Народно благостање

Страна 4928

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 27'

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— На Конгресу савеза земљорадничких задруга у Новоме Саду констатовано је да ће овогодишња жетва шшенице услед дуге зиме, поплава и града бити sa 40% слабија од прошлогодишње.

— На конгресу савеза аграрних заједница утврђено је да је досада подигнуто на територији Војводине 65 колонија са 7.150 газдинстава. До сада је Савез примио за колонизацију 28.660.667 дин. од које је суме утрошено на зидање 7.150 кућа.

Услед поплава и других атмосферских непогода овогодишњи род конопља биће слаб.

— Веће пољопривредне коморе у Новом Саду у својој резолуцији тражи:

1. да се укине Уредба о максимирању цена пшенице и кукуруза и да се не максимирају цене пољопривредних производа док се не заустави поскупљивање остале робе;

2. да се тшеници из нове жетве одреди цена која одговара садањим приликама и потребама, а која не сме бити мања од цене која је до појаве Уредбе о максимирању била на тржишту;

3. да се повише цене стоци;

4. да наредни житни режим буде организован и изВеден у смислу захтева претставника свих пољопривредних организација утврђених на конференцији у Призаду;

5. да Призад одмах у пуној мери врши откуп вуне;

6. да се убрза додељивање помоћи сиромашним пољопривредницима који се налазе на војној дужности и

7. да се испуне захтеви резолуције Већа од 22 фебруара тек. год. до сада неиспуњени.

— Шећерна репа у околини Новог Врбаса одлично je понела. Сматра се да ће овогодишњи резултати надмашити принос последњих година.

· — Извршена је фузија немачке централне организације за свињогојство и немачке сточарске задруге „Селектор“ у Новом Саду.

| — Садиоци дувана у бановини Хрватској добили су ове године 27 милиона динара предујма,

ИНДУСТРИЈА

— U Madarskoj će se podići fabrika đrvne vune i veštačke svile sa kapacitetom od 7—10.000 kg vune i 2—3.000 kg svile. Među osnivačima se nalazi Mađarska komericijalna banka i od države osnovana fabrika veštačkog gnojiva. TroŠkovi se cene na 13—15 mil. penga. Fabrika će raditi po talijanskom postupku i zbog toga će sarađivati sa talijanskim preduzećem Snia Viscosa. Veći deo mašina ргојтуебсе таđarska industrija, samo neke specijame će se uvesti iz Nemačke i Italije, Od sirovina moraće se uvoziti celuloza.

— Sovjetska Rusija namerava ove godine da izgradi tri velike fabrike za proizvodnju električnih motora i drugog materijala za električnu industriju. Jedna će biti izgrađena u Tomsku (Sibiriila) za proizvodnju motora za tekstilnu industriju, druga u Lisvi (zapadni Ural) za proizvodnju turbogeneratora od 1000 do 12.000 pw i treća u Sverdlovsku (istočni Ural) za produkciju transformatora.

У Шапцу је подигнута нова фабрика за прераду лана и конопље. Капацитет фабрике износи 40 вагона ко-

нопље и 30 вагона лана. Капацитет ће се моћи по потреби повећати.

ТРГОВИНА

— Bugarski parlamenat ja u zadnjem zasedanju izglasao nekoliko važnih zakona, među ostalim i zakon o Osni-

vanju direkcije za spolinu trgovinu. Ona ima za zadatak da organizuje i kontroliše izvoz i uvoz. Naročitu pažnju moraće da posveti snabdevanju industrije sirovinama. Osim toga donesen je zakon o deobi 350.000 ha zemljišta seljacima Кој nemaju ništa ili imaju premalo zemlje. To je zemlja crkve i drugih javnih ustanova.

— Buzgarska vlada je izvestila komitet imalaca stranih obligacija u Ciriha da ne može da plaća kamatu prema sporazumu od februara 1940, pošto je onemogćan 12702 и пеklirinške zemlje i zbog toga nema dovolino slobodnih deviza za službu zaimova.

— Direkcija za spolinu trgovinu izdala Je saopštenje o tome kako će se zaklmučivati trgovački poslovi između domaćih firmi i Sovjetskog Saveza. U njemu je naročito istaknuto da će bili samo oni trgovački poslovi punovažni Коћ budu zaključeni ili garantovani od strane sovjetskog trgovVinskog pretfstavništva.

— Između Sovjetske Rusije i Finske skloplien je ftrgovinski ugovor. Predviđena je razmena proizvoda u iznosu od 1/s milijarde finskih maraka. Rusija će izvoziti rude, šećer, so, ugali, semenje, duvan, stočnu hranu, fosfate i ulje, a Finska mašine, brodove, obuću i neka poljoprivredne proizvode.

— У току 1939 год. у Загребу је продато 15.509.805 литара млека. У поређењу са 1938 г. утрошено је мање 3 милиона литара.

— Немачкој је одобрен суперконтигент до 150 вагона конопље, што је довело до осетљиве чврстоће на кудељним тржиштима.

— Услед међународних догађаја извоз нашег цемента у иностранство потпуно је стао. То је имало за последицу редукцију великог броја радника запослених у овој индустрији. Заинтересовани ће стога покушати да се наш цемент извози у Русију.

— Према новом италијанско-југословенском трговинском уговору, вредност извоза дрва за Италију треба да изнесе око 400 милиона лира, извоз шшенице и кукуруза 160 милиона (10 хиљада вагона пшенице и 5.000 вагона кукуруза). Од осталих артикала одобрени су следећи контигенти: 2.000 комада коња, 24.000 комада говеда, 10.000 комада свиња, 450 тона свеже говедине, 2.500 тона јаја, 12000 тона свеже рибе, 1.000 тона цикорије, 60.000 тона цеМмента, итд. Уговор важи од 1 јула 1940 г. до 30 јуна идуће године.

— У току месеца јула Призад ће вршити откуп репице по знатно већим ценама, и то: по 370 дин. за 100 кгр. произвођачке и по 387,75 дин. за 100 кгр. трговачке робе.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Prihođi Nemačke od poreza, carina i taksa u budžetskoj godini 1939/40 iznosil su 23,58 miliiardi Rm, za 5,86 milijardi više nego u 1938/39. Porasli su prihodi od poreza na dohodak a od službeničkog opali.

— U Španiji je donesen zakon o državnom zaimu sa kamatom od 93% i rokom od 5 godina. Visina zajma nije određena. Upotrebiće se za pokriće vanrednih rashoda. Španska banka je ovlašćena da sama upiše 250 mil. pezosa. Računa se da će biti upisano 3—4 milijarde,

— U Sovjetskoij Uniji raspisan je unutrašnji zajam od 8 milijardi rubalja za finansiranje trećeg petogodišnjeg plana. Za prvih pet godina upisano је 5,9 milijardi rubalja, za drugih pet 19 milijardi zajma, a prošle godine 7,6 пи ага гиbalja. Zajam upisuju radnici, seliaci i državni činovnici, jer osim njih i nema nekog brojnijeg staleža. Drugi način štednje