Народно благостање

19. оБтобар 1940.

| E нтедиуита

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 659

вгапкиор | 12 |

O РОН 5 puta)

L ŽIVOT || RAD DO IZBORA ZA PRETSEDNIKA

Ruzvelt je holandsko prezime. Ruzveltovi su došli u Severnu Ameriku u XVII veku. Franklin Ruzvelt ie osmo koleno. Kao i ostale doseljeničke porodice i Ruzveltovi su mešali krv s drugim narodnostima: nemačkom, švedskom i engleskom, tako da Framklin Ruzvelt ima u svojim žilama 90% engleske i samo 3% holandske krvi. Ruzveltovi su živeli stalno u engleskoj sredini. Ruzveltov otac |e bio veleposednik, mati mu je bila aristokratskog roda, čemu se ima pripisati činjenica da je Ruzvelt školovan kod kuće sve do četrnaeste godine. Mati ga je vrlo često vodila u Evropu; on je nekoliko puta preko leta posećivao poznatu otmenu školu u Bad Nauheim. Tek je u četrnaestoj godini pošao u školu. Učio je u Kembridžu, gde je bio veoma omiljen. Za knjigu se nije nikad mnogo sekirao, jer је strasno voleo sport. U Kembridžu je bio član većeg broja aristokratskih klubova. Od sviju sportova najviše je voleo vodeni. Imao je veliki interes za brodovima; celoga je veka skupljao slike brodova. Želeo je da postane pomorski oficir ali mu |e otac to omeo upisavVši ga na univerzitet. Učio je prvo na Harvardskom univerzitetu pravni fakultet. God. 1905 (još kao student, u 23 godini života) oženio se svojom rođakom, nećakom pretsednika Teodora Ruzvelta. Ispit i Školi nije položio. Postao |e advokatom na osnovu položemog advokatskog ispita. Ali mu |e najveći deo odnosila briga oko imanja. Sa suprugom je često dolazio u Evropu.

Bio je član demokratske stranke, koja je oko 1910 g. bila u jakom porastu. Ali se politikom nije aktivno bavio. U politički život ie uleteo neočekivano, izborom za senatora države Njujorka. On je na to na'govoren od strane šefova stranke, jer je ispunjavao dva uslova, koji su tada bili merodavni: bio je veleposednik i pripadao je imućnoj i vrlo renomiranoj DpOrodici. U to doba su izbori u Njujorku bili pod uticajem Tammany-a, a ovai nije bio protiv Ruzvelta — činjenica koju mu protivnici i danas prebacuju.

Ruzvelt se fanatično zalagao za izbor Vilsona za pretsednika. Toj okolnosti ima da zahvali što ga je ovaj naimenovao za pomoćnika državnog sekretara za ·mornaricu, položai koji je ranije imao njegov stric Teodor Ruzvelt i koji je odgovarao njegovom silom interesu za brodarstvom. Time je Ruzvelt zaplivao potpuno u politiku koja mu se jako dopadala Као ·таттапје. 'On je, naime, voleo konferencije, odlazak u provinciju na sastanke, politička putovanja, političke metode itd.

) Sa porazom demokrata Ruzvelt |e dao ostavku na svoj položaj. Ostao je bio bez posla sve do 1921 g. kad ulazi prvi put u haute finance za potpretsednika Consolidated Automatic Merchandise Corporation. Nagrada mu je iznosila 25.000 dolara godišnje. Ali se „te iste godine razboleo od dečije paralize koja је ostavila vidne tragove na njegovom organizmu. Za posao ije imao volje ni razumevanja, a nije voleo ni mnogo

da sc napreže. Tako se objašnjavaju njegovi maleri kod nekoliko poslova. Društvo je bankrotiralo. Njegova advokatska kancelarija takođe |e osnovala International Germanic Company, koja je jedina dobro prošla. Učestvovao je u osnivanju General Air Service, koja je imala za cili da dirižablom prevozi putnike izmeđBu Nju-

-jorka i Čikaga. Ni ona nije uspela. Tek je u 1928 god.

Ruzvelt bio potpuno izlečen. On je 1024 god. počeo ponovo da hvata veze sa politikom. Punom parom je uleteo u nju ponovo 1928 god., koja je bila veoma burna u demokratskoj stranci, a povodom izbora kandidata za pretsednika. Izabran |e bio za kandidata svemoćni Al Šmis koji je svoju moć osnivao na vezama sa Tammany. Ruzvelt je živo pomagao njegovu kandidaturu. Još pre nego što je došlo do poništenja Al Šmisove kandidature, ovaj je predložio Ruzvelta za guvernera Njujorka. I kako је on bio svemoćan u Njujorku, to je izbor i uspeo. Al Šmis je bio veliki pobornik politike poboljšanja položaja ekonomski slabih. Ruzvelt је, Као guverner, produžio tu politiku sa priličiim uspehom po socijalnu pravdu i Оби TU po HjujOrŠKe | ndnsije.

Krajem 1929 god. izbila je u Severnoj Americi teška privredna depresija. Čitaoci »Narodnog Blagostanja« su bili obavešteni o akciji koju |e bio preduzimao tadašnji: pretsednik Huver protiv te krize. Svakako bez ušpeha. Narod je bivao sve nervozniji, a izbor pretsednika: se: približavao (1932.). Kriza banaka je uzimala poražavajući tok i obim, a cene poljoprivrednih proizvoda pale su bile na nečuveno nizak nivo.

1 Ruzvelt se spremao da učestvuje u izbornoj borbi. Imao je mameru da se kandiduje za pretsednika. Znao |e da je za to potrebno da izradi svoj program рд; najvažnijim pitanjima, koja su se imala rešiti radi izlaska iz privredne depresije. U tom cilju on je okupio oko sebe jednu grupu stručnjaka, koja je docnije nazvana »trustom mozgova«, a u kojoj su se nalazili četiri. profesora. Kolumbija-univerziteta: Moli, Tagvel, Rodžers i Robi, zatim član Vrhovnog suda Rosmen i general Džonson. Program koji |e ta komisija izradila, nazvan je od Molija Nju Dilom. S tim |e programom Ruzvelt pošao u izbornu kampanju, ali je težište njegove propagande padalo na nemilosrdnu kritiku rada Huverovog. I ovde se pomavlia stara praksa da se u opoziciji govori jedno, a na vlasti drugo. Glavne teze

Ruzveltove mogu še svesti na ove dve tačke: 1) »optu-

žujem današnju administraciju (Huverovu) kao najveću' rasipnicd državnih para od postanka ove države; poverite meni zađatak da svedem državne rashode za 26%«. I 2) »da je Huver napustio osnovu državnog urfeđehja, demokratiju i slobode, i da uvodi krut

· sistem diktiranja i dirigovanja sa zelenoga stola«. Ja ovo navodim zbog toga što ćemo malo čas videti da se

Vilki služi istim argumentom protivu Ruzvelta, svakako sa mnogo Više prava.