Народно благостање

Страна 490

шити само за лица и установе које за ово имају одобрење од локалног суда односно претседника општине. Сви су млинови обавезани да 12 део укупне продукције према свом капацитету односно потрошње у економској 1940/41 години прераде најдаље до конца октобра месеца и чувају га стално на лагеру до маја месеца. Та резерва може се продавати тек у мају, јуну и јулу и то равномерно подељена на ова три месеца.

Притежаоци пшенице који су до ове дошли на основу уговора закључених пре објаве новог. режима, а нису добили право за куповање односно прераду, дужни су у року од 8 дана пријавити целокупну количину и ставити је на расположење Футури.

Затим се обавезују сви имаоци пшенице преко 10 квинтала на пријављивање залихе. На залихе пак које су се затекле даном објаве новог режима има се платити диференција у ценама (за пшеницу и пшенично брашно 1,20, ражано брашно 0,80 пенга за 100 кг.. Ова диференција иде у корист фонда за давање помоћи пољопривредницима.

Најзад, уредба прописује да цена на најудаљенијем месту не сме да буде нижа за највише 1,50 пенга од прописане и забрањује употребу пшенице за исхрану стоке и производњу шпиритуса.

Мађарски режим одликује се тиме да обухвата пшеницу од произвођача до потрошача и у промету и у преради. Држава преко Футуре односно овлашћеника контролише промет и употребу пшенице у свима њеним фазама. Питање резервне хране решава на тај начин што даје могућност Футури да купљену робу држи код њених притежаоца највише шест месеци, док с друге стране обавезује млинове да извесну резерву у брашну (која одговара једномесечној потрошњи) држи стално на лагеру све до маја месеца.

Најинтересатнија је нова цена, нарочито у поређењу са нашом. Прошле године интервенциона цена у Мађарској била је 20 пенга односно 180 дин. Овогодишња цена дакле повећана је само са три пенга или 27 дин. тј. 159. Код нас према прошлој години цена је повећана за 85 дин. или 51,9%. Међутим, и у Мађарској жетва је у многоме подбацила, око 309. Сем тога, политичку власт у Мађарској имају у рукама они који су највише заинтересовани у производњи пшенице, Следствено логички је да су се они постарали да одреде примерену цену. Та цена међутим за 17%/o нижа је од наше цене, а за 40% од оне коју су тражили „претставници“ произвођача. Поред цене и репори су у Мађарској знатно нижи што значи да је мађарска трговачка организација много једноставнија и рационалнија. Разлика између репора је огромна па се намеће логички закључак да су наши репори претерани. Мађарски житни режим одређен је са два гледишта: да се не дозволи велико поскупљење жита односно хлеба и да се контролише целокупни промет да би се што сигурније могла обезбедити исхрана земље. За наш режим не би се могло одређено рећи шта се имало у виду када је инаугурисан. Мађарска цена показује да је наша цена одређена високо што значи скупо брашно и скуп хлеб. Затим, наш житни режим при садашњој слабој жетви не пружа никакву могућност интервенционој установи да насигурно дође до извесних количина пшенице са којима би могла регулативно да делује на тржиште и да утиче на одржање барем и садашње одређене цене.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бре. 5

о __-- U nemačkoj štampi se sve više

piše da se engleska blokada Nemačke pretvorila u blokadu

~ Engleske. To je gledište saПи ин су pravilno Uspesi Nemnčke na severu u Norveškoj, zatim na zapadu u Holandiji, Belgiji i Francuskoj imali su za rezultat da je onemogućen sav iZvoz u {e zemlje, a tako isto i uvoz iz njih, i to se ne da ni na koji način popraviti. Ulaskom Italije u rat Engleska je otsečena i od zemalja Jugoistočne Evrope i onih u bazenu Sredozemnog mora. Okupacijom Belgije, Holandije i Danske ona je izgubila više od pola uvoza poljoprivrednih proizvoda, a nemogućnošću snabdevania iz skandinavskih zemalja otpao je uvoz železne rude, diva i celuloze, Tome treba dodati gubitak francuskog boksita kojim se snabdevala engleska industrija aluminiuma. U svemu Engleska је usled blokade izgubila 32,72% svog uvoza i 37,9%o izvoza.

Privredne teškoće Engleske i Jugoistočne Evrope

Privredna situacija zemalja Jugoistočne Evrope u sadašnjioj fazi rata se pogoršala kako u pogledu uvoza tako i iZVOŽa. Problem uvoza sirovina za indusiriju Dio ie i dosada težak, ulaskom Italije on je postao još teži, jer je prekinuta veza sa prekomorskim zemljama. Odsada su one upućene u pogledu sirovina samo na susedne zemlje Jtaliju, Nemačku i Sovjetsku Rusiju i na sopstvenu proizvodnju. Prve dve ne mogu mnogo da daju, pošto je potrošnja sirovine usled rata kod njih povećana, a osim toga snabdevanje izvesnim sirovinama (na pr. pamuk, nafta itd.) je i za njih otežano. Ostaje jedino Sovjetska Rusija, ali se ni od nje ne može mnogo očakivati pošto su njene potrebe za sirovinama ogromne, a proizvodnja ne premašuje mnogo potrošnju tako, da je Višak za izvoz relativno mali. Prema tome, i dalje će se morati računati s ograničenjem proizvodnje u onim granama industrije koje su upućene na uvoz sirovina,

Ali ne samo da je otežan uvoz nego i izvoz. Otpao je potpuno izvoz u Englesku, Francusku i ioš neke zemlje. lako procenat izvoza koji je otpadao na te države nije veliki za neke zemlje Jugoistočne Evrope, za neke je on ipak osetljiv. Ulaskom Italije u rat Turska je najviše pogođena. Ona je poslednjih godina učinila veliki napor da pojača trgovinu s Italijom i u tome je zaista uspela, pošto se razmena skoro udvostručila. Sada je između nje i Italije prekinut svaki robni saobraćaj i turski privrednici nalaze se pred problemom kako da reše pitanje izvoza. Ali ni u ostalim zemljama Jugoistoka stvar. ne stoji bolje, iako one nisu tako jako pogođene kao Turska, pošto su im sada ostali skoro jedini trgovimski partneri Italija i Nemačka.

Prema tome, nepravilno je mišljenje koje se pojavilo ovih dana u dnevnoj štampi da je glavni problem naše spoljne trgovine uvoz. Situacija se sada izmenila, jer je otežan ne samo uvoz nego i izvoZ. Italija koia ie uspela da pojača trgovinu sa svim zemljama Jugoistoka posle abisinskog rata, moraće da smanji izvoz industriskih proizvoda, jer kapacitet industrije nije tako veliki da bi mogla da zadovolji kako potrebe stanovništva tako i ratne potrebe države, a da u isto vreme može da održi izvoz na dosadašnioj visini. Pošto će morafi da smanji izvoz moraće da ograniči i uvoz, a to će nepovoljno da utiče na izvoz njenih trgovinskih partnera, u prvom redu zemalja Jugoistočne Evrope.

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. ПРЕЂЕ

DUN-SCHIMMELDFENG

кнез Михајлова 59.

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАД ЗАГРЕБ

Бериславићева 7