Народно благостање

15. јули 1940.

vori o reformama imajući u vidu radnike, Dr. Maček seljake, Dr. Šutej nezaposlene. Ove polazne razlike morale bi da se odraze |oš jače u shvatahju kakve bi tre= bale da budu reforme. Stvar je diskusije da se паде kompromisno rešenje kojim bi i svako pojedino pitanje, koje je bilo shvaćeno kao primarno, bilo majpovoljnije rešeno. Zato i nema velikog značaja Što Su l početku razgovora izbile na površinu izvesne razlike u gledanju па јуан.

Razlike u iMdividualnom shvatahju nisu uopšte od značaja. Ali mnogo su ozbiljnije one koje se pojave dolazeći iz raznih sredina. Utoliko je mnogo interesaninije tretiranje reformi u našoj štampi, koja nije vezana nikakvim obzirima, i može da kaže poslednju misao, koju odgovorni političar iz raznih obzira mora da uvije.

»Hrvatski Dnevnik«, na osnovu ižjava ljudi iz partiskog voćstva dao je oštru formulaciju o (оте kakve jedmo mogu da budu reforme na području banovine Hrvaiske u okviru njezine autnomije. Gospodarska sloga i druge zadružne ustanove dobile bi u Hrvatskoj veću važnost nego što su je imale do sada. To je seljačka demokratija »koja pretpostavlja sudelovanje naroda u vlastitoX gospodarskoj izgradnji preko njegovih gospodarskih organizacija«. »Hrvatski Dnevnik« izbegava da upotrebi izraz korporativizam, koji je jedan deo štampe prihvatio bez rezerve. On smatra да је naziv sporedan, ali reforme koje predviđa ipak su u duhu korporativizma. Učestvovanje naroda u privrednoj izgradnji je političko pitanje. Privrednu politiku vodi drŽavni aparat. Ako narod utiče na fu poltiku preko SVOjih privrednih organizacija, onda te organizacije dobilaju politički karakter, a to је prvi elemenat korporativizma. Zato one dobija|u naročito značenje i » Hrvatski dnevnik« predviđa da će se gospodarskoj slozi i drugim zadružnim ustanovama dati veća važnost nego Što Su ije imale do sada.

Dopuštamo da bi u tom sistemu Gospodarska sloga mogla da ima svoje odlike i kad se prilagodi korporativnom sistemu. Ali kao organizacija ona pripada poljoprivredi. Time je za poljoprivredni sektor u banovini Hrvatskoj rešeno pitanje reformi. Temelji su udareni, trebalo bi samo dopuniti organizaciju i dati jOj više javno-pravni mesto privatno-pravnog karaktera. Zato kad govori o reformama »Hrvatski Dnevnik« zamišlja ih u području kapitala. Seljački pokret smatra da

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 457

ie kapital poveren pojedincima, da njim upravljaju u interesu celine. Ako oni to ne čine, narod ima pravo da ga uzme pod kontrolu. U raspolaganju kapitalom treba da budu zavedena ograničenja. . |

Ne iznenađuje has ovo okomljavanje na Kapital, jer ono nije od juče u redovima Hrvatskog Seljačkog pokreta. Favorizovanje Gospodarske sloge kao slobod= ne organizacije Za sektor poljoprivrede, i stavljanje ka= pitala pod kontrolu, znači da ne postoji jedinstveno me=

'rilo za plansku privredu, O čijoj se potrebi govori i kod Hrvata. Poljoprivreda i industrija su samo dva "odeljka narodne privrede koja bi trebalo obuhvatiti pla-

nom. Ako je potrebna intervencija u oblasti privrede

u Opštem interesu, onda nije potrebno da to bude iž-liv gneva, ili kao neko odmazda. Međutim, kad se prati pisanje naše štampe u poslednje vreme dobija se utisak da intervencijom prema kapitalu treba ispravljati meke nepravde koje je on počinio u sistemu liberalizma.

Samo se za kapital podvlači da treba da služi opštem

interesu, kao da to nije isto tako potrebno i u pogledu iskorišćavanja zemljišta. Kao da se samo industriski kapitalista pokreće motivima sopstvene koristi, a ne i 'zemljoradnik. Jednako jedan i drugi, a ovaj drugi je

hajveći individualista i zato mogo teže prima svako ograničenje i mešanje u svoje poslove. Planska pri-

'vreda ukazala se potrebnom u opštem interesu najpre

zbog krize, a zatim sve više zbog novih teškoća Које 5ц

izazvane naoružanjem, na kraju sadašnjim ratom. Ona

treba da obuzda krajnosti do kojih može da dovede privatna inicijativa. To joj je glavni cilj, koji ona pokušava da posligne bodreći još uvek privatnu inicijativu. ; Upirući oštricu prema kapitalu naša štampa kao da ne primećuje da kapitala ima i u poljoprivredi. Zapravo pod kapitalom se misli samo na one njegove ођlike izvan poljoprivrede.

Planska privreda koja ima ui vidu opšti wteres mora da zahvati sve njezine grane, pa i poljoprivredu. Po hrvatskoj koncepciji polioprivredi bi se ostavila slobodna organijacija, a za kapital se predviđa režim kontrole. Polazeći od najvažnije potrebe, ishrane žemlje, u Nemačkoj je poljoprivreda prva obuhvaćena planom. Kod nas, sa pojavom 'brojnog sitnog poseda na kome seljak ne može da se ishrani ni u plodnim krajevima, sa pasivnim krajevima, postoji problem ishrane петебеп i ove godine mogao bi da se pokaže veoma oštrim. Zašto da se zatvaraju oči pred činjenicama, kad je i tu potrebna brza i ozbiljna intervencija.

П. FEDERACIJA I KORPORATIVIZAM

Nota protiv kapitala, koja se osetila i u izjavama citiranim u prošlom broju, povišena je u štampi. Međutim, došla |e do izražaja ogromna razlika u shvatanju reformi koje bi trebalo izvesti. Na svoj način zamišliaju ih Hrvati, Slovenci na svoj, dok je kod Srba najmanje opredeljenosti.

U hrvatskoj štampi, onoj koja je odobrila iziave, a to je bez malo sva, podvučeno je da u Hrvatskoj vodi stvari stranka, na bazi programa. Program treba ·da bude ostvaren, a to znači da treba da se sprovede u delo nauka braće Radić. Takoreći od juče zapaljena je štampa napisima o velikim i korenitim reformama, u duhu novog vremena i naših potreba. Dobija se utisak da se sprema nešto što nikome nije još palo na um. A onda saznajete da je to ostvarenje programa 'braće Radić. To treba da bude pobeda seljačke demokratije, a ona »znači da se naš gospodarski život ima

uskladiti s potrebama seljačkog naroda«. (Hrvatski dnevnik 3 jula 1940). Delinicija seljačke demokratije otkriva tendencije seljačke diktature.

»Slovenec« |e za korporativno uređenje i kao Organ b. Slovenske ljudske stranke on time izražava sigurno mišljenje i same stranke. Ali kao organ jedne klerikalne stranke on bi iniao da zastupa korporativizam u smislu papske enciklike »Quadragesimo anno«, kao što ije to ranije činio u mnogim: napisima. U polemici koja se razvila između hrvatske i slovenske štampe pisanje »Slovenca« shvaćeno je kao zalaganje za uređenje koje predlaže enciklika, a koje je bilo prilično verno primenjeno u austriskom korporativnom uređenju.

Hrvati i Slovenci ostali su dosledni sami sebi, jer pozivanjem na dva autoriteta oni samo produžuju svoj politički razvoj kojim su išli ranije. Srbi su se zatekli u nebranom grožđu. U velika zvona udareno