Народно благостање

Страна 596

ali u prvo vreme smafralo se, da su oni samo kvantitativni, da je potrebno dati kredite, pa da se uspostavi negdašnja harmonija u tim odnosima. Ustvari, promene su bile dublje, i poremećaji nisu mogli da se zaglade kreditima. Kad je propala ta iluzija da krediti sami mogu da obnove svetsku privredu, i kad se u svetskoj privrednoj krizi moralo da pođe novim putevima u prebrođavanju krize, počelo je formiranje novih privrednih odnosa u svetu. Jedna karakteristika tih odnosa je cepanje sveta u privredne blokade, sa tražnjom da zem-

lje, u okviru jednog bloka nađu rešenje bar najosnov-

nijih svojih problema. Samo ukoliko se ne može to rešenje da nađe u fom okviru, zadržava se u planu privredna saradnja sa ostalim svetom. Ranije je u privrednim odnosima pojedinih zemalja politika spoljne trgovine imala da reši glavne probleme. Sa prošire nim programom ona nije dovolina, na mesto nje dolazi privredna politika. Odnosno, pošto postoji klasitikacija zemalja sa kojima se privredni odnosi izrađuju u prvom ili drugom redu, moglo bi se kazati da u okviru blokade privredna politika ima da rešava probleme, a izvan bloka spoljna trgovina.

Između Evrope i zemalja koje su joj liferovale sirovine biće pocepani odnosi mnogo jače nego do rafa.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 58

[ да nema promena u karakteru privrednih odnosa, sami privredni poremećaji koje bude izazvao rat oftežali bi obnovu svetske razmene dobara. Javiće se ogromna suprotnost u nivou cene evropskih zemalja i onih sa hiperprodukcijom sirovina, da će iz tog razloga već razmena biti kontrolisana. Evropske zemlie pošle su u smeru zadovoljenja svojih potreba za sirovinama, da u okviru jednog bloka, kad već ne mogu svaka za sebe, postanu u tom pogledu autarkične. Po završetku rata one bi se uvalile u tešku krizu, ako bi jednostavno ma= pustile program, u nadi da će se odnosi obnoviti kakvi su nekad bili. |

Kod postavljanja problema sirovina, u ovakvoj situaciji, ne treba podleći iluziji da je rat zaoštrio problem i da će on otpasti kad se rat svrši. Problem sirovina zaoštrava se čitavu jednu deceniju. To zaoštravanje bilo je jedan od razloga rata, pokušaj da se ratom reši pitanje. To rešenje može da bude na liniji onog razvoja privrede pojedinih zemalja i njihovih odnosa, koji je karakterističan za period posle izlaska iz svetske krize. Sadanja kriza po pitaniu snabdevanja sirovinama koju osećamo i mi nije dakle prolazna, i zato kod traženja rešenja ne treba se ograničavati na mere koje mogu da donesu momentane olakšice.

NAŠ POLOŽAJ

Nešto pre ulaska Italije u rat mi smo dobijali izvesne sirovine, koje su bile zadržale engleske kontrolne vlasti. Time |e donekle ublažena kriza koju smo mi bili osetili zbog ograničavanja pošiliaka. Industrija је dobila ponovo posla, ali zato su perspektive postale još mračnije. Teškoće se u pojedinoj grani industrije moraju da osete jače, ukoliko je koja razvijenija. Za prvo polugodište ome nisu mogle da budu nesavladljive, jer kao što pokazuje donja tablica, koju smo sastavili prema biltenu Narodne banke, uvoz sirovina

nije totalno podbacio u prvoj polovini 1040 prema istom periodu 1939 (u tonama). 1939 1940 pamuk 9.770 13.486 pamučna prediva 7.868 4.189 ovčija vuna 2.510 2.121 уцпепа ргефуа. 1.040 285 зуПепа ргефуа 1.489 2.172 ргефуа од Ђиј. ујак. = 2.324 900 kože 1.023 1.149 gvožđe 19.512 9.820 lim 9.129 8.537 sirova nafta 76.301 86.000 uljarice 6.575 5.791 kaučuk 2.170 1.739 celuloza 10.510 8.678

Uvoz nije totalno podbacio, ali jest oselno. Treba napomenuti da su izvesne količine prispele tek 1940, zbog blokade, iako je trebalo normalno da dođu 1939. Osim toga ni upoređenje sa uvozom iz prve polovine 1939 nije zgodno, jer je tada već bio jako podbacio uvoz prema 1938. Kod sirovog pamuka situacija je bila najbolja, jer je uvoz veći za 38%, ali zato vrlo loša kod pamučnog prediva jer je uvoz skoro prepolovljen. Predivo smo dobijali ranije iz Nemačke i Čehoslovačke u većim količinama. Zbog rata nije se održao ni deseti deo tog uvoza po vrednosti, a onda po količini mnogo manje. Samo iz Italije, koja je najveći naš li< ferant uvoz je po vrednosti ostao na visini, ali po ko-

ličini to znači za 20—30% manje. Uvoz vune po vrednosti porastao je preko 35%, a po količini je za 17% manji. Dobili smo je iz zemalja od kojih smo sada odsečeni. Vunenog prediva dobijali smo iz Nemačke, Protektorata i Italije, ali taj |e takođe |ako smanjen, dok |e Engleska za sada potpuno otpala. Porast kod svilenih prediva od 1489 na 2172 tona bio |e mogućan većim uvozom iz Nemačke i Italije, koje su povećale proizvodnju veštačke svile. Smanjenje kod uvoza biljnih vlakana za preko 65% došlo je zbog blokade (juta). Kože |e uvezeno nešto manje, opet zbog blokade. Zbog naoružanja kome su se posvetile u ratu imdustriske zemlje Evrope, opao je uvoz gvožđa za 50%, dok je kod lima situacija nešto bolia. Sirove nafte uvezli smo za 10 hilj. tona više. Kod uljarica bilo ie dosta teškoća u prvoj polovini 1940, jer najveće količine dolaze iz prekomorskih zemalja. Kaučuka je uvezeno za 20% manje.

= Kod svih ovih sirovina situacija će u drugom semestru biti gora. Sirovog pamuka dobićemo iz Turske 6.000 tona, i računa se iz Sovjetske Unije oko 3—39> hiljade tona. Ali zato čemo pamučne pređe dobiti samo 4000 tona iz Italije, a osim toga 4000 tona mešanih sa fiokom i 3000 tona fioke. Sve to pod pretpostavkom da ne dođe do kakvih poremećaja, koje u ratu ne treba nikad isključiti. Sa vunom stoji gore. Samo neznatne količine možemo da dobijemo iz Turske i Grčke. Za vunenu pređu izgledi su slabiji nego za vunu. Uvoz svilenih prediva moći će se povećati iz Nemačke i Italije, jer se tu radi o veštačkoj svili i drvnoj vuni, čija se proizvodnja industriski povećala. Jednu trećinu WUVOza kože liferovale su nam Nemačka i Protekrotar, ostalo prekomorske zemlje. Kod liferacije gvožđa, neprerađeпог ! ројиргегадепоо, biće teškoće i dalje, jer su potrebne ratnoj industriji Nemačke, koja je bila i ranije glavni liferant. Lileranti nafte su još samo Rumunija i Sovjetska Unija, a liferacije će zavisiti od razvoja ratne Situacije. Kaučuk i uljarice biće skoro brisani iz uvoza. Nemačka proizvodi veštački kaučuk, pa za izvoz dolazi u obzir samo neznatna količina gotovih artikala,