Народно благостање

Страна 660

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бро, 49

TI. PRETSEDNIK RUZVELT KAO REFORMATOR

Kao što je poznato Ruzvelt je uspeo: izabran je prvo bio za strankinog kandidata, a narod mu je dao većinu na izboru za pretsedmika. Izabran je bio i u druсој periodi i sad se kandiduje i za treću. U prvoj godini pretsednikovanja Ruzveltovog, kriza је dostigla vrhunac. U takvoj situaciji se obično iznose najrevolucionarniji predlozi. Na jednoj strani profesori, na druсој розјоут ljudi, na trećoj političari sipali su razne sugestije i predloge sa vrlo dalekosežnim domašajima ti. ciljali su na reformu postojećeg poretka. I pretsednik Ruzvelt nije mogao ništa drugo da uradi, već da se vrati svome programu. Ali su mjegovi savetodavci našli da se ovaj ima da revidira. Zbog toga je Ruzvelt obraž zovao jednu komisiju, u kojoj |e glavnu reč vodio сеneral Džonson. Ta je komisija izradila plan o planskoj privredi (opet pod imenom Nju Dil) koji je bio zasnovan na autonomno organizaciji poslodavaca svake industriske grane zasebno (tz. kodovi) sa dalekosežnim ovlašćenima: da regulišu cene, da kontrolišu proizvodnju, da određuju uslove konkurencije, da rešavaju o podizanju novih poduzeća i o njihovom obimu, sve to pod vrhovnim nadzorom ustanove Nira na čijem se čelu nalazi general Džonson. Vrhovni sud |e mašao da je Nira protivna ustavu, jer daje privatnima pravo koje ima samo zakonodavac. Nira je produžila, ali u umanjenom obimu, a general Džonson je otstupio.

Druga grupa Ruzveltovih mera se odnosi na poljoprivredu. I o njima ie svojedobno referisalo »Narodno blagostanje«. Radi izvođenja tih mera Ruzvelt je osnovao ured poznat pod imenom AAA. Ta ie politika bila vrlo prosta. Polazeći od pretpostavke da u polioprivredi vlada hiperprodukciia, Ruzvelt je odredio novčane nagrade polioprivrednicima za smanjenje obrađene površine. Kako se tada govorilo »na farmerska gazdinstva padale su pare kao lišće u jesen«. Ta зе тега пије mogla izvesti kako ie bila zamišliena. Bilo |e mnogo promašaja i stvorilo se prilično rasipanje državnog поуca. Drugi niz mera sastojao se u državnom intervencionom kupovanju poljoprivrednih proizvoda. U početku kukuruza, pšenice, duvana i pamuka, a docnije paradaiza, pomorandži, grožđa, jabuka itd. Ova agrarna politika Ruzveltova koštala je državu 5,5 milijardi dolara.

U oblasti kredita država je takođe činila obimne pomoći. Zato je služio po Huveru osnovan Refico.

U tu grupu mera na prvo mesto dolaze one koje se odnose na dugove farmera. Usled niske cene poljoprivrednih proizvoda farmeri su došli u stanje prezaduženosti. Njihove hipotekarne obveznice bile su gotovo bez vrednosti. Time su bili ugroženi i farmeri i njihovi poverioci. Ruzvelt se bio odlučio da pomogne farmerima na taj način što će kupovati njihove založnice. Učinje-

па је velika korist farmerima, ali |oš mnogo veća po-

уепосјта.

Kad se počelo sa državnim rasterećenjem dugova, onda se nije moglo ostati kod farmera, niti se moglo

dugo odupirati zahtevima kućevlasnika za sličnim me-

rama u njihovu korist. Iz taktičkih razloga to se nije zvalo razduženje kućevlasnika već sopstvenika »do·mova«. Po sebi se razume da su i oni bili u teškom položaju usled privredne depresije. ] ovde se intervenisalo, i ovde je učimjen prekor da |e mnogo veća korist bila za poverioce nego za same dužnike. Ruzveltova admini-

stracija je kupila tih obligacija za čitavih 5 milijardi dolara. Istina olakšana je situacija velikom broju kućevlasnika (25.000). Ali je na svakoj zgradi izgubljeno po 2.500 dolara. | Prelazimo preko zakonodavstva o tržištu kapitala i o onome puiblic utilitis. Poslednje je našilo na najveće negodovanje i pretstavlja najdalekosežniju intervenciju u privrednom životu. Ali sa toliko |ačim naglaskom potsećam čitaoce na Ruzveltovo zakonodavstvo socijal-

· no-političke prirode, odnosno zakonodavstvo о 2260-

ravljenom čoveku kako se ono u Americi naziva. Metodološki bi bilo najbolje kad bih počeo s izlaganjem stanja, koje je bilo pre toga zakonodavstva. To bi me daleko odvelo. Mesto toga da napomenemo da do Ruzvelta Amerika nije imala nikakvog zakonodavstva za zaštitu radnika. Za vreme dugodišnjeg poleta io se nije ni osećalo nepovoljno od strane radništva, jer su delom sami poslodavci podizali nadnice (koje su inače bile vrlo visoke). Ako prelistamo »Narodno Blagostanje« iz 1929 g. naićićemo napr. da je u građevinarstvu nadnica iznosila do 15 dolara (850 din.). Radnik je postao zaboravljenim čovekom tek u krizi. O teškoćama miliona nezaposlenih u Americi takođe је pisano u »Narodnom blagostanju«. Nezaposlenost je bila postala sudbinom Severne Amerike. Ali ni položaj zaposlenog radnika nije bio mnogo bolji, jer je bilo poslodavaca koji su sav teret krize preneli ma radništvo. Nešto se moralo uradifi. Ruzveltov »trust mozgova«, socijalnopolitički napredan, našao je da u Ovoj oblasti treba poći radikalno. Najdalekosežnija mera ozakoniema je u Social Securitis Act, koji sadrži dve velike novine: penzije u starosti i stalnu državnu pomoć u nezaposlenosti. Radnik koji je ostao bez posla dobija pomoć od 15 dolara nedelino. Svaki siromašan građanin dobija penziju u starosti.

Druge dve grupe mera nalaze se u National Labor Relations Board. Prva priznaje karakter pravne ličnosti radničkim organizacijama. To ne znači da ove nisu pre toga postojale i delovale, ali je priznanie pravne ličnosti davalo maha novome duhu. Unions (тадпјеке organizacije) su danas ogroman politički faktor u Severnoj Americi. One su za vreme Ruzveltovog pretsednikovanja imale čudnovatu evoluciju, čudnovatu za evropske pojmove. Veliki deo tih organizacija došao је u ruke gangstera koji su za vreme suvog režima živeli od šverca, a koji su posle ukidania istog ostaiali bez posla. Mnogo gangstera već |e očišćeno od Huverove tajne policije (Huver je šef iste); ali gangsteri prestaju biti kriminalni tipovi kad se bave dopuštenim poslovima, ali to ne znači da se služe i dopuštenim metodama. (O metodama političke borbe u Severnoj Americi, o ulozi gangstera u istoj, pisaću drugom ргlikom). Radničke organizacije su došle delom od upravu gangstera koji su uspeli da zbiju sve radništvo u organizacije putem pritiska. Ali oni upotrebliavaju te organizacije za bogaćenje ma teret pojedinih DOslodavaca. .

Zakonom Minimum Wage Act obezbedio je Ruzvest radniku minimalnu nadnicu. 50% ukupnog zaposlenog: radništva danas u Americi ima zakonom obezbeđenu nadnicu (drugi deo ima veću).

Držim da sam uspeo da izložim glavne mere O suzbijanju krize koje su vezane za ime Ruzveltovo.