Народно благостање

Страна 429

Е вреба туа

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

__-_-___ „Бр о7.

ка паса плоуса # аепаса кгеана

СРеПод рлајш о гехгамгастијау |

Povodom obeshrabrujuće polemike koja se kod nas vodi od pre izvesnog vremena po pitanju tezauracije hoćemo i mi da kažemo nekoliko reči. |

Ne postoji neposredno sredstvo za konstatovahje postojanja tezauracije i njenog obima. Tezauracija nije isto što i inflacija, ona može biti bez ikakve veze sa njom. Tezauracija je kod izvesnih паroda stalna pojava. Ona je najčešće proizvod raznih državnih mera i prilika na tržištu novca. Najveću sklonost ka tezauraciji ima francuski narod, i to od pre sto godina u metalnom novcu i od posle rata u поусаnicama. To je pak došlo otuda što su kapitalisti gubili silne kapitale na hartijama od vrednosti, i šte kamatna stopa na uloške iznosi tako malo da nije interesantna. _ Pred osustvom rentabilnog plasmana, a s obzirom na _ agresivnost fiskusa, u Francuskoj posle rata razvila se

kolosalna tezauracija. |

Postoje četiri načina za plasiranje kapitala, Koji momentano ili na duže vremena nije potreban: nepokretnost (zidana ili nezidana), polaganje kod banaka, u hartije od vrednosti ili čuvanje kod kuće (tezauracija). Hartije od vrednosti su pristupačne samo komercijalno visoko stojećoj publici; nepokretnosti su samo та veći kapital; ulaganje kod banaka je najkurentniji način za plasiranje kapitala, a kad to otkaže, ne ostaje drugo do tezauriranje.

Ove istine treba da imamo u vidu pre nego što

pređemo na dalju analizu.

Priznajemo da nas je zaprepastilo tvrđenje da kod nas ne postoji tezauracija. Kaže se da na tom gledištu stoje kod nas privredni krugovi. Kao prvi dokaz zato navodi se činjenica da su kod nas cene jako skočile. Mislimo da ima sto godina od kako ovakva glupost nije napisana. Jedan ljubljanski list je na to od~ govori da je tezauracija sredstvo deflacije, sprečavanje skoka cena prema tome ne može biti u isto Vreme sredstvo za skakanje cena.

Drugi argumenat u korist teze da nema fezauracije glasi: platežnih sredstava u Jugoslaviji ima taman toliko koliko je i potrebno; nema novca koji bi bio nezaposlen pa sledstveno ni tezauriran. lako ovaj argumenat ide u korist inflaciji ipak mislimo da nema nesrećnije odbrane inilacije nego što je ova. Za dokaz toga tvrđenja navode se sledeći argumenti:

1) da porast stanovništva zahteva povećanje op-

ticaja; 3) da je volumen proizvodnje takođe skočio, te da zahteva povećanje opticaja; 3) da je podizanje životnog standarda takođe uslovilo povećanje opticaja; 4) da je glavni sunđer koji je progutao sav višak opticaja skok cena, koji iznosi prema 1933 g. 59%; 5) da je trgovini uskraćem kredit; 6) i najzad da je psihološko stanje u narodu takvo s obzirom na stanje u Evropi — da mora da se drži gotovina.

Poslednje tvrđenje znači priznanje tezauracije. I mislimo da jedan deo tezauriranog novca ита (ај тоtiv. Samo ne znamo kako se ta Činjenica može upotrebiti kao dokaz da nema tezaurizacije. Uskraćivanje kredita trgovini može da znači samo smanjenje volumena posla i ništa drugo. Čovek koji nema dovoljno

kapitala za svoj posao, već mora da fraži kredit, nije u stanju da tezaurira novac. Naprotiv, ako ne dobije od banke kredit on mora da smanji svoj posao. Uskraćivanje kredita je jedno deflaciono sredstvo. Ostala četiri argumenta: skok cena, pobolišavanje živoinmog standarda, povećanje volumena prozvodnje i množenje stanovništva možemo tretirati u jednome potezu, jer oni imaju zajednički nedostatak. _ _

Jedan publicista je rekao da se statistikom može sve da dokaže. To je tačno za onoga koji je ne razume. Kad se uzme da je nivo cena kod nas skočio za 59% od 1933 do 1040, onda izgleda da je matematički dokazano da je privreda progutala polovinu viška opticaja od 1933 do 1940 godine. Ako uzmemo, međutim, koju drugu godinu, na pr. 31 decembar 1937, pa je uporedimo sa 31 decembrom 1939, dobićemo ukupan skok opticaja novčanica gotovo udvostručen: od 5,8 milijardi na 9,7 milijardi.' Koliko su mogli skočiti za dve godine volumen proizvodnje, narodno blagostanje i broj stanovnika? A što se tiče cena, opšti indeks Narodne banke u 1937 g. bio je 74,7, a 1939 g. 79,3. Skok iznosi oko 6%!.A opticaj 701 Eto kako se čistom statistikom -dokazuje protivno, jer se gornjim podacima ne može ništa da dokaže u pogledu Техаuracije. O - -

Pitanje o odnosu između ukupnih platežnih sredstava i količine dobara u prometu proučavamo софпаma, dok su se svi istraživači složili manje više na formulu profesora Fišera, koja je toliko puta citirana u »Narodnomt Blagostanju«. Pitanje o relaciji штеди уоlumena platežnih sredstava i volumena dobara kod nas pretresao je prof. Aleksandar Bilimović u »Narodnom Blagostanju«. Da je pobornik teze, da kod nas ne može biti tezauracije, čitao taj članak, video bi koji su elementi po kojima se može da ceni ta relacija. To su VOlumen platežnih sredstava i brzina cirkulacije. Vidčo bi dalje da profesor Bilimović dolazi do ргонупог zaključka. _ |

Da kod nas postoji tezauracija da se izvesti baš iz kretanja uložaka kodđ· banaka — iz čega se izveo protivan zaključak. Što je veći volumen :proizvodnje, što je Življa cirkulacija dobara, u toliko brže rastu ulozi na štednju — kao novoformirani kapital. Kod nas postoji opadanje uloga kod banaka. Krajem februara 1939 g. iznosili su ulošci kod naših banaka 11,8 milijardi dinara, a krajem aprila 1940 og: 10,15 milijardi dinara. Povučeno je skoro 2 milijarde dinara za 14 meseca. Svakako da taj kapital nije ušao u posao, pošto je emisija novčanica Narodne banke i suviše obilno alimentirala opticaj u toj periodi. Istina, krajem februara 1939 g. bilo je na čekovnom računu kod Poštanske štedionice 1,7 milijardi a krajem aprila 1940 g. 2,3 milijarde. Višak iznosi 500 mil. dinara. Ali to je samo jedna trećina od onoga što je povučeno od banaka (a da ne govorimo o višku opticaja, koji takođe mora da se pojavi na čekovnim računima Poštanske štedionice). Nisu se povećali žiro-računi kod Narodne banke, da bi se moglo pretpostaviti da je novac tamo otišao. Izlazi da je novac morao ostati u privatnim rukama.