrđenjima, pokazuje da je druga ruka raspolagala priličnim zalihama. I kod kukuruza glavni tipsc ie Prizad koji nabavlia robu za Diporis, Banovinu Hrvatsku i Gospodarsku Slogu. Sredinom педеје сепа se kretala između 193 i 195 din. na utovarnim stanicama suficitarnog DOCručja. Setva kukuruza tek se sada završava. Obavljema iš dakle na mnogim mestima pozno, a uz [0 još i pod ostajirn nepovolinim okolnostima. Ako se obistini ona narodna: kakva

setva takva žetva — i kod kukuruza treba očekivati oJskudan prinos. Uljarice. — Skoro je trebalo da stigne prva uljatic9-

repice. U vreme setve, prema zasejanoji površini, prinos se cenio na 500 vagona. Sa time bi fabrike jestivog ulia izgura:č nekako do jesenjiih uljarica. Međutim nešto poplave nešto štetočine usev je skoro potpuno: uništen i prinos će biti ialviše sto vagona. S obzirom na to postavlja se pitanje snabdevanja fabrika jestivog ulja sirovinom do jesenjih uljarica, što se može rešiti jedino uvozom.

Stoka. — Na tržištu stoke u zemlji vlada nepromenijena tendencija. Ponuda svinja nije velika i cene se kreću između 1] i 11,50 din. po kg. žive vage; prvoklasnih goveda na tržištu više nema, a isto tako i ponuda druge i treće klase je relativno mala. Cene se kreću između 6,50 i 8,50 din. kg. žive Vage. |

Sirovine. — Na tržištima sirovina nominalne cene nešio malo su se popravile prema prošloj nedelji, ali ioš uvek u osnovi vlada labavija tendencija. Kaučuk u Londonu notira 11,50 pensa za libru, bakar u Njujorku 11,25 centa za libru, kalaj u Njuiorku 53 centa, cink 5,75 centa, olovo 5,10 centa za libru. Pamuk u Njuiorku notira 9,60 centa, istočno-indijski u Liverpulu 6,40 pensa za libru. Kava Rio u Niujorku notira 3,75 canta za libru, dok је prošle godine u ovo vreme понrala 4,22 centa. Mast u Čikagu notira 5,15 centi za libru pre'ma 7,95 centi istoga dana prošle godine.