Народно благостање

Страна 458

је da su potrebne duboke reforme. Dole, u masama, nije bilo nikoga da prihvati te parole, jer su im nove i strane. Cela politička istorija Srba protekla je tako, da nema uopšte nekog političkog autoriteta na koji bi se moglo pozvati i opravdati reforme. Srpska štampa

ograničavala se na marljivo sakupljanje članaka koji se objavliuju u hrvatskoj i slovenskoj.

Objavljen je jedan članak u »Jugoslovenskom radniku«, organu Jugorasa, u kome se pledira za korporativno uređenje države. Ne može se nikako uzeti da je on izrazio lime mišljenje na srpskoj strani. Ali to pisanje nije bez značaja obzirom na ljude koji su u voćstvu Jugorasa. Srbi pošto nemaju ništa specifično svoje na što bi se mogao nakalemiti korporativizam nemaju izbora nego da plediraju za niega onakvog kakav je 'kod drugih.

Prebacivši diskusiju sa planske privrede na korporativno uređenje naša štampa nije pokazala više razumevanja Za OvO pitanje, kao ni za prvo. Ona se uhvatila za izraz korporativnoe uređenja, držeći da korporacije same predstavljaju političku ili socijalnu reformu. Korporacija je organ u rukama vođe. Korporacije sprovode u delo jednu politiku i odluke koje same ne donose. One ne preistavljaju nikakvu političku revoluciju. Politička revolucija treba da im prethodi, da bi se one mogle ostvariti. Glavna karakteristika te revolucije je u brisanju klasne borbe, polazeći od shvatanja da se u njoj rasipaju snage nacije. Zato |e odbačena demokRratija, sa svojim sistemom partija. Đok pod demokratijom partije zastupaju samo interese pojedinih grupa, u sistemu voćstva sve te grupe treba da se osete kao deo zajednice i da u voćstvu izmire sve razlike svojih interesa. Grupe, staleži, klase, nisu sposobne da same osete zajednicu, naprotiv, one osećaju sebe i svoje interese. Voćstvo stoji iznad tih razlika, polazeći od zajednice i zato je oštrica njegove politike uperena protiv svakog individualizma. Korporacije treba da klase i staleže povežu i okupe na rad i na sprovođenje odluka, one treba da pretstavlja|u svojom konstitucijem izmirenje suprotnosti interesa raznih delova zajednice.

Bez voćstva korporacije su telo bez duše. Dok je fašizam u Italiji bio trinaest godina bez korporacija posle donošenja ustava o korporativnom uređenju, a Nemačka ga nikad mije ni pokušala da sprovede, dotle se kod nas pojavilo mišljenje da reformatorstvo treba da počne sa uvođenjem korporacija. To bi značilo kopirati samo tuđe primere, da bi se moglo kazati da i mi imamo nešto što je ostvareno i u drugom svetu.

Korporativno uređenje moglo bi se dekretovati, ali bez jedinstvenog voćstva korporacije bi ostale mrtve. Jedinstveno voćstvo nemogućno je u federaciji. Mi imamo dovoljno slučajeva u kojima su Hrvati poka-

ВАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 28

zali kako ljubomorno čuvaju svoju autonomiju. Federalizam je demokratski po tome već što se suverene јеdinice u njemu nalaze po svojoj volji. Korporativno uređenje koje treba da pretstavlia homogenu zajednicu ne može se ostvariti bez jedinstvenog, centralističkog autoritativnog državnog uređenja. Autonomne oblasti mogu da posluže odvajanju, one su smeinja sprovođenju jedne volje odozgo, a to je Било и funkciji korporacija. U Nemačkoj nacionalsocijalisti su raskrstili sa saveznim državama, da bi iako onemogućili svaku ороziciju koja bi mogla da.se javi prema režimu u zemaljskim parlamentima.

Oni koji se zalažu za korporativno uređenje kod nas, osećajući da predlažu nemogućno, imaju unapred izgovor, da bi naš korporativizam bio nešto naše specijalno a ne kopija stranog. Ako može da se stvori nešto specijalno naše, treba mu dati i naše ime. Ali pošto niko nema u prestavi kako bi taj naš korporativizam mogao da izgleda, nemogućno je krštenje.

Specifično bi bilo to da bi Hrvati izgrađivali svoj korporativizam u duhu nauke braće Radić, a njegove konture obeležio je »Hrvatski :dnevnik«. Slovenci bi imali uzor ii papskoj encikliki. Srbima bi ostalo da kopiraju. »Slovenec« smatra da se može izmiriti federalizam sa korporativizmom. Kao što se u federativnoj državi može da podeli politička vlast između federalnih vlada i savezne, tako se i za oblast privrede može da izvrši decentralizacija dirigovanja. »Slovenec« je otkrio karte. Korporacije su organ dirigovamja privredom. Dirigovale bi autonomne države svaka za sebe. To isključuje jedmstvenu plansku privredu u zemlji. Ako bi svaka izgrađivala svoi privredni plan i dirigovala njegovo sprovođenje, zemlja bi se privredno razjedinila, i zato bi bilo sve manje izgleda za slaganje po drugim pitanjima, kulturnim, političkim itd. Po Siovencu planska privreda to je dirigovanje. Ali dirigovanje može da bude bez plana. U svakom shičaju naš specijalitet bio bi da bi savezne države izgrađivale svoj sistem planske privrede i dirigovale njom Како се kojoj sviđa.

Velikim planovima privrednog i socijalnog preuređenja naša javnost počela je da se bavi u momentu kada je čitava Evropa došla na prag svog preuređehja. Još je veliko pitanje kakvo će ono da bude. Da nema nikakvih ideoloških motiva koji će rukovoditi tim 'preuređenjem, sama privredna situacija sveta, a Evrope naročito, toliko je već sad izmenjena ratom, da |e memogućno na kojoj zemlji, naročito malima, da već sad nađu neka svoja rešenja privrednih i socijalnih problema. Uspeh svake zemlje u razvijanju svojih problema zavisiće od sposobnosti za prilacođivanje stvarnosti koja će se tek pokazati.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

EK pro ee . . . === Крајем јуна и почетком јула

настао је био један необичан поремећај у нашој народној привреди. Узрок тој појави лежао је у разним верзијама о претстојећим финансиским мерама. По једној верзији спрема се порез на имовину, по другој принудни зајам, а по трећој жигосање новчаница и одузимање једне квоте. Главна карактеристика његова била је грабеж за металним

Изјава г. д-ра Шутеја

ара БЕЕН ЕЕЕЕ

новцем и форсирано куповање добара за:новчанице. Метални новац се тезаурирао тако да је већ у неким местима настала била оскудица у њему. Нервозно куповање добара имало је за последицу нов скок цена. Повлачење са тржишта металног новца претило: је да паралише цео: платежни промет. Цео би се економски живот укочио без нормалног функционисања платежног промета. Све је то дало повода T. д-р Шутеју, министру финансија да се појави са једном изјавом ради умирења. Изјава је била објављена кад је