Народно благостање

6. јули 1940.

nije ni mogućan, nego da se novac daie u državne novčane institucije ili da se upisuju državni zajmovi. Na tai način može se uštedama obezbediti prihod za slučai starosti ili iznemoglosti. — Nemački državni dug krajem marta 1940 je iznosio 99.9087 :mil. Rm prema 26.961,9 ти. Кгајет 1939. О4 Тога otpada na dugove u stranoi valuti 1.268,2 mil. (1.273,9 mil.). Povećanie duga potiče u prvom rždu od porasta 41//»=% zajma 1939, od 2.936 na 3.204 mil. Rm, zatim od emisije 4% blagajničkih zapisa od 1940 u iznosu od 750 mil. i 4//-% zajma od 1940 u iznosu od 1964 mil. Opali su 4t/% zaima od 1985 od 1.010,8. mil. na 986 mil. i potraživanja na osnovu zakona O ratnoj šteti od 795,7 mil. na 722,9 mil. Smanjili su se takođe dugovi koji glase na stranu valutu: Internacionalni 51/#% zaјат od 1930 od 689, mil. na 687,6 mil. i Nemački spoljni zaiam od 1994 od 286,4 mil.- na 293,3 mil. Leteći dug je роrastao od 14.139 mil. na 18.050 mil. Rm.

— Управа Општине града Вараждина одлучила Је да подигне зајам код СУЗОР-а у висини од 2 милиона динара за довршење градске болнице.

НОВЧАРСТВО

— Zakonom od 1916 ustanovljen je u Turskoj zlatni piaster kao jedinica valute. 100 zlatnih piastera čini funtu koja sadrži 6,615 g finog zlata. U svakodnevnom saobraćaju le jedinica papirna funta čiji je odnos prema. zlatnoj bio 1999 u slobodnoi trgovini 8,60:1. Tai se odnos postepeno menjao, 1937 је bio 10,935:1, u septembru 1939 16,20 a sada 20:1. Za to vreme novčanični opticai je stalno. rastao. 1932 je iznosio 163. mil., u septembru 1989 288 mil. a krajem aprila 1940 316,8 mil. Rezerve u zlatu i devizama iznosile 109 mil.

— Девизна дирекција при Народној банци позива све банке да врате све оне девизе које су набавили за рачун домаћих увозника у циљу извршења плаћања унапред.

САОБРАЋАЈ

— Да би трамвајски и аутобуски саобраћај у Београду појевтинио, београдска општина проучава питње завођења прелазних карата на трамвајима и "аутобусима.

РАТ И ПРИВРЕДА

— Озкифшса и radnoi snazi i potreba da se ratnoi industriji stavi na raspoloženje dovolian broji radnika doveli su u Nemačkoi do dirigovanja radnom snagom. U prvo vreme nastojalo se da se velika preduzeća rasterete dajući neke porudžbine maniim, koja su radila kao odeljenia velikih. U

tom cilju osnovane su naročite berze za raspored porudžbina. .

Pošto ni ta mera nije bila dovolina, zatvoren je znatan broi preduzeća koja nemaju važnosti za ratnu proizvodnju i radnici raspoređeni na rad u teškoj industriji. Sada je taj proces uglavnom završen a kako je još potrebna radna snaga, to se od malih preduzeća Rkoja imaju manje od 10 radnika, jedan deo upućuje na rad u velika. U isto vreme vrši se dirigovanje radne snage i unutar preduzeća ratne industrije i iz manje važnih i manie opterećenih šalie se u ona koja rade sa maksimalnim Rapacitetom.

— U Sjedinjenim Američkim Državama očekuje se da će porudžbine ratnog materijala iz Evrope uskoro jako da opadnu i da će skori svršetak rata uticati i na provođenje američkog naoružania. S tim u vezi njujorške banke su upozorile svole mušterile da se čuvaju špekulatnih kupovina: robe, da ne bi bili oštećeni usled eventualnog рада сгпа. Sklapanje primiria između Francuske i Nemačke neće uticati na konjunkturu ratne industrije, pošto je Engleska preuzela francuske porudžbine ratnog materijala.

| — U zemljama koje je Nemačka okupirala od septembra 1939: do danas, bilo je plasirano 530 mil. dolara ате-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 499

ričkog kapitala. Od toga je bilo plasirano u Poljskoj 83 mil., Danskoj 103 mil, Norveškoj 92 mil., Holandiji 28 mil., Belgiji 73 mil. i Francuskoj 150 mil. Plasman kapitala ovih zemalja u američkoj privredi ie daleko veći. Samo Holadija je plasirala preko 1 milijardu dolara, a Francuska preko 600 mil.

ПОЛОЖАЈ РАДНИКА

— Ministar trgovine i industrije propisao je Uredbu o regulisanju službenog odnosa lica pozvanih na voinu vežbu. — OCeniralni sekrztarilat radničkih komora sazvao je u Oseku konferenciju radi utvrđivanja pitanja položaja 3.000 poljoprivrednih radnika zaposlenih na državnom dobru Belie.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА Зборови акционарских друштава

6 јули — Дионичко друштво за прераду и промет пољопривредних продуката, Загреб (ванредан(.

8 јула — „Траверс“ д. д. за индустрију и промет железничких прагова Загреб (ванредан).

9 јули — Прва хрватска дионичка тискара, Осијек (редован),

10 јули — Индустрија месних производа д. д. Запрешић (редован).

14 јули — Народна штедиона д. д. Крижевци (ред).

27 јули — Д. Д. за израду црева Суботица (редован).

29 гвгуст — Српска фабрика стакла, Београд.

28 септембар — Опште југословенско банкарско дру: штво д. д. Београд (редован).

Трговачки регистар

Гранд хотел „Слобода“ д. m. Нови Сад упис члача Управног одбора г. др. Матије Сатлета. — Народна банка а. д. Београд, упис нових чланова Управног одбора T.T.: др. Милорада Ђорђевића, др. Владимира Турковића, Стеве Прњатовића, Марина Ферића, Анте Ковачевића, Анте Будимировића, Драгутина Живковића и Антона Фазаринца. — Београдска заложна банка а. д. упис чланова Управног одбора гг.: Јована Петровића и Чедомира Јанчића. ЈБуботен а. д. упис чланова Управног одбора г.г.: Мор-

гана, М. Алкалаја, Драг. Илића и Ј. Марковића. — „Кварнер" _ друштво за подизање приморја M. д. упис члача Управног одбора г. Николе Кипаха. — „Унион“ графичко

накладни завод д. д. Загреб, упис члана управног одбора г. Мариа Марића. — Слободна пловидба Топић д. д. Сушак, упис члана Управног одбора г. др. Бранка Крница. — Буковичка циглана д. д. Загреб упис члана Управног одбора г. др. Антуна Супичића. — Ковинска банка д. дљ, упис чланова Управног одбора гљг. Стевана Деретића, душана Јовановића и Вјекослава Шантића.

РАЗНО

— Na teritoriji banovine Hrvatske postoji veliki broji humanih, karitativnih i socijalnih društava Која su radila na ostvarenju svojih ciljeva svako za sebe. Banska vlast nastoji da njihov rad koordinira. Ovih dana ie održana konferencija pretstavnika tih društava na teritoriji zgrebačke opštine, na kojoj je rešeno da se osnuje radna zajednica. U isto vreme pretresano je pitanie pobolišania uslova života i rada šagrta. Konstatovano je da ie u mnogo slučajeva njihov položaj bedan. Odlučeno je da se osnuje radna zajednica za zašitu šegrta.

— Zagrebački Okružni ured preduzeo je u toku prošle i ove godine vrlo zamašnu akciju u cilju poboljšanja lekarske službe. Otvorena je nova ambulanta. Jedan lekar ima za dužnost da obilazi sva preduzeća u kojima su zaposleni radnici, gde će da, održava tečajeve za pružanje prve pomoći i za sprečavanje nezgoda u radu. Zaveden je redovan pregled radnika i šegrta. Kako je broj nesrećnih slučajeva dvostruko