Народно благостање

19. обтобар 1940

Из уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 645

писмо из Америке

(Четврто писмо с пута)

1 ГЛАВНА КАРАКТЕРИСТИКА. С. А. ДРЖАВА ДО 1940 Г.

На светској изложби у Сан Франциску приказује се на једној огромној позорници, под ведрим небом, а под именом „Кавалкада једног народа“ низ најинтересантнијих сцена из историје Североамеричких Држава. Почиње се с искрцавањем Колумба на америчку територију, његовом борбом с Индијанцима. Нарочито место заузимају ратови за ослобођење од Енглеске. Затим граБански рат који се такође свршава брзо и повољно. Затим укидање економских граница између држава. Даље борбе с Индијанцима. Потом сјајно економско напредовање Северо-америчких држава. Врло је лепа сцена која приказује развиће пољопривреде и сточарства (неколико стотина комада говеда са каубојима по прерији), најзад развиће индустрије, а нарочито машинске, у чему је Америка прва у свету. Историја Северо-америчких уједињених држава је доиста једна сјајна кавалкада једног народа. Све су се кризе завршавале најповољније, тако да се може рећи да северни Американци имају најсрећнију прошлост. На светској изложби у Њујорку једна од најинтересантнијих ствари је приредба предузећа Џенерал Моторс. Кроз зграду, која кошта друштво преко 300 милиона динара, пролази много хиљада душа дневно да види највећу слику, какву је могла направити људска рука, слику која претставља Северну Америку у 1960 год. Цела површина Северне Америке је израђена пластично (има око милион дрвета) на простору од неколико квадратних ари. Око тога простора клизи један ланац, на коме се налазе мали вагони с удобним фотељама, из којих посетиоци бесплатно гледају како пред њима дефилује Северна Америка, како су је замислири творци тога плана у 1960 год. Цела та чаробна слика је есконтовање једног даљег брзог културног развића Северне Америке.

Народ Северне Америке је живео од свога постанка у великом оптимизму, заснованом на искуству. Он не зна за кризе унутрашње ни спољашње. Првобитно уређење државе није никад долазило у питање чак ни за време борбе Рузвелта са Великим судом, која је од правника називана уставном кризом. Сваки јавни функционер врши савесно своју дужност. Ниједан претседник Сједињених Америчких Држава није ни помишљао на то да ускрати ма и најмање право грађана. Нико се никад није осетио оштећеним од стране државе. Сједињење Државе Северне Америке су једине којима теже милиони људи из разних држава, а из којих нико не би хтео напоље. Кад сам у једном

већем друштву казао да сам из Европе, одговорио ми је један од најугледнијих: „то свакако није задовољство.' Готово трећина американских грађана има две отаџбине; то су дошљаци у разним генерацијама. „Стари крај“ је једна отаџбина, на коју се чешће помишља, за коју су везани низови сентименталних веза, али у коју се нико не жели да врати. о

Спољно-политичка историја Америке још је лепша. Северна Америка не зна из своје историје шта је то рат — од како је формирана у данашњем стању. Због тога је и уређење државе у пацифистичком знаку. Уосталом није ни било тешко обезбедити Северној Америци мир споља. Од великих народа она је одвојена највећим водама на кугли земаљској. Према стању технике наоружања никакав напад није могао бити изведен на Северну Америку. На њеном северу се налазила до скоро пуста Канада, а на југу око двадесет већих или мањих држава, које су апсорбоване унутрашњим тешкоћама, те нису могле ни помишљати на ма какву акцију против велике Северне Америке. Уосталом увек треба имати у виду да је огромно пространство американског копна. Авионом се данас не може стићи из Њујорка у Бразилију за краће време од пет дана (наравно без ноћног летења). Па основу свега тога Северо-америчке државе су уређене скроз невојнички. Американци знају само из новина шта је то војна обавеза, у пракси је они нису могли осетити. То је једна мање важна

"невојничка карактеристика Северне Америке. Мно-

го је важније да она уопште нема војске. Истина аутономије, државе и федерације имају неке војне формације, али то су у ствари чиновници у униформи, који служе искључиво за осигурање постојећег поретка, управо не ни то, већ за гарантовање сигурности живота и имовине грађана. Кад би данас из Канаде или из Мексика кренуло сто хиљада модерно наоружаних људи на Америку, могли би је освојити с једног краја до другог наравно под природном претпоставком да се грабанство не може да бори против организоване војне силе. Северна Америка лиферује данас велики дрој авиона иностранству, али њена ваздухопловна формација нема више од осам стотина авиона. То је управо цела њена војна снага, сем флоте која је јача. Поморска војна сила Америке међутим изграђена је изричном мотивацијом да је потребно штитити американску трговину и у водама далеких крајева. То је на пр. била парола Рузвелта још

"док је био потсекретар Министарства морнарице.

П ЗАПАДНА ХЕМИСФЕРА НА ПРЕЛОМУ

Све се то преврнуло последњих месеци, Све се чешће чује да треба тражити заштиту од диктатуре која прети Америци. По тврђењу извесних политичара диктаура је свршен чин. Вилкијеви људи називају Рузвелта диктатором, а огроман

број противника, политичара и грађана сматра да је трећа кандидатура претседника Рузвелта неминован пут у диктатуру, јер, по уставној традицији Северне Америке, трећа кандидатура је недопуштена. То је унутрашњо-политичка промена.