Народно благостање

5. абгуст 1940.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 491

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Док је овогодишња жетва пшенице у Канади ре- :

кордна дотле се очекује да ће Европа услед слабе жетве имати ове године мањгк од 1,250.000 вагона.

— Бугарска аграрна банка у 1989 г. осигурала је разне пољопривредне културе. Тако на пр. жито и виногради били су осигурани на суму од 1488 милиона лева. Исплаћене премије за ово осигурање изнеле су 44 милиона лева, исплаћене оштете 38 милиона. За 312.000 комада стоке исплаћено је 16.873 милиона лева премије док је 16.832 милиона исплаћено на име оштете. Успркос рђавом времену осигурања су се знатно попела.

— Talijanski ministar poljoprivrede je prema prvim podacima o žetvi žita u ravninskim i Dbrežuljastim krajevima procenio ovogodišnji prinos na 73 mil. metarshih centi. Jaka zima nanela je u severnoj i srednjoj Italiji znatne štete ozimim usevima. Specifična težina Žžita se smanjila na severu u srednjoj i južnoj Italiji ostala je kao i lane. Prinos je ove godine manii za 10% od prošlogodišnjeg. Ostali proizvodi: kukuruz, pirinač, krompir i pasulj izgleda da će dati odličan prinos, pošto su obilne kiše povolino uticale na njihov razvoi.

— На пољопривредној изложби у Москви изложен је и један примерак најновијег типа комбиноване машине за косидбу и вршидбу која може за један сат да покоси 5 хектара, што значи да је њен капацитет двоструко већи од досадашњих сличних машина.

— Решењем Министра финансија од 9 јула о. гг. вино и ракија са територије Бановине Хрватске могу се слободно извозити у друге бановине без плаћања трошарине.

— Банска власт у Загребу и Господарска Слога ускоро ће приступити изградњи силосне мреже. У тој мрежи предвиђен је термални силос у Вуковару са 1.000 вагона, претоварни силос у Сиску, сабирни силоси у Бјеловару, Костајници, Нашицама, Ђакову, Сл. Пожези и Градишки, 'потрошни силоси у пасивним крајевима у Мостару, Чапљини, Госпићу, те хладњаче у Загребу, Брчком и Мостару. Осим ових силоса подићиће се на више места и мањи силоси за смештање хране од 25 до 100 вагона.

— У Бановини Хрватској основано је Хмељарско друштво с циљем да заступа интересе хмељара, да ради на унапређењу производње и продаје хмеља, да приребује сајмове узорака, да води списак власника и површине земље засађене хмељом, и најзад да води статистику о производњи и продаји хмеља. Према наредби бана сваки

власник хмељника дужан је бити члан хмељарског друштва. — Очекује се да ће Херцеговина ове године дати рекодну бербу дувана од најмање 1000 вагона. Међутим једва да ће се половина ове количине моћи сместити у постојеће дуванске уреде и слагалишта. То значи да је неопходно потребно подићи нове уреде и складишта. Истина у ту сврху одобрено је још давно 5,000.000 динара али са подизањем се није почело, иако је истицано да ће радови почети још марта месеца о. г.

— Управа Призада одобрила је 61 милион динара, из зараде створене при извозу сувих шљива, за унапређење воћарства. Од те суме биће утрошено 10 милиона на грађење сабиралишта и спремишта за воће, 3 милиона за сузбијање штитасте ваши, 25 милиона на сузбијање Сан Џозеове ваши на јабукама, за сузбијање болести на воћкама 7.05 милиона, 500.000 динара за куповање воћарског инвентара који ће се разделити бесплатно свршеним слушаоцима воћарских течајева, 6 милиона за подизање и

уређење винарских подрума, 500.000 за премије за прикалемљавање, 10 милиона за стварање експерименталних воћарских станица, 16.5 милиона за подизање воћњака и винограда, и најзад предвиђен је низ мањих кредита који ће бити од велике важности за напредак воћарства.

—- Памук је у Турској ове године одлично понео. Очекује се да ће овогодишња жетва достићи 100.000 бала више од прошлогодишње.

— Принос пшенице у Јужном Банату врло је слаб. Рачунало се да ће и поред рђаве године принос бити. 5 до 7 метарских центи по јутру, међутим приликом вршидбе се показало да принос достиже једва 3—4 мет. центи.

—-. Услед рђавог времена банатски виногради су тешко. оштећени. Рачуна се да ће виноградари претрпети штету од 15 до 20 милиона динара. Ова година ће дати једва 35 процената од нормалног приноса. Пре двадесет дана рачунало се да ће цена вину пред саму бербу износити највише 3—3,50 дин. по литру, међутим данашње цене износе већ толико. То значи да ће банатско вино за месец и по дана достићи цену од 4 до 4,50 дин. по литру.

INDUSTRIJA

— Rumunska vlada je rešila da se до 19 avgusta 0. 2. sve akcije petroleiskih društava imaju promeniti u akcije na ime. Tai postupak će se obaviti kod poslanstava ili generalnih konzulata. Pri tome se mora dokazati pravni naslov sticanja akcija.

— Prošle godine mađarska teška industrija postigla je rekord u proizvodnji, što se da zaključiti po broju zaposlenih. Dok je 1929, koja se smatra rekordnom godinom posle rata, bilo zaposleno 70.000 radnika, 1939 ie bilo zaposleno oko 150.000 radnika. Suma isplaćenih nadnica je porasla od 195 mil. penga 1929 na 300 mil., a vrednost proizvedenih artikala od 300 na 800 ınil.

— Početkom jula vlada SAD ije poručila kod teške industrije vojnog materijala u vrednosti od 200 mil. dolara, što će znatno pojačati rad ove privredne grame. Ali još pre toga preduzeća su radila sa 9990 kapaciteta. Čista dobit u poređenju sa prošlom godinom se potrostručila. Tako jedno veliko preduzeće, Betlehem Steel Corp. imalo je u prvom polgođu 1940 čistu dobit 21,70 mil. dolara prema 7 mil. 1939 godine. Slična je situacija kod automobilske industrije. Preduzeće Chrysler Corp. imalo je čistu dobit za prvih 6 meseci 1940 od 30,49 mil. dolara prema 23,35 mil. 1939:

— Američka industrija železa i čelika radi punim kapacitetom. Tražnja čelika je vrlo velika, kako zbog velikih porudžbina fabrika koje izrađuju vojnu opremu, tako i brodogradilišta, koja su mpretrpana porudžbinama trgovačkih i ratnih brodova. U početku rata bilo je u gradnji brodova od 700.000 brutoregistarskih tona a sada 1,3 mil. Pošto sva brodogradilišta rade maksimalnim kapacitetom tako da mnoge porudžbine moraju dugo da čekaju, vlada je odredila 85 mil. dolara za proširenie brodogradilišta. Staviće se u pogon ! тоdernizovaće se i stara napuštena brodogradilišta.

TRGOVINA

— Трговинско-индустријска и занатска комора У Новом Саду упутила је меморандум министру трговине и индустрије, министру социјалне политике и народног здравља као и бану Дунавске бановине у коме је указала на потребу предузимања што хитнијих мера како би се становништво Дунавске бановине снабдело потребним количинама огревног материјала. У меморандуму је нгрочито наглашено, с обзиром на специјалан положај Војво-