Народно благостање

94. абгуст 1940.

predstavlja najveću evropsku privrednu silu. Visoko razvijena industrija njena daje mogućnost velikoe poleta privredi ргоstora koji je od životne važnosti za nju. Taj prostor ograničen je sa istoka Sovi. Rusijom, sada je potrebno da se on ograniči i obezbedi i prema Engleskoj i Francuskoj. Dakle. radi se na tome da se spreči mešanje drugih sila u faj prostor, ali tim razgraničenjem neće biti ometana trgovina zemalia koje se nalaze u njemu sa drugim. Nemačka trgovinska politika već godinama ide za fim da pojača privrednu saradnju sa fim zemljama i stvori zajednicu ekonomskih interesa zemalja Skandinavije i Jugoistočne Evrope. Od porasta životnog standarda ovih zemalja imale bi koristi sve druge države koje sa njima irguju.

Udeo Nemačke u izvozu Evrope poslednjih 7 godina je iznosio 70—80%, u uvozu 54—60%. Od 1932 do 1938 uvoz Nemačke iz zemalja Severne i Jugoistočne Evrope gotovo se udvosiručio, a izvoz je porastao za 30%. Trgovina Nemačke sa Velikom Birtanijom i njenim kolonijama nadmašuje onu sa skandinavskim i zemljama Jugoistočne Evrope. Više od polovine nemačkog izvoza ide u zapadnoevropske zemlje i njihove posede a tako isto i preko pola uvoza potiče iz tih zemalja. Aktivom trgovinskog bilansa sa njima Nemačka je plaćala uvoz sirovina i hrane iz prekomorskih zemalja. Trgovina sa zapadnoevropskim i prekomorskim zemljama još će se povećati sa pojačanjem privrednog položaja Nemačke i razvojem. privrede u Severnoj i Jugoistočnoj Evropi pod njenim rukovodstvom. Prema tome, ona je najveće tržište u Evropi za proizvode vanmevropskih zemalja, a to će biti i u slučaju vraćanja njenih predratnih kolonija, pošto se svega jedan deo potrebe u sirovinama i hrani može podmiriti proizvodnjom: tih kolonija.

Nemačka radi na novom privrednom poretku Evrope sa ciliem da obuhvati sve snage za povećanje živofnog standarda stanovništva u jednom velikom prostoru. Ako se taj cilj postigne, imaće od toga najveću korist ostali privredni veliki prostori u kojima određene sile imaju svoje Životne interese.

Ми смо у неколико наврата писали о талијанској битци за жито и њеним резултатима. Успех њен лежи у далекосежном регулисању тржишта пољопривредних производа о чему је „Die Deutsche Volkswirtschaft” moHeo uHaHaK oJL T. Dr. Wolfganga Voliwassen-a. У чланку се каже:

Како је у Италији регулисано тржиште пољопри-

вредних производа

Повећати производњу пшенице било је могуће на тај начин да се произвођачу обезбеди цена која ће учинити продукцију рентабилном. То је омогућено завођењем нарочитог начина сакупљања шненице „атаз5!' који се састоји у следећем: још пре жетве влада одреди цену која остаје стабилна до нове жетве. Пшеница после жетве прелази одмах у својину државе односно установе коју је она основала, али пошто нема довољно места у силосима, пшеница остаје код произвођача. Приликом предаје у силос произвођачу се плаћа већи део у готовом а остатак крајем жетвене године. Тај начин сакупљања је заведен у прво време поред пшенице још и за конопљу. 1987 он је протегнут на свилене чауре и вуну, а у августу и октобру 1939 још на кукуруз, маслиново уље, а касније, али угнешто блажој форми и на памук, вино и сточну храну. Тако је држава узела у своје руке трговину најважнијих пољопривредних производа. Финансирање тог посла обављају банке. Лане су три велике банке уложиле у њега око 1,4 милијарде лира, а целокупна сума износи према скорашњој изјави министра пољопривреде преко 9 милијарди лира.

Изгледало би да је трговина потпуно елиминисана. Али у ствари она је и даље задржала своју улогу посредника. Само сада она не посредује између произвођача и потро-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 557

шача него између државе. и потрошача. Све велике трго-

вачке фирме организоване су у покрајинама у задруге и у

облику акционарских друштава. Задруге су повезане у централно удружење „Сопасег". Лане, пре почетка рата формирана је организација за обезбеђење снабдевања становништва животним намирницама, која обухвата како тргорачка удружења тако и организације за ускладиштење жита. (ове године је донесен закон о формирању централног уреда за реквизицију животних намирница при министарству пољопривреде и централни уред за њихову дистрибуцију при министарству за кооперације.

При овако строгој организованости тржишта није могла ни детаљна трговина остати неорганизована. 1933 трговине животним намирницама су повезане у савезе по покрајинама који су одговорни за правилну расподелу пољопривредних производа потрошачима.

ea pauzu | 7 стераска. вашиска. komora namerava da prouči pitanje troškova života u Hrvatskoi, postaknuta ma to velikim DOokretima radnika za mpoboljšanje uslova rada i povećamie nadnice. Pošto taj posao zahteva mnogo vremena, zasada je izradila tabelu minimalnih troškova života u Zagrebu, па osnovu sadašnjih cena i nadnica. Tabela ne pretstavlja faktične troškove radnika, njih će ona tek da ustanovi.

Dve trećine radnika u Jugoslaviji imaju nadnice ispod minimuma egzistencije

Po računu komore odrastao muški radnik treba mesečno da potroši brašna br. Og 1 kg, brašna br. 2 4 kg, br. 6 4 kg, kukuruznog 3 kg, krompira 5 kg, pasulja 3 kg, pirinča 1 Ке, šećera 1] kg, goveda | kg, svinjske masti 1,5 kg, mleka 9 1, sira 1 kg, putera 1/4 kg, jaja 15 kom., voća 4 kg, kave 0.20 kg, kavinog surogata 1/92 kg, soli 0,390 kg i zeleni, začina i pića 10% vrednosti napred navedene količine. Za porodicu od 2 odrasla člana ova količina treba da se udvostruči, a za svako dete da se još doda polovina troškova za odraslog. Ta količina hrane smatra se dovoljnom da radnik nadoknadi utrošenu snagu i da bude sposoban za rad. Osim toga potrebna mu ie izvesna količina odeće i obuće, i to jedan zimski kaput za 4. zime, zatim jedno odelo, 4 košulje, 4 gaće, 6 pari čarapa, 2 para cipela, a i 1 šešir na godinu. Minimalan izdatak za stan od sobe, kuhinje i najnužnijeg konfora cemi komora na 3192 din., a za samca polovinu tog iznosa. Ogrev se računa u tabeli 420 kg uglja i drva mesečno za porodicu bez obzira na broj dece, a 210 kg za samca, osvetlenje 6 kwč za porodicu i 3 kwč za samca. Svim tim troškovima komora 105 додаје 109 za razne izdatke.

Izražen u novcu minimum za egzistenciju jednog neoženenog radnika u Zagrebu u aprilu o. gp. iznosio je 948,99 din., od čega otpada na hranu 433,44 din., odelo i obuću 189,33, stan ogrev i osvetlenje 247,95 1 razno 86,27 din. Kod mporodice bez dece on je skoro dva puta veći i iznosi 1691,33 din., od čega otpada na hranu 722,40 din., odelo i obuću 396,41 din., stan, ogrev i osvetlenje 488,77 din. i razno 153,75 din. Kod porodice sa dvoje dece troškovi se srazmerno povećavaju tako da hrana iznosi 983,60 din., odelo i obuća 507,15. din., stan, ogrev i osvetlenje 488,77 i razno 187,91 dim. ili ukupno 2.090,13 din. Ovako visoki troškovi rezultat su velikog skoka cena. Tako hrana je u Zagrebu poskupila od aprila 1939 do aprila 1940 za 36,49%/, odelo i obuća za 46,86%, stan, ogrev i osvetlenie za 3,98%. Ukupno wposkupljenie života radnika samca iznosi za godinu dana 26,97 %, za porodicu bez dece 25,809% a za svako dete 39,78%.

Tabela ie izrađena da posluži kao baza kod pragovora za sklapanje kolektivnih ugovora između radnika i poslodavaca. Interesantno bi bilo upoređenje između nadnica u