Народно благостање

Страна 494

разликом што није у стању да чува стоку и што онда када је продаје за њега то претставља највећу корист. Ако ситни земљорадник не буде у стању да прода своју младу стоку на легалан начин сточарство се тиме ниуколико. неће сачувати, он ће наћи пута и начина да се реши стоке, али испод руке, односно по нижим ценама,

Дејство уредбе о безмесним данима према томе може се овако резимирати: потрошња меса неће бити ограничена, јер је клање стоке у слободне дане неограничен; потрошачи меса, услед забране продаје у безмесним данима, изложени су већој опасности оболења; контролу је немогуће спровести; земљорадници лишени могућности продаје младе стоке принуђени су да ову продају испод руке и по нижим ценама. Следствено на овај начин нити ће потрошња фактички бити ограничена, нити ће подлога за пордукцију и повећање сточарства бити сачувана. Разлози који су довели до опадања сточарства и продукције стоке много су дубљи, они задиру у структуру наше пољопривреде и систем сточарства. |

*

Горњи део овог написа био је већ сложен кад је објављена измена и допуна уредбе о штедњи животних намирница. Уведен је трећи безмесни дан и сва три су груписана, среда, четвртак и петак. На тај начин требало је онемогућити куповање меса уочи безмесног дана. Стварно остају два безмесан дана јер се за један може купити резерва. Ко има хладњак моћи ће да купи и за остале дане. Ипак, сва измена претставља извесно побољшање у режиму штедње.

|___________-__-_____-_---_-__ђ Мај mesec doneo je novi po-

rast cena ı troškova Života. Prema zagrebačkom Indeksu minimum egzistencije za neoženjenog radnika u maju bio je 913,10 din., a za porodicu od četira člana 2.384,42 din. Majski minimum egzistencije povećao se prema aprilskom za 3,60%. odnosno 3,9% i u periodu od 1930 godine na ovamo prets.av]ja najveći nivo. Pored toga on nije naročito manji ni od onog u prethodnom periodu, tj. u periodu najvećeg poleta. Od avgusta prošle godine kako je počeo da se роvećava, porast se nastavio i u maju koji je bio deveti mesec sistematskog povećania. Majski indeksi pojedinih grupa proizvoda na osnovu kojih se izračunava minimum. egzistencije u poređenju sa prethodnim karakterističnim periodima pokazuju sledeći procentualni porast: РА ге m 24

Skupoća napreduje

ар 2

julu 1914 1999. maju 1930 avgustu 1939 (zlato) Hrana — 15,4 = 312 + 42,94 + 41,44 Odelo, obuća + 2299. — 61 + 58,97 + 58,97 Stan — 998. — 2902 SE O,95 Ogrev, osvetl. += „089 _— 28:51 = 11:50 + 11,50

Na osnovu ovog uporednog pregleda promena u indeksima pojedinih grupa artikala zaključujemo sledeće: odelo, obuća, ogrev i osvetlenje u maju mesecu bili su skuplji nego li u julu 1914, dok su hrana ı stanovi još uvek jevtiniji. U relativnom pogledu najskuplji su odelo i obuća, a пајievtiniji hrana. Prema 1999 pak hrana je najskuplja, zatim dolazi odelo i obuća, dok su relativno naijevtiniji stan, ogrev i osvetlenje. Što su stanovi najjevtiniji, to je razumljivo, jer se posle krize daleko više gradilo odnosno produkcija stanova znatno se povećala. Prema maju 1939 najveći skok pokazuju odelo i obuća, a odmah iza toga, sa relativno malom razlikom, dolazi hrana. Na trećem mestu, ali daleko ispod procenta porasta hrane, odela i obuće, dolazi ogrev i osvetlenje, dok jie indeks stana ostao skoro nepromenjen. Do istog

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 57

rezultata dolazi se i upoređenjem maijskih indeksa sa onim avgusta 1939. Porast obuće i odela posledica je otežavanja uvoza i poskupljenja sirovina. Veliki porast kod hrane izazvan je oskudnom ponudom na tržištu koja je stamo gurala cene u vis. Sledstveno prema 1929, maju i avgustu 1939 u maju ove godine najveće poskuplienje beleže najpotrebniji, osnovni Životni artikli: hrana, odelo, obuća. U ličnim i kućnim budžetima od rata na ovamo moralo ije da nastupi angažovanje sve većeg dela rashoda za sve pozicije, odnosno u prvom redu za hranu kao najvažniju i najosnovniju životnu potrebu.

Dinamika troškova На izražena u poenima Za деvet meseci rata izgleda ovako:

В г е:т а

julu 1914 1999. maju 1999 avgustu 1939

· (zlato) Septembar — 15 = 82 —— Oktobar — 16,60 +— 28,92 ар. Де 17 377 Novembar — 19,15. — 22,16 + 10,97 = 1364 Decembar — 18,38. — 21,99 + 10:77 + 1388 Јапџаг — 16,2 — 20,01 + 15,29 + 16:77 Februar — 11,49 — 14,79 + 23,60 + 2439 Mart — 10,07 — 13,42 + 25,49 + 26,40 | April = 810 — 11,54 + 28,33 1- 2913 Мај = 447 — 8,03 + 84,27 += 34,26

Kao što vidimo, ukupni troškovi života na početku rata, ч рогедепји за 1914, opadali su do novembra, a od tada rapidno rastu. Najveći porast bio je u februaru prema јапшaru i maju prema aprilu; u prvom slučaju porast iznosi 5,43, a u drugom 3,63 poena. Slično kretanje troškova života imamo i prema 1929; najveći porast bio ie u novembru, februaru i maju, uvek prema prethodnom mesecu. U poređenju sa stanjem u maju i avgustu 1939 naiveće poraste, a to znači ujedno i poremećaje, imali smo u novembru, januaru, februaru i maju. Porastu skupoće u maju najviša su doprinele visoke cene hrane i veliko odocnjenje produkcije povrća usled jake i duge zime.

Porast poskupljenja pojedinih grupa artikala prema avgustu 1939 izražen u procentima izgleda ovako (stan je izostavljen zbore toga što je indeks ostao nepromenien):

Hrana Odelo, obuća Огтеу, озуен.

Septembar — 69 па 5 sk (0,7 Oktobar + | 4975. 15 #715 — 235 Novembar se 16,89 si 23080 = 555 Decembar 5 17,0, + 22,16 == 2,32 Januar + 21,48 + 25,88 == 0:66 Februar + 480,04 + 87,09 + 8,76 Mart + 30,89 + 49,46 = 11,50 Арт! + 3%41 + 46,89 + 11,50 Мај + 41,44 == 59:97 == 11,50

Porast cena odnosno troškova života nastavio se dakle i u maju mesecu. To je bio deveti mesec kako cene Žživotnim potrebama sistematski rastu. Povećanje u maju bilo je relativno vrlo jako, upravo pored novembra, januara i februara dolzi i maj kao mesec neobično jakog porasta skupoće, Ove konstatacije spadaju u album Ureda za kontrolu cena i naše politike cena upošte. || овине најављују допуну Уредбе о максимирању цена гледу откупа пшенице пшенице и кукуруза. Оне су добиле изгледа обавештење и zonama [а СлужОСНОг места и зато се можемо ослонити на оно што је објављено у штампи, јер уредба још није објављена док ово пишемо.

Радикална измена у по-