Народно благостање

91. септембар 1940:

E wredništva

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_ Страна 595

__ Баг: ркорћепа ЗИРО Уа

i SIROVINE — SVETSKI PROBLEM”

Posle naglog pada cena sirovina u leto 1937, njihova situacija na svetskom tržištu razvijala se uglavaom nepovoljno, ali različito za pojedine sirovine. Konjunktura je ZDOS naoružanja dobijala sve izrazitije karakter ratne, pa su tako bolju situaciju imale sitovine koje je irošila ratna industrija. Mnogo lošija je bila kod sirovina koje služe za proizvodnju artikala masovne potrošnje. Međutim, ni ratna konjunktura nije mogla da istera cene sirovinama, koje. je trošila ratna industrija, na visinu iz 1937, zato što je najveći potrošač sirovina, američka industrija, bolovala od. neizlečive depresije, koju nisu mogle da na duži pericd uklone ni obilate finansijske injekcije koje je davala vlada, ranije, izvodeći javne radove, a kasnije, trošeći sve više na naoružanje. |

Pred početak rata, dakle, kod sirovina bila |e si-

tuacija teška i različita, prema karakteru konjunkture..

Nešto bolju situaciju imali su mineralni proizvodi, a lošiju agrarne sirovine. U takvoj situaciji izbija rat i unosi

nove momente na tržištu sirovina. Blokada i nesigurnost

plovidbe smanjuju i tako ograničenu trgovinu sirovina.

Time se jako menja položaj pojedinih zemalja u pogledu

snabdevanja. Morski putevi bili su pod kontrolom engleske ratne mornarice, koja je u neutralne zemlje puštala ograničene količine sirovina. Glavne sirovine koje su dolazile preko mora su pamuk, vuna, kaučuk, kalaj, razne uljane semenke, juta, nafta, kava, kakao, sirova koža i pšenica. Kod proizvođačkih zemalja ovih sirovina javlja se: jača, hiperprodukcija, a u zemljama pod kontrolom uvoza sve teže postaje pitanje snabdevanja. Do ulaska Italije u rat imali smo jedan period blokade, u kome su neutralne zemlje imale bolji položaj od Nemačke po pitanju dobivanja sirovina preko mora. Od stupanja Italije u rat položaj se izjednačio.

Od vremena rata svetska razmena dobara ne vrši se jedinstveno, nego je razdeljena na dva područja, blokirano i izvan blokade. Blokirana je čitava Evropa od sovjetske granice na zapad, izuzevši Englesku, koja se takođe teže snabdeva zbog nemačke ratne akcije, i severna obala Afrike. Sovjetska Unija i Turska stoje i dalje sanio pod kontrolom uvoza, koju Engleska pojačava ili slabi prema političkim interesima koje ima prema ovim zemljama.

Izvah blokade stoje zemlje koje proizvode sirovine, a pod blokadom industriska Evropa. Engleska kao industriska zemlja, ima smanjen značaj za UVOZ SiroVina, zato što u ratu njezina privreda ne funkcioniše kao ranije. Sjedinjene Američke Države ne pretstavljaju nikakvu naknadu za ostale izvoznike sirovina, pošto su i same veliki izvoznik, a uvoze veće količine samo nekih sirovina. Kod zemalja izvan blokade situacija je različita. U zemljama engleskog imperiuma ona je ublažena politikom britanske vlade. Ona otkupljuje sirovine i stokira ih, ukoliko ne mogu da se plasiraju na neblokiranom tržištu. Ona to čini da bi sačuvala: svoj uticaj ma te zemlje i da kriza, koja bi izbila bez toga uz blokadu, ne bi izazvala posledice koje bi bile teške politički po imperium. 0 O ај

Engleska ne može da otkupi sirovine svih neblokiranih zemalja i tako se u njima gomilaju rezerve, Naj-

gore u tom pogledu stoje zemlje Južne ı Srednje Amerike. Sjedinjene Američke Države htele su da za to područje obrazuju jedan pul, koji bi otkupljivao viškove sirovina i starao se za njihovu prodaju. Posao bi finansirala: jedna severo-američka banka. To je sadržina predloga koji su one podnele u Havani, ali koji |e propao zato šio su se južnoameričke zemlje pobojale da bi, došavši u zavisnost od društva koje finansira otkup viškova proizvodnje, izgubile neposrednu vezu sa #žištem, i tako došle trgovinski u zavismost od Sjedinjenih Država. U nadi da su sadašnje teškoće kod razmene ograničene na period rata, one su odbile predlog koji je izgledao kavalirski.

Dok prekomorske zemlje pate od hiperprodukcije, dotle evropske od nemogućnosti snabdevanja. Evropska industrija odsečena je od dosadašnjih sirovinskiih baza, i mora da traži druga rešenja. Jedno od tih je proizvodnja sirovina Sovjetske Unije. Ona ima poseban položaji, obzirom na situaciju u kojoj se našlo svetsko tržište zbog rata. Ona može da uvozi sirovine iz SirOvinskih zemalja, ukoliko joj Engleska ne pravi smetnje. Ona sama proizvodi izvesne sirovine, za kojima se oseća hajveća potreba u Evropi zbog blokade. Ali izvesne sirovine ne proizvodi, odnosno u tako maloj količini, da ih ni sama nema dovolino (juta, kaučuk, kalaj). Nezavisno od toga što proizvodnia nije tolika da podmiri potrebe Evrope, ni trgovinska politika Sovjetske Unije ne ide za tim da ona postane liferant sirovina. Spoljna trgovina upravlja se po sasvim drugim

"principima, nego kod kapitalističkih zemalja. U izgrad-

nji socijalističke privrede javlja se minus, ako je ona zavisna od spoline trgovine. Ona je planska, a plan se ne može da sprovodi, ako je proizvodnja zavisna od konjunkture izvoza. Opadanje spoljne trgovine Sovjetske Unije posledica |e politike samodovolinosti, koja je ovde bila izvedena široj osnovi, nego u evropskim zemljama, jer je sirovinska baza bila široka, a minimum sirovina koji {e trebalo uvesti, mogao je lako da se dobije jer |e bilo dovoljno zlata na raspoloženju. To ne isključuje povećan izvoz sirovina iz Sovjetske Unije, ali kod toga ne treba nikad ispustiti iz vida speciialne odlike sovjetske privrede, zbog kojih ona nikad ne može da postane liferant sirovina u onom smislu u kom su prekomorske zemlje, za vreme Svetskog rata, povećale svoju proizvodnju izvesnih artikala.

Dok fraie rat, evropske zemlie moraju da Oograniče svoju industriju na zalihe sirovina koje su ranije uvezle, ili da pokušaju same da proizvode više, iskorišćavajući izvore sirovina ili simtetičkim putem. Pred neizvesnošću koliko bi rat mogao još da potraje, vrlo

je delikatno pitanje kakav bi plan pojedine zemlje

mogle da razviju za dobi{anje sirovina. Jer ako se rat uskoro svrši, trebalo bi da se obnovi razmena dobara

„između industriskog centra u svetu, Evrope i sirovin„skih ·baza. Međutim, veliko. je pitanje kakva će biti ta obnova svetske trgovine.

Posle Svetskog rata privredni odnosi u svetu obnavljali su se uz pomoć američkog i engleskog kapitala. Nasltupili su bili ozbiljni poremećaji u tim odnosima,