Народно благостање
Страна 566
3) Подлога нове европске привредне политике је MHCao привредне заједнице.
Европа је једна привредна јединица. Како се евролске земље међусобно јако допуњују показала је то немачка привредна политика у последњих 7 година, када су земље Југоисточне Европе ступиле у најуже привредно-политичке односе према Рајху. Ова привредна заједница је услед рата постала још много ужом.
Европа је привредна јединица која у многом погледу може сама од себе да живи. Тиме није речено да је Немачки Рајх напустио свој захтев на богатство осталог света. Тиме није речено да огромна преориентација која је избила на континенту не доноси иначе собом никаквих тешкоћа. Али треба и може да се констатује чињеница. да је Европа у стању да сама из себе оформи своју нову привреду. :
% Одлучујућа претпоставка новог конструктивног европског привредног поретка је кови политички поредак.
Постојање производа који неком нису потребни и туђих жеља које се могу испоручити не значе још неку
привредну сарадњу. Тек поредак чини размену производа |
оним што се зове привреда. Тако као што се сваки међусобни саобраћај људи врши и мора да врши по одређеним правилима или ће престати да постоји, тако је и привредном заједничком животу народа потребан чврст и одређен поредак у ком се одиграва.
Али историско и лично искуство показују да овај поредак никада не може сама привреда да постави. Сваки привредни поредак је политичког порекла. У породичној привреди поставља га отац, у градској одбор, у народној влада, а у међународној успоставља га и гарантује најјачи. Значај таквог поретка зависиће, према закону силе теже, од масе водећег народа и његове специфичне тежине, дакле, од његове снаге, његове далековидности, величине простора и могућности које леже у њему. Тек овакав поредак, који је од јаког постављен и који подржа-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _
2 28 "Бро _ вају и они који под њим живе, чини размену. производа између: разних партнера оним што се назива привредом.
Разуме се само по себи да политичка власт која овај поредак поставља, извлачи из њега за себе корист. Али
_ако треба трајно да постоји и функционише, тада морају
на крају сви који привређују под овим лоретком бити његови. корисници. Трајан је посао само тада, када оба партнера налазе у њему корист. | у
Нови политички поредак не може се оставити без Немачке. То је јасно показала тешка привредна криза после Светског рата. Ако се ова земља са највећим народом јединственог језика и културе на овом свету искључи од таквог поретка, мораће он природно да повуче и своје суседе у беду. Осамдесет милиона људи већ самим својим постојањем и својом потрошачком снагом су таква сила да их се не може игнорисати.
Данас Немачки Рајх ради на томе да доведе до победе конструктивни европски поредак. Ако нас ништа не вара, будућност континента стајаће опет у знаку Рајха. Немачки народ настоји да у овој борби добије свој животни простор. Када тражимо немачки животни простор, тада потврђујемо животни простор и других народа. Јез-
- гро идеје о немачком животном простору је стварање но-
вог европског поретка који гарантује и другим народима њихов животни простор. Нова европска привредна заједница може, по нашем мишљењу, да буде само заједница животног простора.
Историја нас учи да привредне снаге европског континента тим више цветају, што је јача Немачка. То је сасвим јасно, пошто је идеја Рајха увек била идеја поретка, никада идеја владавине. Ханзин привредни поредак у средњем веку значи признање народности, привредни уговор на дуги рок, отварање и развој економских база страних народа, привредне односе између народа и земаља под једним поретком, иако они нису хтели да се одрекну свог државног суверенитета. Данас је могућа нова европска заједница народа на старим принципима.
ЕВРОПСКА ПРИВРЕДНА ЗАЈЕДНИЦА У ПОСТАЈАЊУ
Овај конструктивни европски привредни поредак је већ великим делом остварен. –
ђ Први степен новог развоја била је идеја аутаркизирања. Време аутаркизирања је теоретски и практички крунисано успехом.
Немачка и Италија имају свој нарочити удео у овом развоју. М постепено све више увиђају народи да аутаркизирање значи развој сопствених привредних снага из економских и политичких разлога а не умртвљавање. И монокултуре у мањим народним привредама почињу да се замењују све више разумном земљорадњом. Треба само мало размислити какве би последице имала за страна. тржишта ситна потрошња Немачке, када она не би водила политику аутаркије. У том случају 1938 увоз вероватно не би износио 5 него 10 милијарди. Али тада би и извоз морао бити виши за 5 милијарди, а то би опет изазвало потпуно растројство страних тржишта. Тако је оживљавање старих снага у народним привредама које су пошле новим путевима изазвало нови живот, а да не причини бол страним народним привредама.
2) Време великог опита нове европске привредне политике је такође прошло, Позната је пракса у техници да се истине које су експериментално доказане испробају у великом опиту. Мислим специјално на сарадњу Немачке и Југоисточне Европе. Кад су се 1938 све ове државе налазиле у привредној кризи највећих размера, Немачка је по
својој доктрини сопствену привреду ставила у покрет и тиме, у исто време, ослободила од кризе све земље Југоисточне Европе.
При томе Немачка није употребила никаква вештачка него само природна средства. Немачка је куповала, а затим могле су и друге државе да купују.
Немачка није ове партнере угушила у финансијској зависности, није оборила цене, није дала повода да се те државе финансиски задуже, него повећаним интензивирањем привреде изазвала здраво образовање капитала и пораст куповне снаге. Енглеска је од 1820 доданас дала југоисточним државама 62 зајма. Служба дуга износила је због тога 1982 код Румуније и Југославије 26%0 државних прихода, код Турске 32%, Бугарске 35% и Грчке 54%. Супротно томе Немачка је овим народима омогућила разумно стварање благостања.
Немачка није унапређивала монокултуре према ли: бералистичкој теорији компаритивних трошкова. Она је, омогућила развој свих производних снага у овим земљама у смислу нашег највећег националног економиста Фридриха Листа;
ИМ коначно, дала је Немачка свој значајан прилог процвату: Југоистока тиме што је указала помоћ приликом индустријализације ових земаља и кроз све то створила претпоставке за политичку независност.
3) После овог степена великог опита развој улази у