Народно благостање

Страна 598

чај. Посуљ је према прошлој години двоструко скупљи, суве шљиве троструко па и четвороструко, пекмез троструко, вино двоструко и троструко итд.

Сточни производи са индексом од 93,1 једини су испод нивоа 1926. Такво стање овога индекса објашњава се положајем сточарства у то време. Сточарство у 1926 налазило се још у процесу обнове, продукција је била релативно мала па су цене стоке и сточарских производа, у то време, биле врло високе, релативно више од цена зрнасте хране. Према томе, и ако је садашњи индекс испод 100 ипак су и цене ове категорије производа у великом скоку, ма да овај није у релацији са скоком цена жита. Килограм свиња изражен и новчаној вредности кукуруза у августу прошле године био је 9,5 кг. кукуруза, а у августу ове године само 4,5 кг.

Минерални производи такође су осетно скочили у августу и то углавном због пораста цене угља« Према прошлој години садашње цене угља су гото во удвостручене. _

Индустријски производи у августу месецу имали су највећи скок од септембра прошле године. Исто тако највећи скок од септембра прошле године показује и општи индекс.

Динамика цена на велико у процентуалном порасту према претходном месецу од септембра прошле године показује овакав развитак:

Мине- ИндуБиљни Сточни рални с стријски Скупни

|D | 300. OB | BO | _ 00 Х ПРАДУ АЕ ВАВ РА | OB 0 O 0 215 XI 030.00 + 108 |) 00 8 | 83 XII „” 49 II O60 | | 00 | U | ит [ ПАДУ ЕРУ 0 1 1 142. || 25 Џ POBZ _— 90 00 + 108 | OD III |} AB. POO — 7 58 IV | 400 IP 06. TI ZO 42. + 58 У PO 09. O OL PIM __ 04 + 03 VI = оба _ [А | 08 25 | 20 VII OB ANI жао 44. пол кб JD 9. VIII 2 OOU |J 6B 0) 0. BO | -- 119

Као што видимо, код биљних производа пораст, који је започео у септембру, систематски траје већ пуну годину дана. Општи пораст за то време био је 116,1%. Највећи пораст имали смо у новембру прошле и у августу ове године. Пораст у новембру био је изазван оскудном бербом кукуруза, која је, будући да је кукуруз главни биљни производ за исхрану људства и стоке, од тада стално утицале на повећање цена. Од јуна месеца томе фактору придружила се и мања жетва житарица. Код стоке и сточних производа развитак је био неједнак. После снажног пораста у првим месецима рата дошло је извесно успорење услед веће понуде због јаке зиме и оскудице сточне хране и тек од јула месеца, услед скупоће кукуруза; понова наступа велики пораст. Минерални производи су, са малим прекидима, такође систематски расли. Исти је случај и индустријским производима. Дакле, релативно најинтензивнији и највећи пораст бележе биљни производи. С обзиром на њихов значај у општем индексу и овај је од августа прошле године бистематски растао.

Извозни производи у августу месену имали су индекс од 120,6, који је за 14,1% већи од онога у јулу односно за 64,5% у августу прошле године, Индекс увозних производа у августу био је 119,6

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр 28

односно 5,9% више од онога у јулу, а 55,1% од онога у августу 1939. | o

Релативан однос биљних и индустријских производа у августу месецу био је 142,5% што значи да су маказе у корист аграрних производа биле отворене са 42,2%. У јулу месецу маказе су износиле само 21,3%, а у августу прошле године оне су биле отворене на штету аграрних производа. Сточни производи према индустријским имали су релативну куповну снагу од 81,1% према 82,3 у јулу. Однос извозних према. увозним такође се поправио, јер је индекс њихове релативне куповне снаге у августу скочио на 109,8 док је у јулу био 93,6.

Цене на мало у августу месецу такође су расле, али релативно мање од пораста'цена на велико. Следствено оне ће тек касније реагирати на пораст цена на велико, али, као што то увек бива, знатно јаче.

Повећање цена на мало у појединим градовима, изражено у процентима, према јулу и августу прошле године изгледа овако:

Према јулу _ августу 1939 Београд 5,5 35,3 Загреб 3,5 32,6 ЈЉубљана 5:39 39,6 Скопље 6,2 33,3 Сарајево 2,9 33,4 Нови Сад 4,0 34,2 Ниш 579 34,3 Сплит 4,7 518 Бања Лука 1,4 31,3 Цетиње 6,3 40,6 Скупни индекс 46 34,8 Храна 4,4 33,9 Одећа 7,2 43,4 Огрев и осветлење 14 28,0 Индустриј. производи. 3,7 31,8

У августу месецу највише је скочила одећа, а за њом одмах долази храна. По величини индекса на првом месту долази Ниш са 130,7, затим Нови Сад са 130,6 и на трећем месту Београд са индексом од 126,5. Према 1930 години, на којој се бази води овај индекс цена на мало за 10 градова, садашње цене односно трошкови живота, будући је општи индекс пондерисан према важности појединих група производа, веће су за 94 до 30,7%. У београдском индексу који се води и посебно на бази 1926 ти трошкови у августу месецу били су већи за 10,6% из чега се може закључити да су цене на мало прешишале и 1926 и 1930.

Динамика цена на мало, изражена у процентуалном порасту према претходном месецу, изгледа овако:

Општи Храна Одећа Огрев Разно

IX 5 (7 > 0,2 58 69 = ЉА > 0,8 Х - 20 ДЕ + 18 = 51 S 2,7 XI + 5,8 > 7,8 = 69 7> 5,5 + 7,4 XII пе 2 = ње + 452 = 01 = 2,8 I + 83,8 + 34 1- 25 + 4,7 = 1,6 П = 17 = 12 2 + 14 15 1,9 III 2520. | 5 22 = 2,4 > 17 == 10 IV + 2,4 12,9 = 2,4 = ба ПА 20 V 58 1,90 15.125 5516 + 04 == 1,9 VI 5 1,6 752. “5 55 50,5 3 (0) VII — — 0,5 — = 16 + 06 VIII + 46 + 4,4 Pe 758 sb и ЊЕ