Народно благостање

=- 6, јули 1940” | "Tezauracija dakle postoji. Što se tiče pitanja šta da se radi, treba prvo biti na čisto s uzrocima te-

zauracije. Ne samo da novi kapitali nisu prišli ban--

kama, nego su i stari povučeni. Očigledno je da se beži od banaka. Čudo bi i bilo da je drugačije: od 1932 g. naše zakonodavstvo sistematski gazi interes Među mjima su najstrašnije dejstvo imali Đbankarski praznici i bankarski moratorijum od septembra 1939, koji i danas traje. I da nije mnogo uloga kod banaka vezano usled sukcesivnih moratorijuma, još manje Di bilo kapitala kod njih. Jedino odlazi kapital Poštanskoj štedionici, zato što se iu isključuje svaka opasnost zamrzavanja. Ulozi čekovnih računa kod Poštanske štedionice su jedna vrsta tezauracije.

Tezaurirani kapitali mogu da se vrate bankama samo ako kapitalist bude imao garancije koje su mu po-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ulagača.

Страна 495

trebne u ovo doba. Moraju biti ukinuti svi moratorijumi i svaka opasnost novog тогафопјита potpuno isključena. Danas ulagač mora da ima mogućnost da povuče uloge od banke svakog trenutka s obzirom na političku situaciju i mogućnost ekonomskih komplika-

Cija, a specijalno na depresijaciju novca.

Da rezimiramo! Tezauracija kod nas postoji. Tezauracija je poverenje u valutu, a nepoverenje u banke. Mi imamo danas inflaciju novca i dellaciju kredita. Nasilnim merama se ovaj problem ne može da reši. Ni jedna zemlja do danas nije u tome uspela. Ako se zakonska detezauracija ne misli da upotrebi samo kao izgovor za stvaramje novih poreskih izvora, onda se mora biti načisto s tim, da se bez poverenja ulagača u bankarski režim ne može ona suzbiti. U tome je sav problem.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Неколико последњих уредаба —- о безмесним данима, попису залиха артикала који се увозе из прекоморских 3емаља, о откупу домаће ов5 > чије вуне и о максимирању цене и принудном откупу шшенице и кукуруза — остаће као значајни документи наше економске политике. Оне нису решиле ни један проблем наметнут европским ратом и континенталном блокадом. Оне су сваки проблем решавале за себе, површно, једноставно, делимично. Такво ре'шавање, сасвим природно, не само што је одмах показало све недостатке, већ је изазвало низ тешкоћа које такође траже хитно решење. Овога пута ми ћемо се задржати на уредби о безмесним данима.

. Безмесни дани уведени су данас у целој Европи. Код нас се та мера објашњава тежњом да се сачува и повећа садашња подлога за продукцију стоке, која је дуготрајном зимом и исцрпљењем земљорадника доведена у питање и, у последње време, очигледно почела да бива све мања. Ако је уистини то био разлог за доношење уредбе о безмесним данима онда је немогуће и помислити да би се тај проблем могао решити оваквом мером.

Зашто је уредба о без"месним данима испала ћорфишек

(ет У

_ Карактер безмесних дана сасвим је различит и појединим земљама. Најједноставнији је у онима где је уједно извршено и рационирање потрошње увођењем карата. То је случај у свима увозничким земљама. У неким од њих карте нису уведене, али је потрошња фактички ограничена редукцијом клања и систематским смањивањем увоза. У увозничким земљама ограничење потрошње и клања заведено је за целу земљу, а у аграрним извозничким ограничено је на веће градове. Али и то сужено ограничење потрошње није било једноставно и изазвало је нове проблеме, много теже и компликованије од ограничења потрошње. Када је н. пр. Мађарска увела четири безмесна дана на тржишту је, услед ограничене потрошње меса, дошло до пада цена стоке, сточарство се нашло у тешкој ситуацији. погоршаној оскудицом и скупоћом сточне хране која. тамо влада. Ограничење је најтеже погодило мале земљораднике којима је ускраћена могућност продаје младе стоке која се свуда продаје по релативно вишим ценама па се малом сељаку увек више исплати да је прода него ли да је чува и храни. Услед тога држава је морала да прискочи у помоћ кредитом од два милиона пенга помоћу кога откупљује младу стоку, нарочито говеда, од земљо-

радника потребитих за новцем и ову уступа осталим 3земљорадницима по ценама од 30—40% нижим од куповних уз обавезу да ову стоку држе најмање 18 месеци.

Кад је у нас донесена уредба о безмесним данима о свему овоме није се водило рачуна. ИМ ако стварно про узроковани уредбом безмесним данима ови се проблеми данас третирају као нешто засебно и тражи неко посебно

| решење. Основна грешка пак у томе је што је уредба по-

годила и село и град. А било је међутим познато да село

- нити има кланица на којима се једино може контролисати

клање, нити троши месо у тој количини да би биле потребне неке нарочите мере за ограничење потрошње. Без-

“месне дане требало је ограничити само на градове. Да би

се фактички постигао ефекат ограничења потрошње, једини начин био је да се, на основу кланичних података, ограничи клање. У продају меса није уопште требало дирати, јер забрана продаје само у извесне дане далеко је од тога да значи и ограничење потрошње; према свима знацима под режимом уредбе потрошња је порасла. Ограничење путем клања наметали су и други разлози и здравствени и контролни. Познато је нехигијенско и примитивно уређење касапница без мало у свима нашим градовима, а поготово мањим. Уочи дана коме следи безмесни дан стока се не коље или се коље мање, јер се продаје месо стоке заклане пре два-три дана. То може да буде убиствено по здравље, нарочито у летње време. Поред тога, контролу је немогуће спровести, јер би иначе пред сваком продавницом меса морао да стоји по један жандарм. А шта тек да се каже о контроли потрошње на селу!

Ограничење потрошње меса локални купци стоке обилно су искористили да оборе цену нарочито говеди. Истим разлозима за обарање цене послужили су се и купHUH свиња. И тако се десило да смо у време када је кукуруз био најскупљи имали пад цена свиња и говеда.

Ако се ишло за ограничењем потрошње уредба неће постићи циљ. Али без обзира на то она је донела и штете. Забрана продаје прасади, женске телади и јунади до једне године старости као и бремените стоке погодила је велики број земљорадника. Многи од ових нису у стању да држе ни одраслу стоку која им је неопходна за рад, за одржање живота и газдинства, а камоли младу стоку. А морало се знати да највећи део младе стоке који долази У продају потиче баш од ситних сељака. То није за то што овај сељак не би био свесан тога да би од одрасле стоке могао имати веће користи. Он је тога свестан, Само с том