Народно благостање

91. септембар 1940.

Горњи преглед показује да су огрев и разни (углавном индустријски) производи систематски расли од августа прошле године. Код одеће, хране и у општем индексу имамо један мали прекид у јулу, али зато август месец бележи врло велики пораст.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 599

Наредног месеца, с обзиром на врло јак скок цена на велико у августу, очекивати је знатно већи пораст цена на мало односно скупоће што значи даљи пораст трошкова живота т. ј. опадање реалне зараде. |

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

·. Državni prihodi u julu mesecu dali su dobre rezultate; ostvareno je 1.363 mil. din. ili 34,2% više od mpredviđania odnosno

38% više nego li u istom mesecu prošle godine. Pojedine ka-

Državni prihodi i rashodi u julu

tegorije prihoda ostvarene su ovako (u mil. din.):

i Predviđeno Ostvoreno + ili —/% Neposredni porezi 204,2 217,5 7 6,5 Posredni porezi 260,9 359,5 187,74 Monopoli 185,9 230,2 +28,8 Fiskalni prihodi ukupno 651,0 807,2 +23,9 Državna privreda 351,6 550,1 +62,1 Od toga:

železnice 219,8 434,9 +97,7 pošte 53,1 60,0 -F.18,8 šume 9,6 5,9 — 44,1 rudnici 19,9 20,9 + 5:0

Neposredni porezi ostvareni su nešto više od predviđanja. Višak uglavnom dolazi od većeg priliva posrednih poreza koji postepeno počinju sve bolje da se ubiru. Posredni porezi, među fiskalnim prihodima, dali su najveći višak preko predviđanja i to: trošarina 46,7%, takse 57,1%, crrine 8,7%. Promet trošarinskih artikala u julu bio je vrlo veliki, a isto tako još uvek je znatan i promet nepokretnih imanja Кој daje najveći prihod kod taksa. Dobro se drži i prihod od carina usled većeg uvoza iz Nemačke. Povećanje prihoda kod monopola posledica je znatnog izvoza duvana.

· Prihod od državne privrede prvi put pokazuje ogromno povećanje prema predviđanju. Toliko povećanje do sada nismo nikada imali. Ono je uglavnom posledica povećanja prihoda od železnica koji je bio dvostruko veći od predviđanja. Ovo povećanje dolazi s jedne strane zbog povećanog iprometa za račun države, a s druge i zbog toga što se usled rata povećao značaj suvozemnih puteva na štetu vodenih. U periodu ianuar—april (za koje su vreme objavljeni podaci) unutrašnji železnički saobraćaj bio je 3,2 mil. tona prema 2,7 mil. tona u istom periodu 1939 što znači da se povećao za 19,9%. Porast isto tako beleži i međunarodni saobraćaj sa 1,59 na 2,25 mil. tona odnosno za 40,/%. U međunarodnom saobraćaju za ova četiri meseca pojedine kategorije beleže sledeći promet:

1939 1940 T%

DIO nia . IZVOZ 733.002 1,060.652 44,7 Uvoz 243.440 326.069 33,9 Tranzit 622.981 864.337 38,7

Promet plovnim putevima,

naprotiv, pokazuje veliko opadanie (u 1.000 tona): :

1939 1940 —%

Spolini saobraćaj 386,5 277,9 28,1 Unutarnji saobraćaj 832,8 555,6 33,2

· Tranzit 926,0 :889,7 4,0

Prihod od pošta ovoga puta izuzetno bio je veći od пева uglavnom zbog povećania taksa koje još misu uticale па зтапјепје poštanskog saobraćaja, ali to će ubuduć& neminovno biti s obzirom na to što će kupovha snaga ši-

rokih narodnih masa sve više biti angažovana za родпигепје daleko važnijih potreba.

Rashodi u julu izneli su 1,038,5 mil. din. ili 15,000 manje od predviđanja, a 9,60% više od onih u istom mesecu prošle budžetske godine. Na lične rashode utrošeno je 462,1 mil. din. ili 44,5%, dok su materijalni rashodi izvršeni sa 77,2%, dakle i u ovom mesecu bili su znatno restringirani. Usled toga juli mesec pokazuje per saldo veći prihod od rashoda za 324,5 mil. din. Rezervisanje tako znatnog viška bilo je neophodno potrebno budući se lični izdaci vrše unapred pa za njih mora vazda da postoji odgovarajući višak prihoda.

Dobar priliv prihoda u julu znatno je popravio i геzultate ostvarenja državnog budžeta na kraju četvrtog mesaca tekuće budžetske godine. Ukupni prihod za ovo vreme bio je 4.579,8 mil. din. ili 12,0% preko predviđania odnosno 20,2% više: od prihoda u istom periodu prošle budžestke godine. Pojedini prihodi ostvareni su ovako (u mil. din.):

predviđeno ostvareno 1939/40 + ili —% prema

pradviđanju Neposredni porezi 817,1 839,4 785,9 55 „91 Posredni porezi 1043,9 1294,2 11211 55. 29,9. Monopoli 743,7 866,5 720,8 +16,5 Fiskal. prihodi ukup. 2604,7 3000,1 2627,8 15,2

Državna privreda – 1406,6 1562,7 1176,0 110 ~

Od toga:

železnice 879,5 1123,6 787,9 274 pošte 19.7 214,1 185,6 + 0,7 бите 38,5 298 25,1 — 40,8 rudnici 79,8 80,8 55,6 12

Prema prošloj budžetskoj godini sve stavke, osim šuma, dale su veći prihod i to: neposredni porezi 6,8%, posredni porezi 15,4%, monopoli 20,2%, svi fiskalni prihodi 14,9%; državna privreda 32,8%, želaznice 42,8%, pošte 15,6%, rudnici 45,4%.

Rashodi za prva četiri meseca tekuće budžetske godine izneli su 4.037,1 mil. din. ili 18% manje od predviđania odnosno 12% više no u istom paeriodu prošle budžetske godine. Od ovoga na lične izdatke utrošeno je 1.774,6 mil. din. ili 47,9%, dok su materijalni krediti bili iskorišćeni svega za 75,8%, što. znači da su za četvrtinu bili smanjeni. Restrikciia materijalnih kredita omogućila je da se na kraju četvrtog meseca ostvari višak prihoda nad rashodima od 585,7 mil. din., koji bi trebalo da služi za isplatu vanbudžetskih rashoda po ovlašćenjima finansijskih i drugih zakona, a u stvari pretstavljaju neophodnu rezervu za lične rashode koji se vrše Paa

== eee ——— < У броју 35 писали смо о оскудици масти у Београду. Упркос томе што већ скоро два месеца уља уопште нема на тржишту, ми смо рекли да масти има и да је до оскудице дошло услед повлачења робе са тржишта у очекивању повећања цена због сталног пораста цена свиња и све мањег стављања свиња у тов, За ово своје тврђење имали смо две индиције: прва

Још о рационирању потрошње масти

OKO O (a