Народно благостање

већ био закључен прошли број „Народног Благостања" тако“ да је тек у овоме. броју можемо донети. Та изјава гласи: ;

„Поводом па "вијести о наводном припремању неких драстичних мјера, фискалне и монетарне природе, сматрам за потребно да дадем јавности ово обавјеитење: Споменуте вијести немају никакве стварне подлоге. Потјечу од становитих елемената, који под сваку цијену хоће изазвати опћу забуну -и тако парализирати успјех владиних напора за сређивање и побољшање привредних прилика. Јавности су донекле познати напори владе за одржање нормалног тока привредног живота и побољшања увјета за привредну дјелатност: Све мјере које влада донаша иду искључиво за оживљавањем привреде и јачањем њених позиција. Стога је далека и потпуно страна и сама помисао о: неким мјерама, које би могле пољуљати вјеру у вриједност нашег националног новца и изазвати бијег од динара. Напротив Влада проучава све могућности, које би могле довести до сређивања прилика и коначне стабилизације нашег новчаног и кредитног система: Особиту бригу влада посвећује питању што јаче сигурности и што корисније употребе народних уштеђевина. Штедише немају никаквог разлога да се боје за судбину својих улога, јер сваком мора бити јасно, да је баш штедња главни темељ оспособљења новчаних и кредитних установа, да врше своју природну функцију у организму опће привреде."

Оно што је најкарактеристичније за горњу изјаву, то је да г. Шутеј није изрично напоменуо. ни једну од поменутих верзија, већ их је демантовао уопште, тако да је свакоме остало слободно да прави комбинације о томе на које се мере односи његова изјава. У њој се говори о трима стварима: о труду краљевске владе на подизању народног благостања; о избегавању сваке мере која би изазвала бекство од динара и о намераваној стабилизацији нашег новчаног и кредитног тржишта.

Што се тиче мера за оживљавање народне привреде оне немају никакве везе са појавом која је требала да се сузбије. Ни изјава о спречавању бекства од динара није адвекатна појави која је дала повод говору. Није постајало бекство од динара. Треба разликовати динар као новчану јединицу и разне врсте телесног новца, којим се та новчана јединица конкретизира. Бекство из динара значи бекство: из новчане јединице, из динара као валуте у другу валуту или друге супстанце. Код нас није био. тај случај. Било је бекство из папирног новца у метални, а и метални новац је динар као и папирни. Догађај се није састојао У неповерењу према динару, већ у бежању из папирног новца, који је могао бити жигосан за разлику од металног новца чији се посед извлачи свакој контроли. Ми смо у прошлом броју писали и понова подвлачимо да не постоји масовно бекство из динара. -

Jom мање има везе питање стабилизације новчаног и кредитног тржишта са појавама које је требало сузбити. Управо има везе али у обрнутом смислу. Наше новчано и · кредитно тржиште (то је у ствари једно исто) није у нормалном стању. Ми смо то. рекли у прошлом броју називајући то не неповерењем у банке, већ неповерењем у банкарски режим "односно страх публике од мораторијума. Највећи удар новчаном тржишту нанела је уредба о банкарским празницима и мораторијум који је после тога наступио, који још и данас важи. Последица неповерења у

· банкарски режим је тезаурација. Снажење новчаног тржишта значи уклањање тезаурације. Према томе тежиште изјаве г. Министра пада на проблем уклањања тезаурације. Међутим једна од верзија је била да се тезаурација има сузбити, жигосањем новчаница, Ето нас дакле у зачараном

_НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ _ (Страна 459 _ кругу. А за потврду тога да наведемо једно место из члан, ка, који је објављен у времену од 1 T. M, а на месту, на- коме се обично публикују анонимни коминикеји чиновника Министарства финасија. То место гласи:

У сваком случају може се очекивати једна енергична акција да се сва расположива новчана средства ставе у службу привреде и да се производња појача свим мерама:'

= ULJE

ai === D/. Mihail Manojlesku, profe:

Dr. Mihail Manoilesku, ru- SOor Političke ekonomije na Vimunski ministar spolinih po- SOROij tehničkoj školi u Buku-

slova } reštu je najpoznatiji rumunski ekonomist u jnostranstvu. Za tu svoju reputaciju ima naročito da zahvali jednoj svojoj studiji, koju mnogi smatraju za najbolie teorisko objašnjenje protekcionizma u industriski zaostalim državama. On je postavio tezu, da је рт razmeni industriskih dobara za poljoprivredna rad uložen u prva mnogo bolje nagrađen mego uložen u druga; drugim rečima da se rad u industriskim proizvodima. mnogo bolje plaća no u poljoprivrednim. Naravno da је njegovo gledište naišlo na kritiku od strane liberalističke Političke ekonomije, ali i. od zemalja koje. su industriski jako razvijene.

==

Dr. Мапоџезки је vrlo dobro poznat na međunarodnim jekonomskim priredbama. On je pretsednik rumunskog паcionalnog komiteta Međunarodne trgovačke komore. 1 роlitički je bio aktivan. Od vajkada je bio sklon konzervatizmu, ali je poslednjih godina jedan od najobihijih ipisaca i DTOpagatora korporativnog sistema. On je bio једап о4 пајaktivnijih saradnika na iznenadnom povratku Kralja Karola ar Rumuniju. Ako se ne varamo, on je bio s njim u avionu kad je ovaj doleteo u Bukurešt. Odmah po svom dolasku u Rumuniju, kralj ga je imenovao za ministra trgovine i Zuvernera Narodne banke. Što je posle toga bilo, ne znamo, ali je Dr. Manojlesku ispao iz sviju Rkraljevih kombinacija do pre nekoliko dana, kad ga je postavio za ministra spolinih poslova. Poslednjih dana Dr. Manoilesku je pokazivao Veliku liubav prema Nemačkoj i nemačkom političkom uređenju. On je o tome dosta pisao. Na poslednioj konferenciji jugpoistočne Evrope u Beču početkom juna, Dr. Manoilesku је održao dva pređavanja. Svoje prvo predavanje počeo je sledećim rečima:

»Ja pripadam ljudima koji smatraju da moja otadžbina treba da bude neutralna; ali moje srce bije za Nemačku«. Glavne ideje u tom njegovom predavanju su sledeće: | Zemlje jugoistočne Evrope su pravi paradoks. One su u isto vreme i premalo i previše naseljene. Premalo ako se glada odnos stanovništva prema celokupnoj teritoriji, a previše u odnosu prema poljoprivrednoj povišini. Između grada i sela ne postoji privredna ravnoteža i socijalna pravda. Većinu izvoza sačinjavaju poljoprivredni proizvodi. Njima se plaćaju uvozni artikli koje većinom troši grad. Ali socijalni problem ovih zemalja ne može se rešiti distribucijom proizvoda nego povećanjem proizvodnje, a ova se opet ne može postići na bazi privrednog liberalizma nego samo na osnovu principa velikog prostora, jer dok smo mi bili vezani za svetsko tržište, cene našeg žita stalno su padale pod teretom kanadskog farmera. Prirodna posledica toga je bila disparitet između industrije i poljoprivrede, koji će se тоа ukloniti samo u privredi velikog prostora. Stoga sudbina naših seljaka ne može se popraviti, ako ne pojačamo robnu razmenu sa Nemačkom. Tako će doči do izjednačenja cena industriskih proizvoda Nemačke i poljoprivreda Jugoistoka.

Prva pretpostavka za izvođenje takvog programa je preseljavanje suvišne radne snage sa sela u grad. Pošto je ако „jevtina, ona sprečava mehanizaciju polioprivredne pro-