Народно благостање

Страна 644 НАРОДНО

још је већа војна и спољно-политичка. Данас се у Америци говори и пише највише о рату. Ни у једној се земљи не указује толико прстом на опасност од „пете колоне" као у Северној Америци. Колико је тај страх велики најбоље илуструје чињеница, да је Северна Америка ове године прекршила с једном традицијом која је за њу најкарактеристичнија. У Северној Америци нема полиције у нашем слислу тј. полиције која би водила рачуна о грађанима, који нису никакав закон погазили. У Америци је могућно да странац живи и умре, а да га нико никад не запази ко је и шта је, а најмање чији је поданик. Не постоје органи за контролисање поданства. Данас је то немогућно. Донесен је закон, по коме се мора извршити регистрација свију странаца без обзира како дуго станују у Америци. Тај се попис има извршити од 26 августа до 26 децембра т. г., којом се приликом узима и отисак прстију. Ово је претходна мера за отварање акције против лица која су сумњива на пету колону. |

Још је много важније увођење војне обавезе. То је толико велика промена у уређењу Северне Америке, да је чудо да тешкоће око њезиног усвајања нису биле веће ни дуготрајније. А са много мање тешкоћа, управо без тешкоћа, као уз гусле, изгласао је Конгрес кредите за наоружање у бескрајном износу од 23 милијарде долара. Готово сваке недеље вотира се нов кредит тако да се уопште не може да зна, колика ће бити укупна сума за наоружање.

Паралелно са милитаризацијом инаугурисала је Северна Америка нову спољну трговину. Она би се могла назвати општим именом политика панамериканске солидарности, која треба да изађе на један дефанзивни војни савез западне хемисфере. Ту спада и скорашњи споразум с Канадом и интензивна акција за стварање поморских база у Јужној Америци и најзад последњи покушај за стварање солидарности Англосаксонаца, чиме се жели омогућење да доминиони и колоније Велике Британије сарађују са Северном Америком.

На то унутрашње и спољно-политичко превирање дошао је истек мандата претседника Рузвелта и потреба избора новог. Избор претседника је најважнији унутрашње-политички догађај у Америци у нормалним приликама. Он доноси собом затезање нерава политичког организма. Да се већ погодити да поменути догађаји нису могли

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 41

остати одвојени од изборне кампање тако да је затезање нерава јавног живота у ово доба у Америци достигло максимум. Све се то превирање своди на два проблема: хоће ли Америка ући у рат и какав ће утицај на спољну политику имати избор новог претседника. о

Мислим да могу да кажем да сам први пут у животу ступио на тло Америке у најинтересантнијим данима њезинога живота. По себи се разуме да је то апсорбовало највећи део моје пажње. Међутим, Америка је за Европљанина и најинтересантнији туристички циљ. Кога занимају природа, дела човечијих руку, динамика јавног живота, нарочито политика, финансије, уметност и уопште главна питања материјалне и духовне културе, за тога Северна Америка пружа прилику за обилно учење и велико уживање. Европљанин у Америци има да види много што није могао да види код куће. Моја је намера да видим и сазнам од свега тога што више. Исто је тако моја жеља и моја дужност према читаоцима „Народног Благостања" да о свему томе реферишем. Плашим се да им нећу моћи да пружим задовољство које ћу ја имати на путу кроз Америку, али ћу се трудити да то учиним што боље у низу писама која ће следити једно за другим у размаку од недељу дана. Питања која ме интересују и у којима бих имао да реферишем следећа су:

1. Рузвелт као човек и политичар.

2. Вилки, биографска скица.

3. Хоће ли Северна Америка ући у рат»

4. Структура северно-американског становништва. 5. Дискусија са црнцем, професором социјологије на универзитету.

6. Два сата с Николом Теслом.

7. Сан Франциско и његова светска изложба.

3. У постељи на небу (5Кузјеерег — авион који ноћу лети) с једног краја Америке на други.

9. Како се путује атланским Клипером.

10. Сусрет са Србима.

11. Аутомобилски кркљанац проблем.

12. Шта кошта живот у Америци»

13. Американско гостопримство.

14. Жена и кујна у Америци.

15. Северна Америка, највећа црначка држава итд. и

И саобраћа |HH

Ш РАЗОЧАРЕЊЕ ПРВИХ ДАНА

Са бескрајно срећним осећањима ступио сам на американско тло. Одмах затим наступило је разочарење. Што сам дуже ишао првог дана улицама Њујорка, све ми се више чинио познат — потсећао ме на Лондон. „А облакодери»> питаћете ме. "То јесте необично да облакодери који се сматрају за највећи специјалитет Њујорка, нису на мене учинили никакав нарочити утисак. Дуго сам се питао зашто, и најзад сам нашао одговор. Облакодери у Њујорку личе на торњеве и куле у великим градовима у Европи. Из два разлога: а) сужавају се на више исто тако као торњеви код цркава и 6) за разлику од архитектуре великих градова где су све куће сливене у један ред, облакодери стоје

изоловани баш као торњеви и куле. Тек увече, кад се појави светлост на великом броју прозора тих облакодера, види се да то нису торњеви, али се онда они не виде. Једино чиме се разликује на први поглед Њујорк од Лондона то је велики број црнаца.

Сутра дан по моме доласку у Њујорк одвели су ме пријатељи у провинцију, 300 километара далеко од Њујорка и сат од Вашингтона — јер преко недеље нико не остаје у Њујорку. На путу нисам видео ничега необичног; једино велико јато грдних орлушина, који су летели у кругу врло ниско. Рекоше ми да је ништење тих птица угрожено ве-