Народно благостање

"пафјебђуо, sa svojim područnim organima u zemlji, preko kojih on treba da bude' nezavisan od ostalog činovničkog aparata.

Kontrola cena zahteva svoj aparat. Ali ima drugi momenat o kome je trebalo da se vodi računa. Ogromne količine robe leža u prekomorskim zemljama, ogromna će biti ponuda te robe na evropskom tržištu čim se zaključi mir. S tim u vezi treba očekivati nagli pad cena, a tog momenta postaće suvišna njihova kontrola. Kad se uzme u obzir ta mogućnost nije bilo potrebno stvarati aparat novih činovnika, nego se moglo iz dosadašnjih izdvojiti onoliko koliko је potrebno za sprovođenje kontrole. Ovako Ured za kontrolu mora da ima svoj budžet. On će staviti na raspoloženje kontrolorima pomoćno osoblje, predviđaju se rashodi za službena putovania, a kad se jedanput učvrsti, neće ga niko moći ukloniti i pošto ne bude potreban.

За време привредне кризе 1929—1938 Швајцарска је покушала да нађе излаз из ње ограничењем увоза и производњом артикала који су се " дотада увозили, На тај начин (се почела да напушта стара либералистичка привредна политика. Држава је доносила разне мере у свим областима производње. Али су оне посматране као нешто привремено и после оживљења привреде мислило се да ће се поново вратити старој привредној слободи. ji

_ Дириговање привредом у Швајцарској постаје све обимније

- До тога ипак није дошло, пошто су ратне припреме великих сила натерале Швајцарску да и она мисли на своЈу одбрану. Осим тога неке гране трпеле су од последица кризе и у оним годинама када ју је индустрија већ пребродила. То су хотелска индустрија, железнице, које су због опадања туризма претрпеле велике губитке и сточарство чији су производи све теже налазили прођу на светском тржишту. Да би им помогла држава им је давала суб„венцију. У исто време она је почела да организује ратву привреду, која је испочетка била ограничена само на неке гране важне за народну одбрану. Али уколико су ратне припреме у суседним земљама узимале већи обим, утолико је швајцарска влада била принуђена да ратне-привред„не мере проширује и на друге гране. Предвиђајући тешкоће у снабдевању земље храном, она је настојала да развије производњу жита, шећерне репе и још неких артикала потребних за исхрану становништва. Све је то појачало мешање њено у привреду.

Општа мобилизација у јесен 1939 донела је владиној економској политици одобрење свих привредних кругова си тако је ова добила карактер стабилности, Рат је имао за последицу да је држава од контролора увоза постала једини увозник. Мако је ова мера имала једини циљ да сачува политику неутралности земље, крајњи резултат је је било. јон јаче ограничење приватне слободе у привреди. Ради лакшег функционисања увоза и расподеле увезених сировина и полупрерађевина као и извоза готових производа држава је организовала приватну привреду у при: нудне синдикате који тај посао обављају као њени органи.

Пораст власти централне владе није могао да буде без ограничења оне кантона. Иако је власт ових остала по старом, неизмењена, централна влада проводећи своју политику обилазила је кантоне. Последица тога је била појава опозиције која је увиђала нужност владине економске политике, али није желела да се она прошири и на политичко поље, плашећи се да ће то имати за последицу поткопавање либералног уређења државе. Први израз те опозиције је био отпор против мешања централне владе У

НАРОДНО БЛАГ ОСТАЊЕ

Бр. 87

непосредне порезе који су резервисани искључиво за кантоне приликом дебате у парламенту и финансирању мобилизације; =: ==" 4 Na dan 4 juna američko mini-

Severna „Amerika „otvara starstvo inostranih dela saopborbu za obezbeđenje štilo je da zavodi embargo izsirovina voza sirovina potrebnih za ze-

malisku odbranu i da će OVU meru primeniti podjednako prema svima zemljama. Za sada embargo izvoza pogodio je Japan, čijem je pretstavniku u Vašingtonu saopšteno, da Japan ubuduće neće moći računati na uvoz iz SAD mašina i njihovih delova, aviona i delova, cinka, gume, gvožđa, mangana i hroma. Na ovo saopštenje japanski ministar spolinih poslova Arita reagirao je, da Japan ne može biti ravnodušan prema eventualnoj promeni statusa u Holandskoj Indiji i uopšte u svima Коошјатт роsedima koji se nalaze u oblasti Pacifika. Posle ove izjave pretsednik odbora za spoline poslove američkog parlamenta Вшт podneo je zakonski predlog prema kome SAD neće priznati niti će pristati na ustupanje ma koga dela nekoj trećoj sili a zapadnom delu Pacifika izvan Amerike. Identičan pređlog u Senatu podneo je senator Pitman, a oba ova predloga podržava ministar spolinih poslova Hal. Narodni poslanik Fiš podneo je zakonski predlog koji ide za tim da SAD miroljubivim sredstvima, kupovinom ili na drugi način, dobiju u posed posede neameričkih nacija u oblasti Zapadnog Pa-

·cifika. Paralelno s ovim SAD forsiraju naoružanie i putem

sporazuma izgrađuju i vojničke i strategijske baze u svima američkim zemljama u oblasti Pacifika.

Ovakvo držanje SAD, koje svoiom odlučnošću nagoveštava mogućnost novih sukoba odnosno proširenja sadašnjeg sa Atlantika na Pacifik, posledica ie sirovinskog:položaja SAD i težnje da se u ovom pogledu po svaku cenu Dostigne što veća nezavisnost. Mišljenje da američki kontinent pretstavlia naidealnije autarkno područje, nije tačno. Ono је, naročito od izbijanja evropskog rata, energično suzbijano u SAD sa bezbroj napisa i studija, ukazujući na neophodnost da se sadašnji položaji popravi, tj. da se američka vlast ili

kontrola proširi na sve izvore sirovina kod kojih su danas

SAD upućene na UVOZ.

Prošle jeseni, kada je u Evropi počeo rat, SAD su objavile listu sirovina važnih sa gledišta narodne odbrane. Ta lista služila je kao direktiva nadleštvima u pogledu nabavke pojedinih sirovina i stvaranja гехегу. Naglašeno je da lista nije definitivna i da će ona, s obzirom na razvitak tehnologije i hemije, stalno se popunjavati. Za sada ona je nepromenjena i obuhvata 72 artikla. Svi ovi artikli podeljeni su u tri grupe. Za odbranu zemlje prva grupa je najvažnija. Ona obuhvata 17 artikala koji se smatraju od prvorazredne važnosti. Ova. grupa artikala podeljena je dalje u tri podgrupe: prvu sačinjavaju artikli kod kojih su SAD maksimalno zavisne od uvoza iz.inostranstva i koji se neće moći nadoknaditi nikakvim surogatima. Tu spadaju: antimon, hrom, mangan, manila, kudelja, nikl, kvarc, kinin, kaučuk, sirova svila, kalaj i opijum. Druga podgrupa obuhvata artikle koji se u zemlji relativno. malo proizvode i kod kojih se, za sada, ne bi moglo računati na brže razviianie proizvodnje do stepena pokrića vlastite potrebe, a koji se isto tako ne bi mogli ni surogirati (liskun, živa, tungsten). Treća podgrupa obuhvata artikle koji se danas uglavnom uvoze, ali čija se DTrOizvodnja lako može u zemlji povećati ili se pak mogu sur)pirati čisto američkim proizvodima (aluminium, drveni ugalj iz kokosovog drveta koji pretstavlja najbolji filtr materijal za vojničke i hemijske svrhe, optičko staklo i vuna).