Народно благостање

Страна 558

aprilu o. 9. i ovog eksistenčnog minimuma. Prema Suzorovom izveštaju prosečna nadnica u aprilu iznosila je za celu državu 25,82 din., u Dravskoj banovini, koja ima najvišu ргоsečnu nadnicu, 27,81 din. kod muških i ženskih radnika, a samo kod muških 30,65 din., u Hrvatskoj 27,22 din. (muški radnici 29,95 din.) a u ostalim krajevima 24,36 din. (muški 25,93 din.). Kako vidimo iprosečna nadnica je u aprilu o. g. bila ioš даleko ispod minimuma egzistencije, prikazanog u tabeli тастеbačke Radničke komore; čak ni radnici u Sloveniji, koji su naibolje plaćeni, nisu sa svojim nadnicama dostigli taj nivo.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 54

Prema tome minimum za egzistenciju obezbeđen je samo Jednom delu radnika, i to onim sa nadnicom od 30 i više din., a tih je u celoj državi bilo u aprilu prema Suzorovom izveštaju 247.952, ti svega 1/3 od celokupnog broja njegovih osiguranika. Taj razmer između radnika sa obezbeđenom minimalnom egzistencijom i onih bez nje može da bude nešto drukčjiu з ођдтот па lo da cene nisu svuda jednako visoke kao u Zagrebu, ali s druge strane ni nadnice nisu svuda tako visoke kao u Zagrebu pa zbog toga u tom pogledu ne može biti velikih promena.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Stiidost-Echo u broiu od 16 VIII piše o mogućnostima Norveške za ishranu, i kaže da su one pri sadašnjem stanju polioprivredne proizvodnie male. Poljoprivredna površina iznosi 1 mil. ha, od. toga otpada na oranicu 0,83 ili 99 ha ja 100 stanovnika. Prinos po hektaru je relativno visok i malo zaostaje za onim u Nemačkoj ili Engleskoj. Samo 43% sredstava za ishranu stanovništva (2,9 mil.) može se podmiriti domaćom proizvodnjom. Da bi se mogla sopstvenom proizvodniom ishraniti, morala bi Norveška imati 67 ha oranice. Intenziviranjem proizvodnje kao u Nemačkoj, mogla bi se ona u tolikoi meri povećati da bi mogla podmiriti 78% potrebe. Prosečan uvoz žita je iznosio 3,5 mil. metarskih centi i 1,5 mil. stočne hrane.

— Bivša ČSR pila je jedan od najvažnijih proizvođača hmelia na svetu. Proizvodnia se toliko razvila, da su se sada morale doneti mere u cilju ograničenja, pošto je tražnja hmeljija opala. Prvo ograničenje je da se trgovinom hmeliom može Daviti samo onai ko ima za to dozvolu. Maksimirane su cene a osim toga svaki proizvođač mora da smanji površinu za 40% prema stanju 1998.

— Danska i Holandija moraće jedan deo stoke da pokolju, pošto nemaju dovoljno stočne hrane. Nemačka je DOjačala uvoz žive stoke iz tih zemalia nea samo za klanje nego i za povećanje broja stoke u okupiranim krajevima bivšeg Koridora, Vestfalskoji i Rajskoi oblasti. Osnovano je društvo za saobraćaj stoke, koje vrši otkup po utvrđenim cenama.

— На пленарној седници Савеза кудељара у Новом Саду констатовано је из поднетих реферата, да је овогздишњи принос кудеље углавном добар. Заједно са старом залихом кудељари се надају да ће ове године за извоз остати 3.500 вагона кудеље. Цена кудељи варива између 20 и 31 по килограму.

— Израђен је план у Министарству грађевина о исушењу Великоградиштанског рита који обухвата 1.755 хектара земље. Радови око исушења стајаће државу око 15 милиона динара.

— Према процени надлежних фактора, овогодишња берба воћа биће најгора за последњих двадесет година. Нарочито је подбацио овогодишњи род шљива и грожђа.

— Поводом гласова да у Финској нема довољно хране за исхрану становништва до нове летине влада је издала саопштење да ће потрошња моћи бити подмирена, пошто ће заједно са увозом из Сов. Русије резерве пшенице износити 700.000 т., а толико је износила просечна потрошња у периоду 1933-35. Изгледа да ће се моћи поВећати рационирање шећера које сада износи 400 грама месечно на главу. Снабдевање говеђим месом је засада повољно, гошто сељаци немају довољно сточне хране, и због тога морају један део стоке да покољу.

INDUSTRIJA

— Proizvodnja električne struje u Italiji se povećava iz godine u godinu. Na tai način vlada nastoji da smanji uvoz uglia i zavisnost zemlje od inostranstva. Za 7 meseci ove godine je proizvedeno 11.061 mil. kw. sati prema 10.198 mil. kw. sati u istom periodu 1931.

— Albanija bi trebala u bliskoj budućnosti da postane važna sirovinska baza talijanske industrije. Osim nafte, čija se proizvodnja povećava, ona ima slojeve željezne rude čije sa bogatstvo ceni na 20 mil. t, a koja sadrži oko 60% željeza, i po kvalitetu ne zaostaje za prvoklasnom švedskom. Naslage se nalaze u okolini Ohridskog Jezera i talilanska vlada je rešila da ubrzano izgradi železničku prugu od Drača до јеzera da bi se omogućila eksploatacija. Rudnik će započeti sa radom do godine i računa se sa godišnjom proizvodnjiom od lie mil. t, tako da bi celokupna naslaga bila iskorišćena za 12—15 godina. Osim železne postoje i slojevi hromne rude u okolini Ohridskog Jezera i bakarne u okolini Skadra. Slojevi hromne rude cene se na 500.000 t a bakarne na 5 mil. iti

— Привилеговано а. д. за силосе расписало је оферталну лицитацију за израду грађевинског дела силоса у Славонској Пожези од 9.000 тона запремине, као и лицитацију за израду машинских постројења житних силоса од 2.500 тона запремине у Великом Градишту и Рашкој.

— Министар трговине и индустрије продужио је рок за обуставу производње обуће од гуме још за пет дана. Према томе све радње у земљи, које производе предмете од гуме, дужне су ову производњу обуставити до 24 O. M.

— У Берлину је основано рударско предузеће „Југомонтан“ д. д. Друштво ће се бавити истраживањем руда у Југославији.

— Савез текстилне индустрије Бановине Хрватске упутио је претставку Банској власти у којој захтева дз она предузме кораке код меродавних фактора у Београду ради изједначења минималних надница у текстилној индустрији на целој територији државе.

— Услед несташице сировина у текстилној индустрмји шведска влада одлучила је да конфискује све резерве текстилне робе и сировина, које износе преко 100 кгр.

TRGOVINA

== Izmedu Turske i Rumunije skloplien je trgovinski ugovor. Polioprivredna banka Turske ie ovlašćena da izveze 3,150 t vune u zamenu za petroleum i benzin.

— Забрањен је увоз мрког угља и лигнита, док је увоз висококвалитетних угљена и кокса слободан.

— Дирекција за спољну трговину издала је једко саопштење у коме упозорава све увознике који имају робу у Италији, да се за ослобођење своје робе обрате директно на италијанско Министарство за размену и валуте у Риму. Ово је саопштење дошло као последица интервен-